Vlasti Maldiva kupuju novu domovinu

Muhamed Našid, koji je nedavno preuzeo vlast, kaže da će lanac od 1.200 ostrva i koralnih sprudova najverovatnije nestati pod talasima ukoliko nivo mora nastavi da se podiže ovom stopom.

Ujedinjene nacije predviđaju da će se do 2100. nivo mora, kao posledica globalnog zagrevanja, podići za 59 centimentara. Veći deo Maldiva nalazi se na 1,5 metara nadmorske visine. Predsednik je izjavio da bi čak i „neznačajni porast“ nivoa mora mogao da potopi značajan deo ovog arhipelaga.

"Ne možemo ništa na svoju ruku da učinimo kako bismo zaustavili klimatske promene, tako da moramo da kupujemo zemlju na drugim mestima. To je polisa osiguranja koja pokriva najgori mogući scenario“, rekao je Našid, popularan u javnosti kao Ani.

Predsednik, aktivista koji se bori za ljudska prava, došao je na vlast na prošlim izborima pošto je pobedio Mamuna Abdula Gajoma, čoveka koji ga je jedanput strpao u zatvor. On kaže kako je tu ideju već predstavio većem broju zemalja i istakao kako je većina zemalja „bila spremna da prihvati“ ovaj plan.

Randip Rameš, komentarišući „radikalne ideje“ prvog demokratski izabranog predsednika, rekao je da su Šri Lanka i Indija „zemlje mete“ zbog sličnosti kultura, hrane i klime. Australija se, prema Ramešovim rečima, takođe uzima u obzir zbog velikog nenaseljenog dela kontinenta.

"Ne želimo da napustimo Maldive, ali takođe ne želimo da postanemo izbeglice od surovih klimatskih uslova koje će decenije života provesti pod šatorima,“ rekao je Rameš.

Borci za očuvanje životne sredine kažu da ovaj problem postavlja pitanje koja prava imaju građani zemalja koje mogu da nestanu.

Tom Piken, šef posmatranja klimatskih promena pri organizaciji „Friends of the Earth“ (Prijatelji zemlje) kaže kako je to „poziv na buđenje, bez presedana. Maldivi i stanovnici ovih ostrva ostavljeni su da se sami brinu o svojim problemima. Oni su žrtve klimatskih promena koje su izazvale bogate zemlje“.

Našid je rekao kako je osmislio „samostalnu fondaciju za prikupljanje sredstava“ od novca turista.

„Kuvajt (od tog novca) može da investira u kompanije; mi ćemo investirati u tlo zemlje,“ kaže Našid.

Našid je u Aziji zvezda u usponu i porede ga sa Nelsonom Mandelom. Pre nego što je stupio na dužnost, novi predsednik je pozivao svoje sunarodnike da nastave život bez gneva i odmazde – što je zapanjujuće ako se uzme u obzir da je Našid bio u zatvoru 23 puta, mučen i da je proveo 18 meseci u samici.

"Imamo tu sklonost da svakoga koga skinemo sa vlasti proganjamo. Ipak, oprostio sam mojim tamničarima i mučiteljima. Radili su onako kako im je naređeno. Pozivam ljude da prate moj primer i da puste Gajoma da ovde i ostari“, rekao je Našid.

Stanovnici Maldiva su jedna od retkih muslimanskih nacija koja je prošla kroz relativno mirnu tranziciju od autokratije do demokratije. Gajomov „sultanat“ bio je autokratski režim koji je kontrolisao policiju, vojsku i sudstvo. U takvom sistemu opozicione partije bile su zabranjivane, dok je Gajom „biran“ za predsednika u periodu od 30 godina. Ipak, prošle godine je sišao sa vlasti i priznao da je demokratija neophodna, kako zbog ekonomije, tako i zbog dobrobiti stanovništva.