Jedno od samo pet mesta na svetu koje naučnici nazivaju „plavim zonama“, odnosno područjima u kojima neobično veliki broj ljudi doživi stotu.
Usred Sredozemnog mora, nedaleko od zapadne obale Italije, nalazi se čarobna Sardinija, drugo po veličini mediteransko ostrvo poznato po divljoj prirodi, tirkiznim uvalama, pastirskim selima i jedinstvenoj kulturi. Ali osim što oduzima dah svojom lepotom, Sardinija krije i jednu fascinantnu tajnu: ovo je jedno od svega pet mesta na svetu koje naučnici nazivaju plavom zonom – područjem gde izuzetno mnogo ljudi živi vitalno i zdravo i posle stotog rođendana.
U čemu je njihova tajna? Kako to da Sardinjani i u dubokoj starosti zrače snagom i vedrinom? Odgovor nije u čudesnim eliksirima, već u svakodnevnim navikama koje se prenose s generacije na generaciju.
Shutterstock/CoolR
Jedu lokalno, sezonski i umereno
Sardinska ishrana zasniva se na jednostavnim, ali hranljivim namirnicama. Meso se jede retko – uglavnom za praznike i posebne prilike – dok svakodnevni jelovnik obiluје povrćem, mahunarkama, maslinovimuljem i integralnimžitaricama. Nanjihovimtrpezamačestosusupeodleblebijaili boba, divlji komorač, paradajz i razne gorke trave koje deluju protivupalno i blagotvorno na varenje.
Mleko potiče od koza i ovaca, čije masti i proteini povoljno utiču na zdravlje srca. Neizostavno je i crno vino Cannonau, bogato polifenolima, snažnimantioksidansimakojištiteodhroničnihbolesti. Tuje i čuvenitanki, hrskavihleb"carta di musica", napravljen od tradicionalne žitarice s niskimudelomglutena, kojisesavršenoslaže s domaćimsirom i maslinama.
Shutterstock/Sabino Parente
Hranunekupuju,oni je uzgajaju
Većinastarijihstanovnika i daljesvakodnevnoradi u svojimbaštama. Uzgajajuparadajz, bosiljak, tikvice, peršun, a čestoberu i divlješpargle, pečurke i bobičastovoće. Njihovodnospremazemljidubokojeukorenjen u svakodnevniživot, zemlja ih hrani, ali ih i održava aktivnima i povezanima s prirodom.
Istraživanja pokazuju da upravo kontakt sa zemljom, svež vazduh i konzumacija tek ubranih namirnica mogu značajno uticati na zdravlje, raspoloženje i nivo energije. Nije važno imate li veliko dvorište, čak i saksija paradajza ili bosiljka na balkonu može biti prvi korak ka sardinskom načinu života.
Shutterstock/Stefano Zaccaria
Kuvanje je ritual, a ne obaveza
U svetu brzih obroka i dostave, ljudi na Sardiniji njeguju sasvim drugačiju filozofiju. Kuvanje za njih nije zadatak koji treba obaviti, već prilika za povezivanje, opuštanje i kreativnost. Često pripremaju jela zajedno, uz razgovor i čašu vina, dok se mirisi začina šire kamenim ulicama njihovih sela.
Oni ne jedu pred ekranima niti u žurbi – obroci se konzumiraju za stolom, polako i s uživanjem. Ako vikendom odlučite da sami napravite sos od paradajza umesto da ga kupite, već ste korak bliže njihovoj filozofiji dugovečnosti.
Svakodnevno su u pokretu, ali bez teretane
Zaboravite lične trenere i sate pilatesa. Sardinjani vežbaju prirodno, kroz svakodnevne aktivnosti. Brinu o životinjama, hodaju po brdima, rade u bašti, pešače do komšija, peru veš ručno – ukratko, stalno su u pokretu.
Umesto sedelačkog načina života, oni neguju umereni, ali neprekidan ritam aktivnosti koji pozitivno utiče na srce, zglobove i celokupnu vitalnost. Male navike, poput penjanja uz stepenice, šetnje posle obroka ili rada u dvorištu, mogu napraviti veliku razliku u zdravlju i dugovečnosti.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Rukovodstvo Skijališta Srbije i Olimpijskog centra (OC) "Jahorina" potpisali su danas Sporazum o saradnji koji ima za cilj unapređenje regionalne saradnje i jačanje zajedničke ponude zimskog turizma.
U 2026. godini turisti će istraživati nove horizonte, a naglasak će biti na destinacijama koje su povoljne i udaljene od uobičajenih turističkih ruta, piše New York Post.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Kolmar, grad u istočnoj Francuskoj, u regiji Alzas, nedaleko od granice sa Nemačkom i Švajcarskom, jedan je od najpoznatijih evropskih adventskih gradova.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Rukovodstvo Skijališta Srbije i Olimpijskog centra (OC) "Jahorina" potpisali su danas Sporazum o saradnji koji ima za cilj unapređenje regionalne saradnje i jačanje zajedničke ponude zimskog turizma.
U 2026. godini turisti će istraživati nove horizonte, a naglasak će biti na destinacijama koje su povoljne i udaljene od uobičajenih turističkih ruta, piše New York Post.
Triša Pajtas porodila se pre nekoliko meseci, a sada je javno odgovorila svima koji komentarišu njen fizički izgled i pitaju se da li je ponovo trudna.
Misice dve francuske regije, Provanse, Džuli Zituni, i Akvitanije, Ainjoa Lahitete, ostale su bez svojih titula nakon što je osvanuo njihov privatan video snimak.
Opsežno francusko istraživanje koje je obuhvatilo podatke gotovo 30 miliona odraslih osoba donelo je jasan zaključak, da mRNA vakcine protiv kovida 19 ne povećavaju dugoročni rizik od smrti ni zbog kog uzroka.
Srčana slabost sve češće se opisuje kao "tiha epidemija" savremenog doba i jedan je od najvećih izazova za zdravstvene sisteme, a u Srbiji između 165.000 i 200.000 ljudi živi sa ovim oboljenjem, koje se najčešće prepoznaje kroz nespecifične tegobe poput umora,
