U čemu je tajna Teslinog uspeha?

Gotovo da nema posla kog se “prihvatio” a da je ostao nezavršen. Za takvu produktivnost svakako je najvećim delom odgovoran njegov talenat, ali i samopregorni rad.

Često se dešavalo da spava samo po dva sata, ali i bez toga, svako od nas od ovog velikog pronalazača ima šta da nauči o radu.

Evo nekoliko stvari koje treba imati u vidu:

Razmislite pre nego što počnete s radom

Nikola Tesla često je govorio o tome kako je mogao da vizualizuje mašine i retko je crtao šeme pre početka njihove izrade.

Proces koji se naziva još i vizualnim razmišljanjem nije nešto čime se svako može baviti, ali je usmeravanje koncentracije na finalni proizvod svakako nešto što bi trebalo da uradite.

U svojoj autobiografiji Nikola Tesla piše:

„Ne žurim se da započnem s praktičnim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah počinjem da je gradim u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, usavršavam je i već je u mislima pokrećem. Sasvim mi je nebitno da li pokrećem svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriji. Čak primećujem kad nešto nije u redu. Nema nikakve razlike, štaviše, rezultati su isti.

Tako mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne dodirnem. Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobličavam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a provere teku tačno kako sam planirao. U dvadeset godina nije se desio ni jedan jedini izuzetak. Zašto bi bilo drugačije?

Inženjering, električni i mehanički, ima pouzdane rezultate. Gotovo da nema teme koja ne može biti matematički proverena, a efekti proračunati ili rezultati određeni unapred od dostupnih teoretskih i praktičnih podataka. Prebacivanje sirove ideje u praksu, kako se to obično radi, je prema mom mišljenju, ništa drugo do gubitak energije, novca i vremena”.

Ne možemo svi sedeti i razmišljati o projektima dok ne postanu mašine koje rade u našim mozgovima, ali Teslin “recept” svakako treba isprobati.

Što je još važnije, on nije rođen sa ovim veštinama, nego je vežbao svoj mozak još od detinjstva:

„Iako moram na svoj svojoj inventivnosti zahvaliti majčinom uticaju, vežbe koje mi je otac davao bile su veoma korisne. Sadržale su mnoštvo zadataka - pogađao sam šta otac misli u tom trenutku, otkrivao nedostatke u nekoj formi ili izrazu, ponavljao duge rečenice ili napamet računao. Ove svakodnevne lekcije su imale za cilj da razviju moć pamćenja, rasuđivanja i naročito kritičkog odnosa prema pojavama i ljudima."

Zato sedite i pokušajte da vizualizujete kako će nešto raditi kada budete završili rad na njemu. To može biti neki radni zadatak, posao u domaćinstvu ili samo promena u načinu na koji radite neke stvari.

Iznenadićete se koliko možete biti dobri u tome.

Prošetajte

Spomenik Tesli kod Nijagarinih vodopada (Foto: teslasociety.com)

Svi vidimo koristi od vremena provedenog u šetnji u poboljšavanju kreativnosti. Tesla je ovo dobro razumeo i iako je njegova navika da šeta na posletku prerasla u opsesivno kompulsivan poriv, on je priznao da je imao nekoliko “eureka trenutaka” upravo u pokretu.

Jedan od najčuvenijih primera je kada je došao na ideju o naizmeničnoj struji.

Naime, 1881. Tesla se preselio u Budimpeštu, nakon što se oporavio od potpunog zdravstvenog kolapsa i šetao je parkom sa prijateljem recitujući poeziju, kada mu je sinula neverovatna vizija.

Tu, u parku, Tesla je štapom na zemlji nacrtao dijagram – motor koji koristi princip rotacionih magnetnih polja stvoren od dve ili više naizmeničnih struja.

Iako je naizmenična elektrifikacija postojala i ranije, ona nikad nije bila praktična, sve dok Tesla, nekoliko godina kasnije nije izumeo indukcioni motor.

Ideja je da posle napornog radnog dana, treba da šetate i pustite da se ideja u vama “odmara”, jer ćete na takav način verovatnije doći do rešenja koje ste tražili.

To ne znači samo hodanje, nego šire, kreativno razmišljanje.

Razmišljate o problemima u samoći

Kao i mnogi drugi izumitelji i kreativci, Nikola Tesla bio je zagovornik samoće tokom stvaranja i rada. Jedan od njegovih najpoznatijih citata glasi:

“Um je oštriji i napregnutiji u odvojenosti i neprekinutoj samoći. Za razmišljanje nije potrebna velika laboratorija. Originalnost cveta u samoći, slobodna od spoljašnih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Budite sami, to je tajna inovacije; budite sami, tada se ideje rađaju”.