Banja Ždrelo - lekoviti izvor

Podeli

Izvorište je otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to sasvim slučajno. Istraživane su naslage uglja, a neočekivano je izbila voda.

Jeste da u Srbiji postoji oko hiljadu mineralnih i termomineralnih izvora i da bi banje izgrađene na njima donele poprilične prihode u turizmu – za sada gosti mogu da biraju tek neko od 40 postojećih lečilišta. Mada pitanje je da li bi se u svakom od njih baš lepo proveli. Banja „Ždrelo”, u podnožju Homoljskih planina, na jedanaestom kilometru puta Petrovac na Mlavi – Žagubica, još „jedna je kap u moru” koja je, pre izvesnog vremena, počela da koristi ono što priroda nudi.

Izvorište je slučajno otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to tako što su 1986. na tom terenu istraživane naslage uglja, a neočekivano je izbila voda. Pušila se i mirisala je na pokvarena jaja. Kada su urađene analize, pokazalo se da je njena temperatura između 38 i 40 stepeni Celzijusovih i da je bogata sumporom. Ustanovljeno je da pomaže u lečenju psorijaze i drugih kožnih oboljenja i bolesti lokomotornog aparata, kao što su zapaljenjski i degenerativni reumatizam, a ublažava i posledice trauma i stanja posle preloma kostiju i hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu. Osim toga, bakteriološki je ispravna, pa je ohlađena mogla i da se pije i izuzetno je prijala onima koji su patili od gastritisa.

Zbog krova – zamak

Banja „Ždrelo” je od Beograda udaljena 130 kilometara, a biće još „bliže” kada se izgradi bolji put kojim se do nje stiže. Kompleks je zvanično otvoren decembra 2009. godine, a osveštao ga je episkop braničevski Ignjatije. Prošla, 2010. godina bila je prva prava turistička godina, pa nije zameriti što se neke stvari oko organizacije još uvek u hodu rešavaju.

Jedino arhitektura hotelskog zdanja svima „bode” oči. Kao svuda, i banje u Srbiji bi trebalo da budu odraz naše kulture i oličenje našeg društva. Otkud onda zamak usred Homolja? Menadžerka objašnjava da je bilo dosta arhitekata i građevinaca koji su danima raspredali da li da krov bude ovakav, te onakav, pa je u jednom trenutku Dragiša Milojević „presekao” i rekao – krova neće ni biti. To je za sobom povuklo i ostale detalje. A, možda se taj stil i uklapa u okolinu, s obzirom na to da se u blizini mogu videti bedemi i kule koji su preostali od srednjovekovnog grada Ždrelo. Ali, u ovom slučaju arhitektura je manje važna u odnosu na sadržaj koji se nudi. Svuda u svetu banje su popularne pre svega kao mesta za relaksaciju duše i tela, a mi ih se setimo samo kad nas nešto zaboli.

Uz turizam i kultura

Banja je dobila naziv zbog svog položaja, jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru, neopisive prirodne lepote. U blizini se nalaze značajni kulturno-istorijski spomenici i manastiri homoljskog kraja. Najpoznatiji je manastir Gornjak, čuven po pećkoj isposnici. Podigao ga je knez Lazar Hrebeljanović, krajem 14. veka. Nadomak banje su i manastir Vitovnica i ostaci srednjovekovnih crkava Mitropolija, Reskovica i Blagoveštenje, kao i očuvani delovi srednjovekovnog grada Ždrelo, jednog od značajnijih spomenika Srbije. Ostaci njegovih kula i bedema vidljivi su na nekoliko lokaliteta na obali reke Mlave. Prilikom posete banji „Ždrelo” u turističko razgledanje homoljskog kraja svakako treba uključiti i ovu baštinu.

strana 1 od 539 idi na stranu