Metrostoperski vodic kroz NY

Podeli

Zaboravi na spavanje do podneva. Ovaj grad je budan 24h dnevno, pa se isto očekuje i od tebe. U trenutku kada kročiš na ulicu, hvata te i nosi reka užurbanih ljudi koji brzo hodaju, još brže jedu, dok neizbežni iPod cvrkuće kroz slušalice. U slučaju da si smešten/a severno od Central parka, imaš malo fore da se postepeno prilagođavaš i da postepeno šteluješ sopstvenu brzinu, dok se spuštaš niz Menhetn.

Autor: Milan Stojanović
Izvor: B92

U našem slučaju, utočište i polaznu tačku svakog dana, predstavljao je Harlem. Iako svi "veliki svetski putnici" upozoravaju da se u Harlem ne sme ni ulaziti, a kamoli živeti u njemu – tvrdim suprotno.

Harlem delimo na dva dela – bezbedni i ne-toliko-bezbedni.

Bezbedni deo Harlema prostire se od 110st na jugu do 125st na severu, a od zapadne obale Menhetna do 4th avenije na istoku. Dok je izvan ovih granica preporučljivo ići u društvu lokalaca, u granicama bezbednog, kretanje i komunikacija je sasvim uobičajena. Highlight Harlema je 125. ulica koja je varijacija na temu beogradskog Bul. Kralja Aleksandra.

Trotoari su posednuti kartonskim tezgama na kojima se prodaju igle i lokomotive, kolicima sa kojih mirišu minijaturni hotdogovi ili sumnjivi sladoledi, i grupama crnih momaka i devojaka koji igraju okupljeni oko velikog CD plejera.

Odmah iza ćoška je i Magic Theatre, bioskop koji je stanovnicima Harlema darovao Magic Johnson, a oni mu se odužili džinovskim slikama njega i porodice unutar bioskopa.

Ono što se ne sme propustiti jeste Harlem nedeljom, kada svi – i mlado i staro, i bate i seke – oblače belo i idu u crkvu. U 10h svi će, odjednom, izleteti na ulicu da pokažu svoje nove bele mašne ili čipkane okovratnike.

Na putu prema donjem delu grada, nezaobilazna je podzemna železnica. Koliko god dana da tvoj boravak traje, preporučljivo je kupiti mesečnu kartu, koja se može naći u svakoj većoj stanici metroa (nekoj od glavnih).

Prilikom kupovine karte, dobićeš i mapu metroa, koja će postati mapa grada. Grad ćeš naučiti da koristiš koristeći metro, a nakon nekoliko dana naučićeš napamet i metro, a kartu baciti.

U metrou stalno moraš biti na oprezu. Ne toliko zbog džeparoša, već zbog toga što je veoma česta situacija u kojoj, zbog izmenjene trase voza, svoju stanicu promašiš za nekoliko kilometara. Mašinovođa izmenu uvek najavi, ali na jeziku koji ne razume ni rođeni Njujorčanin.

Na izlazu iz metroa, sačekaće te neko sa molbom da svoju kartu provučeš kroz mašinu kako bi on mogao da besplatno uđe u metro. Predlažem da mu učiniš ovu uslugu, jer je vrlo verovatno da će i tebi zatrebati ista.

Ono što ne preporučujem je odricanje cigareta (koje si u Beogradu platio dolar i po po pakli) u korist slučajnih prolaznika na ulici. Neki će vas moliti za jednu cigaretu, neki će nuditi dolar za dve, ali na kraju dana ćeš shvatiti da su dve pakle jednostavno nestale. Posle dve nedelje ćeš u najbližem DELI-u kupovati "američki" Marlboro, koji je lošiji od našeg, za fantastičnih 8 dolara po pakli. Slična je situacija i sa prosjacima. Nisam siguran da li možeš izbrojati deset koraka, a da ne čuješ molbu za 50 centi. Ali to je valjda njujorška taksa...

Fast food je (bar onakav kakvog ga mi poznajemo) dosta oskudan. Čuveni hot-dog se može pojesti iz pola zalogaja, dok je pizza, po pravilu, nejestiva. Nemoj se previše truditi da nađeš dobru, misleći da si samo naleteo na loše parče. Dobro parče pizze ne postoji u NY.

Najsrećnije rešenje za jeftin obrok može biti neka od prodavnica gotove hrane (preporučujem Whole food market), gde za desetak dolara možeš napuniti plastične kutije toplom kuvanom hranom, koju ćeš smazati u obližnjem parku. Druga varijanta je da se nadaš da ćeš po izgledu restorana pogoditi da li je hrana u njemu skupa ili ne. Srećno... U svakom slučaju, ukoliko konobarici daš bakšiš manji od 15% vrednosti računa, pitaće te da li nešto nije bilo u redu.

Što se tiče noćnog života, odnosno kafića i klubova, isti su dostupni svuda u Njujorku. Jednostavno, svaki kraj grada je centar grada za sebe, pa tako svaki ima svoj reon za provod.

Najpopularniji je, svakako, Meatpacking district, ovako nazvan po mesarama koje su nekada davno krasile ovaj kraj. MP district je lociran na krajnjem jugu Menhetna i tu su kafići i klubovi bukvalno jedan do drugog, gde najčešće nisi siguran ni u kom si tačno.

Ono što će svako ko je gledao makar jedan američki film odmah prepoznati, jeste Central park. Zauzima skoro četvrtinu Menhetna i nalazi se u samom centru ostrva, tako da ga ne možeš promašiti čak i da hoćeš.

Koristan je za disanje, šetanje, ležanje na travi (naročito leti, kada nigde osim u parku ne može da se diše). Leti u parku stoji pozornica, na kojoj se održavaju muzički festivali, predstave. Na obodima parka, nalaze se čuvena Strawberry fields i kuća u kojoj je ubijen Lenon (ista u kojoj je sniman film Rozmerina beba), Metropoliten Museum, Museum of Natural History, Gugenheim...

O fauni: nema dokaza da u Njujorku postoje mačke, ali su zato kučići veličine mački (u najvećoj opciji). Svako kuče koje drži do sebe ima svoju torbu i skače u istu kada mu dosadi šetnja. Naravno, u opticaju su frizure i manikir po svetskim standardima.

Temu šopinga ne bih mnogo razvlačio jer je opšte mesto. Samo bih napomenuo da, ukoliko se oblačiš u GAP-u ili American eagle-u (manje-više Springfield ili ZARA kvalitet) odeća može biti jeftinija nego hrana... dosta jeftinija.

Toplo preporučujem odlazak na Coney island, samo ne nedeljom. Vikendom su vozovi koji idu put CI (npr D train), kao i plaža, dupke puni.

Odmah do plaže Coney island-a, postoji veliki luna park (za one koji vole), šetalište i trafike sa malo većim hot-dogom. Plaža je ogromna, okean hladan, a sunce oštro (valjda su ozon pojeli jer im je hot-dog bio mali).

Coney island je dom Sireninoj paradi (Marmaid parade), gde ćeš videti najčudnije ljude i kostime ikad. Čudne čak i za Njujork. Inače su parade regularna pojava, imali smo to zadovoljstvo da prisustvujemo paradi za Dan Portorika.

Najlepša činjenica o Njujorku jeste da se stvarno radi o glavnom gradu sveta. U Njujorku žive i rade ljudi sa svih krajeva planete, pa se nekako, kultura svih naroda oseća u životu grada.

U metrou gde čičica iz Kine svira na nekoj čudnoj napravi, u marketima gde (kao i u crtaćima) rade Indijci, u parku gde Francuz slika lepu turistkinju iz Španije. Zbog svega toga, teško je osetiti se kao stranac u NY, jer teško je reći ko je stvarno stranac a ko ne.

Times square, Brodway, NY Yenkees, poznate face na ulici, Kip slobode, Empire State Building... da, sve to stvarno postoji u NY!

I da... sve što te zanima – pitaj! Ljudi su mahom otvoreni za savete i nekako ćeš već naći put ili rešenje za svoj problem

To bi bilo odprilike to. Ostalo će da dodaju oni koji su uzeli paket aranžman za Božić (kapiram da je i to super).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 110 idi na stranu