Srbi, pazite: Više od hiljadu lažnih ponuda za letovanje, oglasio se Seničić

"Ove godine smo imali preko hiljadu i nešto slučajeva za koje smo čuli, koji su prijavljeni, što policiji, što turističkoj inspekciji, i za koje mi ne možemo da nađemo rešenje. Zakon ne može da prepozna neregistrovane privredne subjekte, a isto tako i privatna lica koja se bave organizacijom putovanja, a da na to nemaju pravo", rekao je Seničić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, najviše lažnih ponuda se pojavljuje za one destinacije za koje vlada najveće interesovanje, među kojima je Grčka, posebno apartmanski smeštaj. On je rekao i da je razvoj tehnologije doveo do toga da se putem veštačke inteligencije mogu generisati snimci i fotografije koji se postave na internetu, ali, kako kaže, ljudi treba da znaju da kada nešto deluje primamljivo na prvi pogled, da se obično iza toga krije nešto sasvim drugačije.

• Hitno upozorenje za srpske turiste: "Prevare sve češće, šteta do nekoliko hiljada evra"
• Više od 10.000 evropskih hotela tuži Booking, a kakva je situacija kod nas? ANKETA
   

Seničić preporučuje građanima da na internetu provere vilu, kuću, odnosno smeštaj i na nekim drugim izvorima, da vide da li postoji zvaničan sajt, da provere komentare na više mesta, ne samo na tom sajtu gde mogu biti generisani komentari putem veštačke inteligencije.

On je ukazao da je prvi signal upozorenja, kada se govori o lažnim ponudama, niska cena, ali da nije jedini, jer su se i oni koji varaju "izveštili", pa ni cene nisu tako niske. Seničić ukazuje i da oni koji varaju poznaju zakone po kojima se radi i da poslednjih godina traže avansne uplate koje su na nivou kazne za prekršaj, odnosno, kako kaže, zahtevaju uplate avansa do 200 evra.

"Veliki broj ljudi nam se ove godine javljao da su uspostavili kontakt, uplatili avans, a onda je prestao svaki kontakt, isključen broj telefona i tako dalje. Mora da se vodi računa", rekao je Seničić. On je posavetovao da se putuje preko turističkih agencije, jer nude sigurnost budući da iza njih stoji zakonski okvir, a imaju i svoje predstavnike na destinacijama koji mogu da pomognu. Na pitanje koji je njegov savet za one koji smeštaj samostalno organizuju preko velikih platformi kao što je Buking, Seničić kaže da ga i on koristi ponekad kada ide na kraća službena putovanja, ali da je imao različita iskustva.

"Ne kažem da nisu pouzdani, ali ljudi jednostavno moraju da znaju da Buking nema nikakve veze sa turizmom. Buking je platforma za oglašavanje smeštaja i izbegava bilo kakvu vrstu odgovornosti, dakle, najviše što može da uradi, ukoliko se ukaže da je zaista greška do njih, oni mogu da vam vrate novac", rekao je Seničić.

mundissima/Shutterstock

Postavlja se pitanje gde ćete da se smestite i kada vam vrate novac, a taj hotel recimo ne može da vas primi jer nema mesta, dodao je on. "Hotelijeri učine da vas negde smeste, ali onda vas obično smeste na par desetina kilometara od grada i onda ste vi u situaciji da više nemate izbora. Prihvatate to što vam je dato", kaže Seničić. Kako kaže, i kod tih platformi kao što su Buking ili Airbnb treba povesti računa.

"Ne dešava se to često, da ne optužujemo Buking i druge platforme međutim, oni nemaju obavezu da se bave proverom. Ne mogu da postignu, to su desetine miliona jedinica koje se nude na Bukingu i na, recimo, Airbnb-u...", rekao je on. Seničić, takođe, ukazuje i da nigde na svetu ne postoji zakonska regulativa koja to što se dešava na internetu može na pravi način da reguliše.

"Pre neki dan smo imali čak i na ovim najpoznatijim platformama jednu neprijatnost. Dve porodice su uplatile smeštaj na Bukingu, a kad su se pojavili na destinaciji, vlasnik je tvrdio da on nikada nije postavio svoju kuću na platformi. Novac su dobili nazad i to je prednost velikih platformi koje u principu ne žele da vas prevare. Međutim, vi se nalazite u situaciji da ste na destinaciji sa porodicom, u avgustu, na ostrvu gde ne možete da nađete smeštaj. Jedva je pronađen smeštaj, ali je plaćeno dva i po puta više nego što je bila ponuda koju su prvo videli. Ima različitih situacija", ukazuje Seničić.

Bila je i situacija, kaže Seničić, da je grupa građana dala poverenje nekom privatnom licu preko društvenih mreža da im organizuje putovanje u Egipat i jedna grupa od 15 ljudi je otputovala, a sledeća grupa od 30 je uplatila novac na neki privatan račun u Egiptu i niti su otputovali, niti su više mogli da uspostave kontakt sa tim ljudima.

Upozorio je i da se sve više pojavljuju portali koji podsećaju na velike platforme i po imenu, bojama i na prvu loptu, ko dobro ne gleda, može da se prevari. "Ono što se takođe dešava na platformama jeste da ispod one cene koja se oglašava kao osnovna cena, vrlo često sitno piše i koje su cene taksi. Tako imate ove godine u Grčkoj, recimo, izuzetno dobre kuće koje se reklamiraju za par stotina evra, za par dana, ali je ispod toga, kada pogledate i kada uđete u buking kompletan, vidite da je taksa daleko veća nego ona osnovna cena", upozorio je Seničić.

On je rekao i da se zalaže da se donese novi zakon o turizmu u kome bi bilo prepoznato nelegalno poslovanje na društvenim mrežama, odnosno na internetu i da se zapreti daleko većim kaznama.

"U ovom trenutku mi imamo kaznenu politiku koja je zastarela, paušalne kazne koje se kreću od 20 do 80 hiljada dinara i neko ko pravi posao od svega toga, njemu je najjednostavnije da plati jednu ili dve kazne godišnje. Mnogo ga manje košta nego da plati sve obaveze državi i da plati zaposlene i sve ono što oni koji su registrovani regularno treba da plate", rekao je Seničić.-