Da li manipulacija može biti pozitivna?

Kada neko manipuliše on pokušava da bez znanja osobe kojom manipuliše ostvari neki skriveni cilj. To najčešće znači da uspeh manipulacije donosi neku dobit osobi koja manipuliše, a štetu osobi koja je manipulisana. To je tipična situacija u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi. Ali, šta je sa situacijom kada onaj koji manipuliše to čini u korist druge osobe koja i jeste predmet manipulisanja. Zar to nije primer „pozitivne manipulacije”?

Koliko je takva manipulacija pozitivna možete lako shvatiti ako se stavite u položaj manipulisane osobe. Zamislite da vas, odraslu osobu, neko manipuliše „za vaše dobro”, smatrajući da on bolje od vas zna šta je za vas dobro, a šta je loše. Većini odraslih ljudi je potpuno neprihvatljivo da neko drugi u njihovo ime i za njihov račun određuje šta je za njih dobro ili najbolje, a šta je loše, i da u skladu sa tim odlučuje umesto njih.

Ljudi koji sprovode ovakve „pozitivne manipulacije” preuzimaju veliku odgovornost, jer sa posledicama njihovih odluka neće živeti oni, već ljudi u čije su ih ime doneli. Odrasla osoba je ta koja sama treba da proceni šta je za nju dobro, a šta je loše i da u skladu sa tom procenom donese odluke sa čijim posledicama će živeti. Ukoliko ona treba da donese važnu odluku u oblasti u kojoj nema dovoljno potrebnog znanja, kao što je to, na primer, u slučaju da treba da izabere neki od mogućih načina lečenja ozbiljne bolesti, ne treba neko drugi da odluči umesto nje, već ona treba da stekne potrebno znanje i da u skladu sa razumevanjem bitnih faktora, donese odluku.

Za razliku od odraslih, deca nisu u stanju da razumeju i racionalno rezonuju, pa ni da donose odluke u svoje ime. I zato je roditelj taj koji razmišlja o detetovom dobru i koji donosi odluke u korist deteta. U tom smislu, pozitivne manipulacije jesu deo roditeljskog vaspitnog repertoara.

Postoji još jedna situacija u kojoj se može govoriti o pozitivnoj manipulaciji, a to je situacija u kojoj se neko brani od tuđe manipulacije. U situaciji u kojoj jedna strana može da otvoreno komunicira i da manipuliše pri čemu negira da manipuliše, a druga strana samo otvoreno komunicira, prva strana ima više izbora zbog čega je u prednosti. I zato je nekada nužno manipulisati manipulatorom da bi se neko mogao zaštititi.

Građani su odrasli ljudi i zato nema ništa pozitivno u tome da vlada tretira narod kao decu, manipulišući informacijama za njegovo dobro, kako se ne bi „uznemirio” i kako ne bi „zavladala panika”.

Izvor: Politika.rs
Foto: ratch0013/Freedigitalphotos.net