Izvor: tumagazin.rs

Klimatske promene u Španiji, uostalom kao i u drugim evropskim zemljama, prave velike i ozbiljne probleme.

Sve češći i duži toplotni talasi naterali su turiste da dvaput razmisle da li će posetiti ovu zemlju, a tu nažalost nije kraj.

Dugogodišnji turistički model "sol y playa" (sunce i plaža) sada je u opasnosti zbog klimatskih promena. Španske plaže počinju da nestaju zbog porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih uslova.

Danas postoji sve više plaža u Španiji koje su već pogođene erozijom, posebno kada postoje jaki talasi tokom zimskih oluja. Stručnjaci upozoravaju da bi takav trend mogao da postane ozbiljan, s potencijalno razornim učinkom na uspešnu špansku turističku industriju. Tokom oluja za Uskrs, neke plaže u Barseloni su se suočile s neviđenim gubitkom peska, tj. prostora plaža do čak 25 metara u širinu, navodi Juronjuz (Euronews).

Zašto španske plaže nestaju?

Očekuje se da će klimatske promene ubrzati učestalost i žestinu oluja u budućnosti. Snažni talasi utiču na prvu liniju obale i izazivaju veliku štetu na plažama i obalnim objektima, poput marina i šetališta.  To dovodi do direktnog smanjivanja plaža, uz gubitak upotrebljivog peska dostupnog turistima.

Ovaj problem zahteva znatna ekonomska ulaganja svake tri ili četiri godine kako bi se popravile plaže i obala. Međutim, i pored tih ulaganja, to ne rešava problem dugoročno. U jednom trenutku više neće biti moguće obnoviti obalu.

Koje španske plaže su najosetljivije na eroziju obale?

Neke španske regije su ranjivije od drugih, među njima je i Katalonija. Širom severoistočne Španije rastući nivo mora i zimske oluje izjedaju obalu. Izveštaj regionalne vlade iz 2017. sugeriše da su 164 kilometra obale regije, od ukupno 218 kilometara proučavanih obala, pod visokim ili vrlo visokim rizikom od erozije. Očekuje se da će polovina plaža potpuno nestati.

U Barseloni, čije su veštačke plaže postavljene pre 30 godina, kada je grad bio domaćin Olimpijskih igara 1992. godine, situacija je još kritičnija. Osam od devet plaža je pod velikim rizikom od morskih oluja. Od 700.000 kubnih metara peska, koje je španska vlada poslala na obalu Barselone 2010. godine, 70% je u međuvremenu nestalo. Grad procenjuje da se svake godine ispere 30.000 kubnih metara peska.

Kako će erozija obale uticati na turizam?

Erozija obale mogla bi imati alarmantne posledice za španski turizam, koji danas čini gotovo 13% BDP-a i zaposlenosti u zemlji, i u velikoj meri zavisi od plaža. Evropska komisija za putovanja (ETC) već je izvestila o smanjenju učestalosti boravka turista na Mediteranu za 10% u 2023. ako se uporedi s prethodnom godinom, uglavnom zbog klimatskih promena i ekstremnih vremenskih nepogoda.

Španija će u budućnosti biti jedna od najteže pogođenih zemalja EU, prema izveštaju o regionalnom uticaju klimatskih promena na evropsku turističku tražnju, koji je prošle godine objavila Evropska komisija.

Ukoliko se ovakav trend nastavi, Španija, koja je primila rekordnih 53,4 miliona međunarodnih turista do 31. jula, što je povećanje od 12% u odnosu na prošlu godinu, mogla bi da se suoči s ozbiljnim problemom. Ostaje da se vidi u kojoj meri će globalno otopljavanje i promena klime promenti turističku industriju u toj zemlji, ali i u ostalim turističkim zemljama, jer je to, na veliku žalost, naša realnost.

Podeli: