Gostuša - selo na kraju sveta

Podeli

Put koji kruži obalama Zavojskog jezera i vodi do staroplaninskog sela Gostuša, udaljenog od Pirota tridesetak kilometara, obilne letnje kiše toliko su isprale da su na oronulom makadamu ostale velike rupe koje jedino mogu da savladaju terenska vozila i vešti šoferi. Meštani su se najpre vajkali, onda žalili, na kraju „zakukali“, pa je stigao buldožer koji ovih dana uveliko radi da popuni rupe.

Autor: Zoran Panić | Photo: Zoran Panić
Izvor: Blic

Buldožer je poslao Fond za građevinsko zemljište i puteve u Pirotu, a osim krpljenja rupa radi se na čišćenju odvodnih kanala i popravci izrovanog puta koji vodi i do buduće turističke destinacije Mramor na Staroj planini.

Rezignirani gorštaci kažu da se u ovaj kraj jedino može doći helikopterom, a siti su i priča o turizmu i asfaltu koje slušaju poslednjih nekoliko decenija. Meštani Gostuše raduju se popravci puta i kažu da su odavno zaboravljeni od svih. Sada će bar saobraćaj moći da prostruji ovuda, pa će do ovog i susednih sela lakše stići autobus, kola Hitne pomoći i ona s namirnicama.

Meštane sela muče u drugi problemi. U selu nema ni fiksne ni mobilne telefonije. Jedina veza sa svetom je radio-stanica smeštena u opusteloj školi, koja meštanima, kako kažu, služi „i za dobro i za zlo“ i autobus koji saobraća dva puta nedeljno. Mnoge kuće su propale ili urasle u korov, a u ostalim žive po jedan ili dva člana. U selu ima oko 80 stanovnika, uglavnom su to staračka domaćinstva.

Milovan Antić (73) u selu živi sa suprugom Desankom (75). Ne mogu više da obrađuju imanje i da čuvaju stoku.

– Živimo kao bosi po trnju. Gledamo kad će neko da dođe iz grada da nas obiđe. Namirnicama nas uglavnom snabdevaju sinovi koji žive u gradu. U selo dolazi poštar koji donosi penzije i dva puta mesečno lekar. Selo nestaje jer je prosek starosti preko 60 godina. Mladih gotovo i da nema. Škola ne radi više od 20 godina. Nekada je u njoj u četiri razreda bilo i 120 đaka. Svojevremeno smo prevareni kad je građena HE „Pirot“ jer nam je tada obećavan asfaltni put. O asfaltu možemo samo da sanjamo – kaže Milovan.

Milena i Velimir Panić su jedni od retkih koji su se iz grada vratili u selo. Na porodičnom imanju čuvaju krave i koze.

– Oni koji bi došli ovde ne mogu da dođu jer je put u jadnom stanju, a neće da ga poprave. Imam dva sina koji žive u gradu i s puno napora autom dolaze ovde da nam dovezu hleb. Šalju nam namirnice i autobusom. U selu imamo prodavnicu koja radi ujutru i uveče, ali se hleb ne dovozi. Dosta se bedno živi. U selu nema telefona niti mreže mobilnih telefona. Molimo se bogu da se neko ne razboli jer ne možemo da javimo. Namnožila se i divljač od koje ne možemo da se odbranimo i što posadimo unište divlje svinje. Supruga koji čuva koze i krave svakog dana napadaju vukovi. Zimi kad padne sneg autobus ne dolazi uopšte i tada smo bukvalno odsečeni od sveta – kaže Milena Panić.

Dušan Jocić (77) živi sam u selu.

– Ovde nema više života. Ostali su samo starci kojima društvo prave vukovi koji usred bela dana silaze u selo. Teško se ovde živi. Put o kome se decenijama priča je trebalo odavno da se asfaltira dok je ovde još bilo mladog sveta. Ostali su mahom starci koji i kad se razbole ne mogu da jave – priča Jocić.

Njegov nešto mlađi komšija Bogosav Jenačković (70) takođe u selu živi sam.

– Imam dva sina, snahe i unuke, i oni me obilaze. Često dolaze u selo autom, ali je put jako loš. Dobro je što ga popravljaju – kaže Bogosav.

Pre četiri godine je ovaj put rekonstruisan i na mnogim deonicama je postavljen strugani asfalt, ali zbog jakih padavina i klizišta došlo je do obrušavanja i punjenja kanala. Zbog nedostatka para nismo u mogućnosti da svake godine održavamo taj putni pravac koji propada, kaže direktor Fonda za građevinsko zemljište i puteve Momčilo Antić.

Inače ovaj putni pravac povezuje Pirot sa selima Bela i Gostuša, gde će se nalaziti budući turistički centar Mramor na Staroj planini.
Od Ministarstava za infrastrukturu i ekonomije i regionalnog razvoja zatraženo je da taj putni pravac bude prioritet. Tu u stvari nema previše posla, nešto popravki, da se postavi asfalt na tih pedesetak kilometara, ali onda će to biti najkraći putni pravac do ove buduće destinacije i koštao bi negde oko 3,5 miliona evra.

– Za sada nemamo nikakav odgovor Ministarstava i Vlade na takav naš zahtev, a ako pomoć izostane prazna je priča o razvoju turizma na Staroj planini– kaže Antić.

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Pod Bukuljom zdravlje i istorija

Aranđelovac je vekovima u znaku kisele vode, belog mermera i bogate prošlosti. Ponosni na park Bukovičke banje. Jezero Garaši mami ribolovce, a etno-restorani gurmane

Bela Crkva - banatski raj

Na svojim veštačkim jezerima nudi turistima miran odmor. Idila na mestu gde se prepliću bujna vegetacija i „evropska Sahara“

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Drvengrad - carstvo filmske magije

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

strana 1 od 60 idi na stranu