Rim: džungla na asfaltu

Podeli

Rim ostavlja utisak savršene harmonije dva gotovo nespojiva elementa: haosa saobraćaja i opuštenosti Rimljana. Osim što predstavlja kulturnu i istorijsku prestonicu Evrope, odiše pozitivnim duhom svojih građana koji će vam se uvek naći na usluzi. Savršeni spoj mediteranske klime i italijanske kuhinje

Piše Marina Lalović

URBE (na latinskom GRAD) za vreme rimskog carstva predstavljao je ujedno i jedini naziv za Rim: Grad par excellence.

Večni grad, sedište zapadnog rimskog carstva, kolevka “dolće vite”, Rim je definitivno nezaobilazna meta za svakoga ko kroči na italijansko poluostrvo.

“Città eterna”, kako ga s ponosom nazivaju Rimljani, predstavlja ujedno i raskršće severne i južne Italije. Jedinstven spoj dveju poprilično različitih italijanskih kultura vidljivo se odražava i na atmosferu i način života u gradu. Čine ga sedam brda: Aventino, Kampidoljio, Ćelio, Eskuilino, Palatino, Kuirinale, Viminale, a deli ga reka (kao i skoro sve glavne evropske gradove) Tibar.

Budući da je u samom srcu Italije, može se reći da Rim obuhvata sve kvalitete ali i mane tipičnih italijanskih gradova.

Ono što je specifično za Rim, u odnosu na sve zapadnoevropske prestonice, jeste da je ovo grad koji najmanje pripada redu, organizaciji i načinu života savremene Evropske unije. Šetajući ulicama Rima imaćete prilike da osetite vekove koji se vidljivo nadovezuju i na najurbanijim ulicama, ali i nepodnošljivi zvuk motora i haotičnog saobraćaja koji predstavljaju sastavni deo rimske atmosfere.

Kada smo kod negativnih aspekata jednog od najlepših gradova sveta, onda je neminovno napomenuti da je gotovo nemoguće u Rimu pitati za bilo koju informaciju na engleskom jeziku (s obzirom da prosečni Italijan uglavnom ne govori engleski, ali će uvek biti na raspolaganju). Ono što svakako preporučujem posetiocima Rima jeste detaljna mapa grada koja će vam olakšati obilazak i sa kojim ćete sigurno uštedeti na vremenu.

Što se smeštaja tiče, u Rimu uglavnom ne funkcioniše logika hostela (koji su prisutni u ostalom delu Evrope). Alternativa su Bed & Breakfast, ali se ponekad više isplati odsesti u hotelu sa jednom ili dve zvezdice (cene se kreću od 50-100 eura po sobi za noć). Neki od povoljnih hotela koji se nalaze u zoni glavne železničke stanice Termini su Hotel Felice (kvart San Lorenzo), Hotel Margaret, Hotel Urbis, Hotel Lussemburgo...

Ne morate da brinete o kupovini vode s obzirom da je u Rimu voda jedna od najčistijih u Evropi a ulice su pune česama (koje rimljani zovu “nasoni”- ili pak nosonje) sa najkvalitetnijom rimskom vodom.

Centar Rima, kao i glavna orijentaciona tačka grada, predstavlja glavna železnička stanica Termini. Radi se o najbitnijem i najprometnijem delu grada jer, osim što predstavlja i prvi susret sa Rimom za svakog turistu (svi vozovi sa aerodroma vode za Termini), ujedno je i jedino mesto gde je moguće ući u obe metro linije grada. Metro je definitivo slaba tačka Rima jer trenutno sadrži samo crvenu liniju A i plavu liniju B (u toku je izgradnja treće metro linije C). Za najbitnije turističke atrakcije je važna crvena linija A jer prolazi kroz ceo istorijski deo grada. Metro linija B vodi do jedne od najvažnijih i za mnoge najbitnijih atrakcija Rima - Koloseuma.

TRI PUTA DO CENTRA RIMA – Bitne istorijske znamenitosti

Rim je vrlo pristupačan grad što se glavnih turističkih atrakcija tiče. Sam istorijski centar nije previše velik, tako da je moguće obići ga gotovo celog u toku jednog dana.

Preporučila bih tri varijante obilaska centra Rima.

Prva mogućnost obilaska grada, je već pomenuti crveni metro A koga možete uzeti sa glavne železničke stanice Termini. Svaka stanica metroa A obeležena je važnom turističkom atrakcijom (Termini, Piazza della Repubblica, Piazza Barberini – Fontana di Trevi, Piazza di Spagna, Piazza del Popolo).

Druga opcija je uzeti autobus br. 64 sa Terminija, koji vodi do istorijskog centra prolazeći jednom od najpoznatijih shopping ulica Rima, Via Nazionale. Autobus br. 64 pripada gradskom prevozu, ali koji uglavnom koriste turisti, zbog toga je vrlo bitno biti na oprezu zbog džeparoša za koje taj autobus predstavlja i glavnu metu dnevne “zarade”. Za one koji se odluče za autobus br. 64 mogu sići na Trgu Venecija (Piazza Venezia) od koga počinju i najbitnije rimske istorijske i arhitektonske vrednosti.

Treća, i po mom mišljenju najbolja opcija, jeste krenuti peške od Terminija do Trga Republike (Piazza della Repubblica) koji ujedno predstavlja i početak već pomenute Via Nazionale. Laganim korakom, i ponekom slatkom puzom (Via Nazionale je puna barova i poslastičarnica gde je neizbežno probati italijanski sladoled) stižete do Piazza Venezia (Trg Venecija).

Via del Corso - naspram Piazza Venecije - još jedna bitna ulica grada, a presecaju je i najvažnije atrakcije Rima. Via del Corso je nezaobilazna ulica za shopping.

Piazza Navona, - jedan od najlepših rimskih trgova, 50-ih i 60-ih godina predstavljala je i najčešće korišćenu scenografiju italijanske kinematografije (u filmovima Vitorija de Sike i generalno predstavnika neorealizma). Glavnu fontanu trga predstavlja “Fontana dei kvatro fjumi” (“Fontana dei quattro fiumi) koju je realizovao i jedan od najpoznatijih italijanskih arhitekata, Bernini (1651). Veruje se da fontana, koja oslikava četiri najbitnije reke sveta (Dunav-Evropa, Nil-Afrika, Gang – Azija, Rio della Plata – Amerika) predstavlja Berninijev odgovor na Borominijevu crkvu Sant'Agnese in Agone (Sant Anjeze in Agone), koja se nalazi preko puta fontane. Imajući u vidu žustru kompeticiju Berninija i Borominija, mnogi govore da je jedna od skulptura pomenute fontane, koja izražava čuđenje i gađenje, zapravo Berninijev odgovor na Borominijevo delo.

U blizini Trga Navone neižbezno je posetiti crkvu San Luigi dei Francesi (Sveti Luj Francuski) u kojoj se nalaze dva vrlo važna dela Mikelanđela Karavađa - “Vocazione di San Matteo” i “Martirio di San Matteo” (ove dve freske se osvetljavaju po ceni od samo jednog evra). Ulaz u crkvu je besplatan).

Panteon, hram svih bogova, sagrađen je još u antičkom Rimu. Od perioda renesanse predstavlja mesto gde se nalaze grobnice umetnika Rafaela Sancija, Anibale Karaćija, arhitekte Baldasare Perućija i muzičara Arkanđela Korelija kao i prvog italijanskog kralja Vitoria Emanuela II, njegove žene Ređine Margerite i sina Umberta I. Ulaz u Panteon se ne plaća.

Fontana di Trevi – najpoznatija rimska fontana svečano je otvorena u XVII veku. Konstrukciju je započeo je Bernini da bi, za vreme Pape Inoćenca Panfilija X, projektovanje strukture nadgledao i sam Boromini. Sadašnji izgled fontane je delo poznatog arhitekte Nikole Salvia, koji će pri izgradnji poštovati prvobitnu Borominijevu ideju. Pri obilasku ove fontane obavezno bacite novčić kako biste se u budućnosti ponovo vratili u večni grad.

Španski trg, sagrađen 1725. godine osim svoje istorijske vrednosti, poznat je i po modnim revijama koje se svake godine održavaju na stepenicama ovog trga kojih ima 135. Naspram samih stepenica nalazi se i najskuplja ulica u Rimu, Via Condotti, atrakcija za sve ljubitelje “made in Italy” robe. Ovde ćete pronaći prodavnice Prade, Guccija, Versacija, Armanija, Dolce&Gabane.

Ako ste u prilici obiđite Vilu Medici, francuskog kulturnog centra u Rimu, koja poseduje jednu od najlepših bašti Rima. Tu je i Vila Borgeze, koja važi za jedan od najlepših gradskih parkova u kome svako nalazi odušak mira i svežine nakon buke i haosa Rimskih ulica.

Piazza del Popolo- na samom kraju Via del Corso, jedan je od najvećih trgova u Rimu. Poznat je po crkvama “bliznakinjama” (Chiese Gemelli) kao i po crkvi Santa Maria del Popolo u kojoj se nalaze i freske Mikelanđela Karavađa (“Conversione di San Paolo” e “Crocefissione di San Pietro”).

Koloseum predstavlja ujedno i početak ulice Rimskog Foruma, (Via dei Fori Imperiali) koja se nadovezuje na već pomenuti trg Venecija. Ulica Rimski Forum oslikava Rim onako kakvo ga svi zamišljaju: ispunjenog rimskim iskopinama i ostacima starog rimskog carstva. (Forum romanum, Mercati Traianei).

Vittoriano – na samom trgu Venecija (Piazza Venezia)- monument posvećen prvom italijanskom kralju Vitoriju Emanuelu II od Savoje, po kome je i dobio ime. Najpompeznija arhitektonska struktura u centru Rima, u početku daje osećaj neizmerne snage i urbanističke lepote, ali se u suštini potpuno suprotstavlja svim starim istorijskom vrednostima koja je okružuju. Iza ove eminentne “pisaće mašine” (kako je mnogi nazivaju) konstruisane na ostacima rimskog carstva, nalazi se i trg Kamidoljo (Campidoglio). Trg je projektovao Mikelanđelo (naročito je poznat pod trga koji je završen tek 1940. poštujući Mikelanđelov nacrt) a ujedno je i sedište Rimskog gradonačelnika. Preporučila bih obilazak dva prestižna rimska kapitolska muzeja (Musei Capitolini) – koja su jedni od najstarijih javnih muzeja na svetu.

Kada siđete sa jednog od čuvenih rimskih brda Kampidolja, idite do crkve Santa Maria in Cosmedin, koja se nalzi na smom završetku ulice Luigi Petrosselli. Na putu do same crkve imaćete priliku da vidite i jedan od najstarijih monumenata starog rimskog carstva, Tetro Marčelo (Teatro Marcello). Ono što za mnoge predstavlja i najveću atrakciju ove crkve su Usta Istine (Bocca della Verità) – koja se nalaze ispred same crkve. Za ovu skulpturu se veruje da je u prošlosti predstavljala ujedno i jednu vrstu testa istine za žene osumljičene za prevaru.

San Pjetro in Vinkoli (San Pietro in Vincoli – Sveti Petar u lancima) je još jedna crkva koju ne treba da zaobidjete. Nalazi se u blizini Koloseuma (Piazza San Pietro in Vincoli 4°) i nudi vam jedinstveno iznenadjenje - Mikelandjelovu skulpturu “Mojsije” kao i lance Svetog Petra.

Cirkus Maksimus, (Circo Massimo - između Koloseuma i crkve San Pjetro in Vinkoli) predstavlja ogromnu zelenu površinu, koja je trenutno idealno mesto za izlete a u kojoj su se u prošlosti održavale trke rimskih konjanika.(postoji metro stanica linje B – Circo Massimo).

Castel San Anđelo (Castel San Angelo) sagrađen je 123 posle Hrista, kao grobnica imperatora Hadrijana. Ovaj specifični zamak je u suštini i jedina građevina u Rimu koja je pretpela rekonstrukciju i nemonovna rušenja tokom vekova. Castel San Anđo kroz vekove doživljava neprekidnu transformaciju: od grobnice do predivnog renesansnog prebivališta (u kome je boravio i Mikelanđelo), od zatvora do sadašnjeg muzeja ova autentična struktura, stara skoro dve hiljade godina, najbolje oslikava stari i moderni Rim.

Nakon najvažnijih istorijskih vrednosti centra grada preporučila bih obilazak Vatikana. Bogatstvo umetničkih vrednosti ali i ogromne gužve dovoljan su razlog da posvetite ovom delu grada čitav jedan dan. Vatikan je dostupan crvenom metro linijom A, stanica Ottaviano (San Pietro).

San Pietro najvažnija atrakcija Vatikana predstavlja ujedno i najveću katoličku crkvu na svetu. Nemojte se uplašiti ako naiđete na ogromne gužve na ulazu, jer je neophodno proći rutinsku kontrolu obaveznu poslednjih godina zbog terorističkih napada (čeka se uglavnom oko 20 minuta). Bazilika Svetog Petra predstavlja na neki način arhitektonski kolaž najvažnijih italijanskih arhitekata, zbog čega su je mnogi nazivali “Fabrika San Pietro”. Konstrukciju ove najvažnije hrišćanske crkve doprineli su: Bramante, Rafaelo Sancio, Mikelanđelo – koji je projektovao kupolu, a trg ispred same crkve, sačinjen od reda stubova, (u čijem se centru nalazi ogromni obelisk) je delo Berninija. Sam ulaz u crkvu ukrašen je Mikelanđelovom skulpturom (Pietà – Milost), na žalost oštećenom udarcem kamena koji je bacio jedan od turista devedesetih godina. U samom centru bazilike nalazi se i Berninijev baldahin (“Baldacchino di Bernini”).

Vatikanski muzeji, ujedno i najpoznatiji muzeji Rima, nalaze se u blizini San Pietra i sadrže ogromnu kolekciju umetničkih dela katoličke crkve. Osim klasičnih crkvenih dela naići ćete na Rafaela, Mikelanđela, Ticijana, Leonarda Da Vinčija.

Najlepši deo muzeja je sigurno Sikstinska Kapela (Capella Sistina) čiju je dekoraciju realizovao Mikelanđelo 1512. Zanimljivost vezana za ovu kapelu jeste da je Mikelanđelo protagoniste najpoznatijeg dela kapele “Strašni sud” prvobitno naslikao gole, kojima je naknadno, po papinom naređenju, morao da doda odeću i velove.

Vatikanski muzeji, osim što predstavljaju najbitnije italijanske muzeje, ujedno su i najskuplji. Koštaju 14 evra za starije od 26 godina i 8.50 evra za studente (mlađe od 26 godina). Obilazak Vatikanskih muzeja obavezno organizujte u ranim jutarnjim časovima jer su popodne česti ogromni redovi.

istakla bih i crkve posvećene svecima zaštitnicima Rima. - San Đovani (ujedno i najstarija crkva na zapadu), Santa Marija Mađore, San Lorenco, San Paolo, i već pomenuta bazilika San Pietro.

ALTERNATIVNI DEO RIMA

Ono što uglavnom ne sadrže turistički vodiči, a treba obići je kvart Aventino - najprestižniji i najskuplji kraj u Rimu. Ispunjen drvoredom narandži u jedinstvenom “Parku narandži” (“Il parco degli aranci”) raspolaže i jednim od najlepših vidikovaca grada.

Park je dobio ime po tome što predstavlja i prvo mesto na kome su posađene narandže u Italiji (uvezene u XIII veku iz Portugala). Pošto izađete iz parka nemojte zaobići strukturu reda Malteških konjanika. (“Cavalieri dell’Ordine di Malta”). Tačnije, nezaobilaznu atrakciju predstavlja ključaonica pomenutog kompleksa, kroz koju možete videti, u savršenim razmerama crkvu Svetog Petra. Sedište malteškog priorata sagrađeno je još davne 939. godine.

Trastevere (kao i sto samo ime kaže) nalazi se na drugoj sponi reke Tibar. Deli ga ulica Trastevere (Via di Trastevere) a jedno je od najposećenijih mesta za izlaske. Ovaj deo Rima meni je najmiliji iako ga mnogi čak ni ne smatraju Rimom. Stari građani uzimaju u obzir Rim do reke Tibar, sve ono što se nalazi sa druge strane je periferija. Danas ova podela svakako se ne može uzeti u obzir imajući u vidu da se Rim u proteklim decenijama gotovo utrostručio.

Trastevere je bogat tipičnim italijanskim restoranima i picerijama od kojih se po ceni i kvalitetu pica preporučuje picerija “Nerone” u ulici Via Del Moro, 43. Poslednjih godina poznati su i aperitivi. Imajući u vidu radno vreme Italijana (koje varira obično od 09.00 do 19.00, sa pauzom za ručak od 13.00 do 14.00) u Rimu je sve više prisutan kult aperitiva (tipičan za severni deo Italije – Milano pogotovo). Radi se o izlasku na piće gde koktel ili pak čaša vina košta od 6 do 10 evra. Ono što je specifično za aperitiv jeste da ste u mogućnosti da sa kupljenim pićem degustirate i švedski sto italijanskih specijaliteta cele večeri (uglavnom do 22.30). Aperitiv često može da zameni i samu večeru, a preporučujem najpoznatiji aperitiv bar koji ćete naći baš na Trastevereu – Freni e Frizioni (Kočnice i kvačila – Piazza Trilussa).

Rijone Monti (Rione Monti)- kvart koji se nalazi u samom srcu Rima - na dva minuta od ulice Rimskog foruma. Radi se o klasičnom rimskom kvartu u kome ćete moći da okusite pravi duh Rimljana bez velikih gužvi koje stvaraju radoznali turisti. Glavna i možda najlepša ulica ovog dela Rima, Via dei Serpenti (Ulica zmija) počinje od Via Cavour (gde ćete moci da uživate u predivnom pogledu na Koloseum) a uliva se u Via Nazionale. Ovaj kvart je dostupan plavom metro linijom B (stanica Cavour).

Rijone Monti vrvi od barova i vinarija kao i dobrih indijskih restorana. Za večeru se preporučuje vinerija “Tre scalini (“Tri stepenice”) Via Panisperna 251, osnovana 1895. godine. Osim odličnih vina u ovom lokalu ćete moći da degustirate vrlo ukusne rimske specijalite po pristojnim cenama (vino + slana torta € 8,00).

Kvart Kopede’ (Coppedè), nalazi se u jednoj od većih ulica Rima, Via Ređina Margherita (tačnije u Via del Taljamento (Via del Tagliamento) i dostupan je tramvajem broj 3 (čeka se od crvene metro stanice A, San Đovani). Kopede’ je jedan od možda najlepših delova Rima, kada je reč o arhitekturi kraja XIX i početka XX veka. Projektovao ga je Đino Kopede’ (Gino Coppedè) koji je u izgradnji pomenutog kvarta bio inspirisan srednjevekovnom arhitekturom. Danas Kopede’ predstavlja pravu arhitektonsku oazu koja ne ostavlja ravnodušnim ni svakodnevnog prolaznika.

Kada su u pitanju alternativni kvartovi onda je neizbežno pomenuti San Lorenco i Pinjeto.

San Lorenco danas prestavlja centar svih studentskih zbivanja. Nalazi se u blizini glavne železničke stanice Termini, a stiže se tramvajem br. 3.

Bogat barovima i klubovima, San Lorenco je uglavnom prepun ljudi u večernjim časovima. Vikendom je gotovo nemoguće prolaziti ulicama a sigurno ćete naići i na mamurne studente i ulice pune plastičnih čaša i flaša.

San Lorenco predstavlja zaista drugi grad u odnosu na centar Rima. Najpoznatiji klubovi su “360” u ulici Via degli Equi 57, a od barova definitivo treba posetiti “Arco degli Aurunci”(Via degli Aurunci, 42), vinariju “Ferrazza” (Via dei Volsci, 59) gde isto važi logika aperitiva. Poznate su picerije gde možete probati pravu rimsku picu (u odnosu na napuljsku, na koju smo uglavnom svi navikli i koja je deblja, rimska pica je potpuno tanka i hrskava): Formula 1, Ekonomika, Sotto Sopra. Cene pica nisu visoke a jedna margerita (najjednostavnija ali i najtraženija pica među Italijanima) kreće se oko 6-7 eura. Nezaobilazan je i kultni restoran ovog kvarta koga je posećivao i sam Pazolini, “Pomidoro”, carstvo rimskih kulinarskih specijaliteta (Piazza dei Sanniti, 44).

Pinjeto je kvart sličan logici San Lorenca, a mnogi ga porede sa East Side Vilidžom Njujorka. Najposećeniji klubovi Rima nalaze se upravo na Pinjetu: “Ćirkolo delji artisti” (“Circolo degli artisti”) (Via Casilina Vecchia 42) i “Fanfulla 101” (Via Fanfulla da Lodi 101). Ćirkolo delji artisti je prevashodno rock klub, ali se petkom i subotom transformiše u jedno prosečno mesto za izlazak, gde ćete čuti i komercijalne hitove. U letnjem periodu Ćirkolo sadrži vrlo bogat program koncerata (nedavno su gostovali Róisín Murphy – Moloko, Terence Trent D'Arby, Mike Patton) a poznat je i po niskim cenama. Ulaz se plaća oko 5 eura a cene pića odgovaraju studentskom džepu.

Za ljubitelje džez muzike i lepog enterijera preporučujem svakako Mika Klub (Micca Club), koji se nalazi u ulici, Via Pietro Micca, 7 a. Do ovog kluba je moguće stići crvenom metro linijom A (stanica Vitorio Emanuele). Sagrađen je u podzemlju tako da je leti uglavnom zatvoren.

Klub je poznat po gostovanjima bitnih izvođača sa džez scene.

Kvartovi karakteristični po noćnim izlascima su Testaccio (metro B - stanica Piramide) i Ostiense (Via Ostiense) – naći ćete čitav niz klubova i diskoteka (od kojih su mnogi na otvorenom) od kojih preporučujem što po izboru muzike (rock, punk) što po cenama i hrani (s obzirom da je moguće i večerati u njemu) Conte Testaccio (Via di Monte Testaccio 65 b). “Acqua e Farina” (“Voda i brašno”) piazza Giustiniani, je restoran na samom početku kvarta a poznat je po specijalitetima od testa.

Rim je jedinstven grad jer osim što raspolaže bogatom kulturnom baštinom, prepun je zelenih oaza – vila koje ispunjavaju i sam centra grada. Izdvojila bih najpoznatije: Villa Panfili, Vila Borghese, Villa Ada (koje se nalaze u samom centru Rimu) - nezaobilazne mete za odmor, čitanje, vožnju bicikla…

Vilu D’Este i Hadrijanovu vilu ne treba zaobići ali da biste do njih stigli, neophodno je uzeti voz (sa stanice Termini).

RIMSKI SPECIJALITETI:

Italija je jedna od najdecentralizovanijih Evropskih zemalja sto čini ovo poluostrvo jedinstvenom teritorijom po kulturi, jeziku a naročito kulinarskim specijalitetima. Svaki italijanski grad poznat je po određenom tipu hrane. Rimljani, osim što se izdvajaju po besprekornom ponosu kada je u pitanju naglasak i uopšte filosofija života (u odnosu na Milano-koji je bliži severnoj Evropi), vredno čuvaju i ističu svoju kuhinju. U svim Rimskim “tavernama” (kafanama) ne možete zaobići dobro prepoznatljivu pastu. Ono što izdvaja Rim od ostalih gradova jeste “amatrićana”, “carbonara”, “grića”(pasta nastala u vreme ratnog perioda-napravljena je od samo dva sastojka bibera i ovčijeg sira) i puttanesca. Od glavnih jela neizbežna je jagnjetina, pripremljena na rimski način.

Rim ostavlja utisak savršene harmonije dva gotovo nespojiva elementa: haosa saobraćaja i opuštenosti Rimljana. Osim što predstavlja kulturnu i istorijsku prestonicu Evrope, odiše pozitivnim duhom svojih građana koji će vam se uvek naći na usluzi. Savršeni spoj mediteranske klime i italijanske kuhinje osetićete samo u ovom zaista večnom gradu, koji ne ostavlja ravnodušnim ni najzahtevnijeg turistu.

Više o ovoj temi: Večni grad - moderna prestonica?

Rim - stazama Miloša Crnjanskog

“Sunce i Rim stapaju se u sećanju u jedno. Nigde u Evropi Sunce ne sija tako. Ni na jedan glavni grad zemalja. Niti igde fontane hlade tako lepo...Fontane u Rimu pljušte kao slapovi u brdu, kad se odlazi u planinu...”

Jug Italije koji opčinjava

Poznato je da je jug Italije siromašniji od severa, pa ćete u nekim delovima naići na puteve sa dve umesto tri trake, malo niže cene i skromnije kuće, ali to nikako ne znači da je manje lep. Naprotiv, južna Italija opčiniće vas na neki drugačiji način, možda čak i više nego severna.

Crvena vina Toskane

Jako je teško rečima opisati prvi susret nekog ljubitelja vina sa ovom centralnom italijanskom regijom. Prosto, na tom mestu ima sve što vam treba ako volite da uživate u hrani i kvalitetnom vinu…

Gde uživaju najbolji kuvari na svetu?

Iako kuvaju u najboljim i najskupljim restoranima, svetski majstori kuvanja otkrili su mesta u Evropi gde svraćaju zbog vrhunskog, ali i pristupačnog obroka spravljenog na jednostavan i uglavnom tradicionalan način.

Jezero Komo: Raskošno ogledalo Alpa

Ukoliko ste istinski ljubitelj putovanja, treba da bar jednom u životu posetite čarobno italijansko jezero Komo, najdublje i po mišljenju mnogih najlepše jezero u Evropi.

Firenca - grad prijatelj Voždovca

Na jednoj tabli u starom istorijskom delu Firence, koji je 1982. godine Unesko stavio pod svoju zaštitu, je popis gradova prijatelja i pri kraju spiska se nalazi Voždovac. Tesko je dokučiti kako se dogodilo da jedna beogradska opština postane grad prijatelj Firenci, ali je to ipak zvaničan podatak.

U Veneciji, o Pragu i Rilkeu

Ni Prag mi te zime nije bio po volji. Zbog Rilkea, kome ovaj, inače čaroban grad, nije bio suviše naklonjen. Barem u detinjstvu. Premda je Rajner jednom prilikom rekao kako su mu Bohemija i Rusija dve destinacije koje zove svojim domom.

strana 1 od 16 idi na stranu