Sevilja, španski kolonijalni sjaj

Podeli

Magični grad u kojem se prepliću dve kulture - Mavarska Andaluzija i kalifat Al-Andaluz ljube se i mrze sa baroknom, hrišćanskom, inkvizicijskom Španijom. Nezaboravno mesto, vatromet boja i oblika pod toplim suncem juga...

Tekst napisao: Žikica Milošević
Izvor: Bravacasa

Neki gradovi pokatkad bolje opisuju esenciju neke zemlje i njene kulture od same prestonice i najpoznatijeg grada: Madrid je odveć kraljevski, klasičan, a Barselona odveć šašava, mračna i kosmopolitska. Sevilja, prestonica Andaluzije, oslikava Španiju, onakvu kako je mi doživljavamo - kao kolevku slatkog vina, flamenka, mavarskog stila. Španske galije nakrcane zlatom dolazile u ovo mesto iz Novog sveta sa začinima, šećerom, dukatima, umetninama Indijanaca, doplovljavajući uzvodno rekom Gvadalkivir sve do moćne rečne luke. Ovde se susrećemo sa duhovima Kolumba (odavde je krenuo na put za Ameriku, tada neotkrivenu), Izabele i Fernanda Katolika, španskih monarha zaslužnih za Carstvo, sa Inkvizicijom i duhovima pokrštenih i izbeglih Mavara i Jevreja... Španija je sakrivena u naborima sukanja plesačica flamenka u bodegama Sevilje.

Prvi su se sa krompirom, duvanom i paradajzom susreli baš Seviljani kada je, tada nepoznata i raritetna roba iz Amerike, koja je grad učinila slavnim, bila istovarena u rečnoj luci. Svo blago slivalo se u prelepu dvanestostranu kulu nazvanu Zlatna kula (Torre del Oro). Iako je odavno izgubila oplatu od zlatnih pločica koje su insiprisale njene "kumove", te postala bela, i dalje služi kao lepo dekorisani Pomorski muzej (Museo Naútico). Sagrađena 1220. godine kao muslimanska fortifikacija, s namerom da spreči opasne hrišćane, prošla je i kroz manje slavne periode svoje istorije - služeći kao zatvor i skladište baruta. No, u 18. veku Zlatnoj kuli dodat je i vrh (tj. Toranj), atraktivan sada kao i pre nekoliko vekova, a duh prohujalih vremena lebdi nad njom i dan-danas.

Trg Pobede (Plaza del Triunfo) mesto je gde špartaju mnogobrojni fijakeri i konjske kočije, a sa njega se pruža sjajan pogled na još jednu ikoničku znamenitost Sevilje - Katedralu sa zvonikom zvanim Hiralda (Giralda), te spomenik slikaru Murilju. Katedrala je jedna od najvećih crkava ne svetu, i trebalo je da ukaže na monumentalnost Rekonkiste (Ponovnog osvajanja) i katoličke vere koja se u to vreme smatrala jedinom ispravnom. Kao i u slučaju većine ogromnih katedrala u Španiji, i ova crkva prethodno je bila velelepna džamija građena u mavarskom stilu, a taj islamski deo je uglavnom sačuvan. Da bi stvar bila komplikovanija, pre nego što je postala džamija, bila je vizigotska crkva! Kada je 1401. godine počela izgradnja, tačnije nadogradnja, Glavne džamije (Mezquita Mayor) preostale iz doba arapske vladavine, Sevilja je već odavno bila u rukama katolika. Kažu da su u prvom poglavlju naredbe o gradnji crkve stajale reči: "Izgradite crkvu toliko veliku i lepu da oni koji je vide pomisle da smo ludi!". Katedrala je završena 1506. i premašila je po veličini carigradsku Svetu Sofiju, do tada najveću. U njoj se nalazi jedan od dva groba Kristifora Kolumba, sa četiri velelepne statue čuvara groba. Španci se kunu da je Kolumbo sahranjen kod njih, a isto tvrde i oni iz Dominikanske Republike, iz Katedrale u Santo Domingu. Bilo kako bilo, unutrašnjost katedrale i prebogati trezor, kao i zaslepljujuća lepota ornamentacije, zavređuju mnogo pažnje, a posebno Muriljova slika "Vizija svetog Antonija". Pored Katedrale je Arhiv Indije u kojem se nalaze dokumenti iz nekadašnje Casa de la Contratación, organa koji je kontrolisao svu trgovinu sa kolonijama, a jedino je zaslepljujuća lepota Katedrale "kriva" za to što zdanje Arhiva ostaje skoro neprimećeno.

Najveća znamenitost Sevilje jeste Kraljevski dvorac Alkazar (Alcázar). Kada se prođe kroz poznata Lavlja vrata (Puerta de León) koja razdvajaju živahni trg od mira dvorca, ulazi se u ovaj složeni kompleks. Dvorac čuva ostatke ranije almohadske palate, iako je kasnije došlo do masivnih dogradnji od strane hrišćanskih vladara. Upravo je Pedro Surovi u 14. veku bio taj koji je naredio velike radove na negdašnjoj arapskoj palati. Kao veliki poštovalac mavarske arhitekture, nije se libio da unajmi graditelje Arape kojima je naložio da ukrase i dekorišu kompleks palata. Kako su se Arapi koji su se odlučili za ostanak u hrišćanskoj državi nazivali Mudéjar (Mudehar), to je ime nadenuto i stilu koji su oni razvili za svoje nove gospodare. Budući da islam nije bio (osim u persijskoj minijaturi) naklonjen predstavi ljudskih likova, to su se graditelji uglavnom bacili na klesanje gipsanih ornamenata, isprepletanih slova i stilizovanih cvetnih motiva. Možda je čudno to što se jednom hrišćanskom kralju islamska umetnost toliko omilila da se nikada nije dosetio da su ti motivi uglavnom hvalospevi Alahu tradicionalne "huze".

Izabela I je ovde primala Kolumba i ostale istraživače Novog sveta, a ni Karlos V nije propustio da doda svoje bogato ukrašene prostorije. Alkazar je poznat po sjajnim, hrišćanski dekorisanim vrtovima sa mnogo bazena i zanimljivog rastinja. Unutar palate najpoznatiji su Salon ambasadora (Salón de Embajadores) sa gipsanim ornamentima, Dvorište devojaka (Patio de las Doncellas) sa stubovima i lukovima i Dvorište lutaka (Patio de las Mu?ecas), gde su bile kraljevske prostorije za miran san.

Zanimljivo je spomenuti građevine iz "čisto španskog" perioda: među njima prva je Gradska kuća (Ayuntamiento) građena u 16. veku u plateresko stilu, a arhitekta je bio tada slavni Dijego de Rijanjo. Fasada koja gleda na Novi trg (Plaza Nueva) odudara od izgleda celog zdanja, jer je građena u 19. veku u klasicističkom stilu. Seviljski univerzitet je takođe vezan za ikoničke figure Sevilje i novine koje je ona donela Evropi. Naime, ogormno barokno zdanje iz 18. veka bilo je nekada dom prvoj fabrici Duvana u Evropi - La Antigua Fábrica de Tabaco. Kažu da je ova zgrada insprisala tvorca opere "Karmen", koja je, uz nezaobilaznog "berberina", simbol grada. Ne treba zaboraviti ni kvart Makarena (Macarena) u kojem se pevaju pesmice posvećene lokalnim ženama. Jedna od tih poskočica je 1996. doživela globalnu slavu kada su dva sredovečna pevača iz Sevilje, pod imenom Los del Río (Oni sa Reke), pretvorili "Makarenu" u globalni pevački i plesni hit. Makarena, zajedno sa kvartom Santa Kruz (Santa Cruz), nosi jevrejski pečat (bila je jevrejski kvart, tj. Huderija, pre proterivanja Jevreja u Maroko) i najlepša je za lutanje i kupovinu suvenira, jer uske uličice i drevne kuće različitih stilova predstavljaju najšarmantniji presek onoga šta Andaluzija može da pruži.

Godine 1929. Sevilja je dobila zadatak da organizuje Ibero-američku izložbu, i u tu svrhu sagrađen je Plaza de Espa?a - ceo jedan trg usred Parka Marije Lujze. Španski trg je, sa svojim vodoskocima, kanalima, gondolama, mostićima, lukovima i separeima, svojom narandžastom bojom i mešavinom art-dekoa i neomavarskog stila, remek-delo Anibala Gonsalesa, arhitekte koji se efektno poigravao istoricističkim stilovima i stvorio novi kvalitet. Svaki grad ima svoj "separe" na kojem je "asulehos" pločicama prikazana istorija grada. Možda je ovo i najlepši kutak grada, a nije slučajnost da se scena međuplanetarne bitke u filmu "Napad klonova" dešava baš ovde: režiseri su mislili da ovo mesto najbolje oslikava zemaljsku civilizaciju. Obližnji Park Marje Lujze delo je francuskog arhitekte Žan-Kloda Nikole Forestijea, a u njemu je još jedna znamenitost iz 20. veka: Mudehar Paviljon (Pabellón Mudéjar), građen u neomudehar stilu, popularnom početkom stoleća. Sada je to Muzej folklora. Trenutno je popularan stil "pseudo-mudéjar", modernija verzija pomenuta dva. A kako Španci vatreno drže do tradicije, svi novi hoteli na jugu ove zemlje grade se u neomudehar stilu, kao razuđeni i dislocirani skup kvaziarapskih pansiona. Slična je situacija i u egipatskim, marokanskim i tunižanskim rizortima. Mavarska Španija živi svoj novi život.

Većina zaljubljenika u sajamske prostore i modernu arhitekturu neće mimoići ostrvo Kartuha (Isla de la Cartuja), na kojem se nalazi prostor EXPO-a ’92, gde mnoštvo hala i izložbenog prostora gladnim očima obezbeđuje kilometre futurističkih prizora. Šest mostova preko Gvadalkivira, a među njima i onaj Santjaga de Kalatrave, zasigurno su vredni pogleda. Najbolje vreme za dolazak u Sevilju ne može biti diskutabilno - to je Sveta nedelja, poslednja pred Uskrs, spektakularna ovde kao i bilo gde u Andaluziji. Tada se beskrajne procesije bratstava (cofradías) šetaju ulicama pod kapuljačama u religioznim procesijama, s sve na radost Španaca i turista, svih osim američkih, kojima se priviđaju članovi zloglasnog Kju Kluks Klana.

Sevilja je, ugnježđena u prošlosti i sadašnjosti, duboko tradicionalna i moderna u isto vreme, jedno od najmirnijih i najuzbudljivijih mesta i arhitektonski biser naše planete. To su, uostalom, prepoznali i tvorci SF-filmova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 93 idi na stranu