Zvezdočatci se već raduju što će sutra moći da zure u nešto veću i svetliju loptu na noćnom nebu, nego što je to uobičajeno.
Međutim, fenomen u astronomiji poznat kao perigej izaziva posebno podozrenje i strepnju seizmologa nakon zemljotresa i cunamija koji su 11. marta odmotali "klupko nesreće" u Japanu i otvorili pitanje: šta i ko je sledeći na udaru prirodnih katastrofa?
Čak i pre razarajućeg zemljotresa u Zemlji izlazećeg sunca i svih njegovih posledica, neki naučnici upozoravali su na moguće razorne posledice Mesečeve blizine.
Jedan američki astrolog čak je tvrdio da je još 1993. “predvideo” veliku katastrofu između 16. i 22. marta – ekstremne plime, zemljotrese jače od pet stepeni Rihterove skale i moćne oluje.
U prilog pretpostavkama dela naučnika da bi približavanje Meseca moglo da poremeti klimatske uslove na Zemlji, izazove potrese tla i vulkanske aktivnosti uklapa se i činjenica da su se mesečevi perigeji 1955, 1974, 1992. i 2005. godine poklopili sa ekstremnim nevremenima.
Podsećanja radi, samo pre šest godina u cunamiju u Indoneziji je stradalo stotine hiljada ljudi, a 1974. godine ciklon "Trejsi" je razorio australijski grad Darvin.
Da slika puta Zemlje i Zemljana ne bude samo "crna" kao ovih dana Japana, pobrinula se druga struja svetskih astronoma koji tvrde da ne postoji dokaz da je ovaj fenomen najava katastrofe. Naime, na svojoj najbližoj tački putanje Mesec se nalazi na oko 350.000 kilometara od Zemlje, a u najudaljenijoj više od 400.000 km. Iako njegova gravitacija povlači plimu, postoji vrlo malo dokaza o tomo da je njegova snaga privlačenja tolika da ima uticaj na Zemljinu tektonsku aktivnost ili na promene vremena.
Optužujući kolege i javnost za sklonost "teorijama zavere", oni očekuju da se promene usled blizine Meseca odnose samo na bezopasna odstupanja nivoa oseke i plime i da tokom perigeja bude do 14 odsto veći i oko 30 procenata svetliji.
Sutrašnju "lepotu i opasnost velikog i sjajnog Meseca" prokomentarisao je Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" koji smatra da se sutra neće dogoditi "ništa neobično".
"Reč je o uobičajenoj pojavi kada je Mesec u najbližoj tački putanje na svom putu oko Zemlje i takav ritam kretanja neće ništa značajno promeniti", objašnjava Otašević, priključujući se struji "naučnika-optimista".
Tvrdnje o "uobičajenosti pojave" astronom je potkrepio i mišljenjem da neće biti ni izrazitijih promena u izgledu Meseca posmatranog okom Zemljana.
Kategorično odbacujući navode stručnjaka koji prognoziraju posledice perigeja na klimatske uslove, Otašević je poručio da svi koji tvrde suprotno "nisu naučnici".
U strahu su velike oči Strašne priče o perigeju cvetale su na Internetu rame uz rame sa čitavom listom teorija zavere. Neki odlaze toliko daleko da povezuju aktivnost Meseca sa uraganom “Katrina”, ali i svim većim zemljotresima i erupcijama vulkana na Zemlji.
Ironično je to da je već dokazano kako Zemljina gravitacija zaista utiče na zemljotrese na Mesecu.
Tačno je, međutim, to da postoji “Mesečeva iluzija” koja utiče na to da nam Mesec izgleda ogromno kada je bliže horizontu, a još nije poznato zašto se u našem mozgu stvara takav efekat.
Neki smatraju da na toj poziciji postaje bliži “malim” stvarima na površini, poput brežuljaka, kuća i drveća, pa tada možemo da poredimo njegovu veličinu.
Mesec u brojkama 350.000 km | Razdaljina na kojoj je mesec najbliži Zemlji tokom perigeja |
408.000 km | Najudaljenija pozicija Meseca u odnosu na Zemlju |
12 – 13 | Broj Mesečevih perigeja u godini |
10 - 15 odsto | Uvećanje sile gravitacije Meseca u odnosu na Zemlju tokom faze "Super Meseca" |
5,5 stepeni Rihterove skale | Magnituda najsnažnijeg zemljotresa zabeleženog na Mesecu |
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 10
Pogledaj komentare