Ko je makar jednom bio u Grčkoj, teško da se nije zaljubio u giros. Miris toplog mesa, hrskavi krompir, paradajz, luk i neizostavni tzatziki, sve uvijeno u mekanu lepinju i dovoljno je nekoliko zalogaja da shvatite zašto je ovo jedno od omiljenih grčkih jela.
A danas je poseban dan za sve ljubitelje ove grčke klasike. 1. septembar obeležava se kao Nacionalni dan girosa. Zato je pravo vreme da se prisetimo kako je nastao, kako se priprema, zašto je postao simbol grčke ulične hrane i, naravno, zašto mu je tako teško odoleti.
Koliko je popularan govori i podatak da je giros nedavno uvršten među četiri grčka specijaliteta koja su se našla na listi 100 najboljih jela na svetu prema TasteAtlasu, vodiču za tradicionalnu hranu i putovanja, prenosi GreekReporter.
Šta znači "giros"?
Sam naziv giros potiče od grčke reči gyros, koja znači krug, odnosno okretanje. Naziv se odnosi na karakterističan način pripreme. Meso se slaže na visoki vertikalni ražanj koji se neprestano okreće, dok se spoljašnji, pečeni sloj mesa postepeno seče.
U Grčkoj se za giros tradicionalno najčešće koristi svinjetina, mada su danas veoma popularne i varijante sa piletinom, jagnjetinom ili drugim vrstama mesa.
Iako postoje različite teorije o poreklu ovog jela, giros kakav danas poznajemo počeo je da se razvija u Grčkoj tokom prve polovine 20. veka.
Shutterstock/rawf8
Tehnika pečenja naslaganog mesa na vertikalnom ražnju razvila se u Bursi u 19. veku, u vreme Osmanskog carstva. Nakon grčko-turske razmene stanovništva 1922. i 1923. godine, Grci koji su stigli iz Male Azije doneli su sa sobom i kulinarske tradicije koje su kasnije uticale na razvoj modernog girosa.
Zbog toga se giros često povezuje sa turskim doner kebabom. Međutim, vremenom je dobio sasvim prepoznatljivu grčku formu, sa lokalnim mesom, pitom, tzatzikijem, paradajzom, lukom i krompirom.
Kako se pravi originalni grčki giros?
Komadi mesa slažu se na visoki vertikalni ražanj, koji se okreće tokom pečenja. Ukoliko meso nije dovoljno masno, dodaju se tanki slojevi masnijeg mesa kako bi tokom pečenja ostalo sočno, dok spoljašnji sloj postaje hrskav.
Giros, kao jedno od najpopularnijih jela među turistima iz Srbije, svake godine izaziva pažnju upravo zbog razlika u cenama na različitim destinacijama, ali i zbog toga što se često smatra brzom i povoljnom opcijom.
Pečeno meso se zatim tanko seče i stavlja u toplu, mekanu pitu. Dodaju se paradajz, crni luk i, u mnogim verzijama, pomfrit ili pečeni krompir.
Na kraju dolazi ono što mnogi smatraju neizostavnim delom girosa – tzatziki, sos od grčkog jogurta, krastavca i belog luka.
Sve se potom uvija u papir i dobija se jedan od najpoznatijih obroka grčke ulične hrane.
shutterstock/Arnaoutis Christos
Nije svuda isti
Iako postoji klasična verzija, giros se razlikuje od regiona do regiona.
Na Kipru se najčešće priprema od svinjetine ili piletine. Na Kritu je svinjetina veoma popularna, dok se u nekim delovima ostrva, poput Hanije, često nudi i piletina.
Na ostrvu Kos, u Egejskom moru, giros se često služi sa piletinom i prženim krompirom.
Danas su varijacije gotovo neograničene. Pored tradicionalnih verzija, u restoranima se mogu pronaći girosi od ribe, uključujući tunu, kao i vegetarijanske i veganske varijante. Kod pilećeg girosa mogu se koristiti i različiti sosovi, uključujući kombinacije majoneza i senfa.
Kada je giros postao popularan?
Posle Drugog svetskog rata giros je počeo da osvaja Atinu. Grčka verzija se vremenom najčešće pravila od svinjetine i služila uz tzatziki, paradajz i luk.
Do 1970-ih godina giros u piti već je bio veoma popularna brza hrana ne samo u Atini, već i u gradovima poput Čikaga i Njujorka.
Tako je grčki specijalitet počeo da osvaja međunarodnu publiku. U Sjedinjenim Američkim Državama tada je počela i masovnija proizvodnja vertikalnih ražnjeva, a nekoliko ljudi povezivalo je svoje poslovanje sa uvođenjem industrijski proizvedenog girosa na američko tržište.
Jedan od njih bio je Piter Partenis, koji je tvrdio da su ideju za industrijski proizveden giros prvi osmislili Džon i Margaret Garlik iz Čikaga.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
Na prvi pogled, sličnost je očigledna. I giros i döner podrazumevaju meso koje se peče na vertikalnom ražnju i potom seče na tanke komade.
Ipak, giros je vremenom razvio sopstveni identitet. Pita, tzatziki, paradajz, luk, pomfrit i tradicionalna upotreba svinjetine dali su mu karakterističan grčki pečat.
Zbog toga se često govori o povezanosti girosa sa turskim doner kebabom, ali nije sasvim precizno svesti giros samo na "grčku verziju kebaba". Reč je o jelima koja dele sličnu tehniku pripreme, ali su se razvijala u različitim kulinarskim tradicijama.
Shutterstock/sergiuaduva
Od grčke ulice do svetskog specijaliteta
Popularnost girosa odavno je prešla granice Grčke. Danas se može pronaći širom Evrope, Severne Amerike i u mnogim drugim delovima sveta.
Njegov uspeh možda najbolje objašnjava jednostavna formula: toplo pecivo, sočno meso, sveže povrće, hrskavi krompir i kremasti sos. Brz je, zasitan, pristupačan i lako se prilagođava različitim ukusima.
Zato 1. septembar nije samo prilika da se podsetimo jednog od simbola grčke gastronomije, već i savršen izgovor za jedno sasvim jednostavno pitanje:
Sa svinjetinom ili piletinom, sa pomfritom ili bez njega – kako vi volite svoj giros?
Britanska studentkinja stomatologije koja se preselila u Zagreb iznenadila se kada je videla starije komšije kako zbog vrućine ostavljaju širom otvorena ulazna vrata, ali i stanare koji spavaju pored otvorenih prozora.
Sektoru turističke inspekcije za prvih osam meseci ove godine podneto je 307 predstavki na rad turističkih agencija, odnosno više od jedne prijave dnevno.
Britanska studentkinja stomatologije koja se preselila u Zagreb iznenadila se kada je videla starije komšije kako zbog vrućine ostavljaju širom otvorena ulazna vrata, ali i stanare koji spavaju pored otvorenih prozora.
Britanska studentkinja stomatologije koja se preselila u Zagreb iznenadila se kada je videla starije komšije kako zbog vrućine ostavljaju širom otvorena ulazna vrata, ali i stanare koji spavaju pored otvorenih prozora.
Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je duplo skočio broj zaraženih od virusa koji hara Evropom.
Ukoliko smatrate da imate nedostatak gvožđa, obratite se lekaru i uradite krvne analize. Važno je utvrditi i uzrok nedostatka gvožđa, a ne samo nadoknaditi ga suplementima.
Kada srce prestane da pumpa krv, mozak i ostali vitalni organi ostaju bez kiseonika. Bez cirkulacije, moždane ćelije ubrzo počinju da odumiru, zbog čega je svako odlaganje vremena povezano sa manjim šansama za oporavak.
Kada fizikalna terapija i lekovi više ne daju zadovoljavajuće rezultate, a klasična operacija kičme predstavlja prevelik rizik, rešenje može biti lumbalna epiduralna adhezioliza.
