Gostuša - selo na kraju sveta

Buldožer je poslao Fond za građevinsko zemljište i puteve u Pirotu, a osim krpljenja rupa radi se na čišćenju odvodnih kanala i popravci izrovanog puta koji vodi i do buduće turističke destinacije Mramor na Staroj planini.

Rezignirani gorštaci kažu da se u ovaj kraj jedino može doći helikopterom, a siti su i priča o turizmu i asfaltu koje slušaju poslednjih nekoliko decenija. Meštani Gostuše raduju se popravci puta i kažu da su odavno zaboravljeni od svih. Sada će bar saobraćaj moći da prostruji ovuda, pa će do ovog i susednih sela lakše stići autobus, kola Hitne pomoći i ona s namirnicama.

Meštane sela muče u drugi problemi. U selu nema ni fiksne ni mobilne telefonije. Jedina veza sa svetom je radio-stanica smeštena u opusteloj školi, koja meštanima, kako kažu, služi „i za dobro i za zlo“ i autobus koji saobraća dva puta nedeljno. Mnoge kuće su propale ili urasle u korov, a u ostalim žive po jedan ili dva člana. U selu ima oko 80 stanovnika, uglavnom su to staračka domaćinstva.

Milovan Antić (73) u selu živi sa suprugom Desankom (75). Ne mogu više da obrađuju imanje i da čuvaju stoku.

Bogosav Jenaækoviæ, Milovan Antiæ i Dušan Jociæ

– Živimo kao bosi po trnju. Gledamo kad će neko da dođe iz grada da nas obiđe. Namirnicama nas uglavnom snabdevaju sinovi koji žive u gradu. U selo dolazi poštar koji donosi penzije i dva puta mesečno lekar. Selo nestaje jer je prosek starosti preko 60 godina. Mladih gotovo i da nema. Škola ne radi više od 20 godina. Nekada je u njoj u četiri razreda bilo i 120 đaka. Svojevremeno smo prevareni kad je građena HE „Pirot“ jer nam je tada obećavan asfaltni put. O asfaltu možemo samo da sanjamo – kaže Milovan.

Milena i Velimir Panić su jedni od retkih koji su se iz grada vratili u selo. Na porodičnom imanju čuvaju krave i koze.

– Oni koji bi došli ovde ne mogu da dođu jer je put u jadnom stanju, a neće da ga poprave. Imam dva sina koji žive u gradu i s puno napora autom dolaze ovde da nam dovezu hleb. Šalju nam namirnice i autobusom. U selu imamo prodavnicu koja radi ujutru i uveče, ali se hleb ne dovozi. Dosta se bedno živi. U selu nema telefona niti mreže mobilnih telefona. Molimo se bogu da se neko ne razboli jer ne možemo da javimo. Namnožila se i divljač od koje ne možemo da se odbranimo i što posadimo unište divlje svinje. Supruga koji čuva koze i krave svakog dana napadaju vukovi. Zimi kad padne sneg autobus ne dolazi uopšte i tada smo bukvalno odsečeni od sveta – kaže Milena Panić.

Dušan Jocić (77) živi sam u selu.

– Ovde nema više života. Ostali su samo starci kojima društvo prave vukovi koji usred bela dana silaze u selo. Teško se ovde živi. Put o kome se decenijama priča je trebalo odavno da se asfaltira dok je ovde još bilo mladog sveta. Ostali su mahom starci koji i kad se razbole ne mogu da jave – priča Jocić.

Njegov nešto mlađi komšija Bogosav Jenačković (70) takođe u selu živi sam.

– Imam dva sina, snahe i unuke, i oni me obilaze. Često dolaze u selo autom, ali je put jako loš. Dobro je što ga popravljaju – kaže Bogosav.

Pre četiri godine je ovaj put rekonstruisan i na mnogim deonicama je postavljen strugani asfalt, ali zbog jakih padavina i klizišta došlo je do obrušavanja i punjenja kanala. Zbog nedostatka para nismo u mogućnosti da svake godine održavamo taj putni pravac koji propada, kaže direktor Fonda za građevinsko zemljište i puteve Momčilo Antić.

Inače ovaj putni pravac povezuje Pirot sa selima Bela i Gostuša, gde će se nalaziti budući turistički centar Mramor na Staroj planini.
Od Ministarstava za infrastrukturu i ekonomije i regionalnog razvoja zatraženo je da taj putni pravac bude prioritet. Tu u stvari nema previše posla, nešto popravki, da se postavi asfalt na tih pedesetak kilometara, ali onda će to biti najkraći putni pravac do ove buduće destinacije i koštao bi negde oko 3,5 miliona evra.

– Za sada nemamo nikakav odgovor Ministarstava i Vlade na takav naš zahtev, a ako pomoć izostane prazna je priča o razvoju turizma na Staroj planini– kaže Antić.