Miris dunja sa ormana

Najstarije od svih pet čula, čulo mirisa, povezano je sa važnim životnim aktivnostima, ali su mirisi, ti nevidljivi putnici, za većinu ljudi presudni kada su u pitanju emocije, naročito buđenje uspomena. Miris lipe, pokošene trave, sveže ispečenog hleba ili skuvanog mleka dovoljan je da nam u jednom trenutku donese dah sećanja na neke davno prošle dane.

Za mene, kao i za druge koji su imali priliku da posećuju svoje bake, povratak u detinjstvo predstavlja jedan drugačiji slatki miris – miris dunja sa ormana. Jedan od takvih mirisa verovatno je sa sobom doneo i Duško Vučenović, ugostitelj koji je na Zlatibor došao sa Pala. Taj miris dunja i sve ono što on sa sobom nosi predstavlja lajtmotiv njegovog istoimenog restorana smeštenog na jednoj od najlepših planina u Srbiji.

Nakon što je 1989. godine otvorio prvu piceriju na Zlatiboru, Vučenović je počeo da razmišlja o ugostiteljskom objektu sa nostalgičnijom i prisnijom atmosferom, nečemu što bi zadovoljilo i najprobirljivije goste željne prirode. Tako je desetak godina kasnije nastao restoran Miris dunja, izgrađen u naselju Obudovica, po mišljenju mnogih najsunčanijem i najlepšem delu Zlatibora. Već na prvi pogled fascinira velika, bajkovita bašta u kojoj rastu novoposađene mladice, jedna stara dunja, zeleni se trava i cveta cveće najlepših boja.

Tu u drvetu, kamenu i trsci, daleko od gradske vreve, i najstegnutiji se opuštaju i vraćaju u doba bezbrižnosti i radosti. A u unutrašnjosti kao u etno muzeju: sve ukrašeno vezivom, goblenima i stolnjacima sa narodnim motivima. Kredenci puni predmeta koji asociraju na srpsko selo, na istoriju...

– Ugostiteljstvo je veoma lep, ali i veoma težak posao. Dobrom radniku ne sme da promakne nijedna sitnica i svaki trenutak veoma je važan ako restoran želi da zadrži gosta.

Na Zlatiboru se poslednjih godina desio pravi turistički bum, tako da vlada velika konkurencija. Stalno se otvaraju novi ugostiteljski objekti. Nekada su na čitavom Zlatiboru bila samo dva-tri restorana, dok ih je sada baš mnogo – kaže za Caffe&Bar menadžer Mirisa dunja Dagan Komarica.

Međutim, Miris dunja izdvaja se iz ponude na Zlatiboru kako etno stilom, koji je pomirio tradiciju i odlike modernog restorana, tako i intimnošću koju nude odvojeni delovi restorana i veoma lepi apartmani smešteni iza objekta. Brižljivo negovana bašta i Miris dunja – zabavište, posebno uređen kutak za decu sa brojnim spravama za igru, samo upotpunjuju jedinstven ambijent i ponudu.

Ipak, da bi jedan restoran u Srbiji bio uspešan, presudno je ono što se nalazi na tanjiru. Na meniju su uglavnom specijaliteti pravljeni po receptima starih majstora. U Mirisu dunja, osim velikog izbora jela iz nacionalne kuhinje (teletina pod sačem sa krompirom, razna pečenja, roštilj, specijalitet kuće Miris dunja i još mnogo đakonija), gosti mogu da probaju i picu pečenu u peći na drva.

Veština pravljenja sjajnih pica ostala je kao nasleđe iz prvog restorana, tako da je Miris dunja ujedno etno restoran i picerija. A gde je dobro domaće kuvano jelo mora se naći mesta i za kvalitetno piće. U ponudi je širok asortiman pića, a najpopularnija su domaća vina i rakije za koje u Mirisu dunja s ponosom kažu da im nema ravnih u krugu od 500 kilometara. Zasebnu celinu predstavlja mala konoba koja se nalazi iza restorana. Naročito je atraktivna u zimskom periodu kada dvadesetak ljudi može da uživa u dahu prošlih vremena uz dodir vune i pucketanje vatre u kaminu.

– Većina standardnih turističkih mesta van sezone potpuno je beživotno, ali mi, na svu sreću, dobro radimo čitave godine. Ipak, naša glavna sezona je, naravno, zimska, sa vrhuncem u vreme novogodišnjih praznika. Tada je i Zlatibor ubedljivo najlepši. Prostrani proplanci, bujni pašnjaci, planinski potoci i prijatna klima, a sve nekako ušuškano, pitomo, kao u bajci – priča Komarica.

Zanimljivo je da postoje pisani podaci da je Zlatibor prve turiste primio još daleke 1750. godine, ali do kraja XIX veka boravak na toj planini bio je čista moda i luksuz. Danas na Zlatibor dolazi veliki broj gostiju ne samo iz Srbije već i iz susednih zemalja i cele Evrope.

– Jedan od razloga što posla imamo tokom cele godine jeste veliki broj gostiju koji u Miris dunja dolaze kada putuju za Crnu Goru ili se iz nje vraćaju, mada ih je mnogo i iz Bosne. Te goste treba privući da dođu ponovo u sezoni, te se zbog toga trudimo da čitave godine radimo punom parom i sa ujednačenim kvalitetom – tvrdi Komarica i dodaje da gosti koji u restoran dođu prvi put ne kriju zadovoljstvo ambijentom i uslugom, da uživaju u miru i pogledu na zelenilo, ali da ima i onih koji pokazuju na starije predmete pitajući za njihovu namenu.

Redovni gosti u restoranu se osećaju veoma opušteno, a među njima ima dosta poznatih ličnosti iz javnog života – političara, sportista i muzičara. U Mirisu dunja gosti takođe mogu da provedu lepe trenutke uz živu muziku tamburaških orkestara koji nastupaju vikendom, a naročito su značajni u stvaranju posebne atmosfere u novogodišnjem periodu.

Kapacitet restorana sa terasom je 120 mesta, a u zimskoj sezoni, iako nema bašte, bude tako gusto da stane i stotinak ljudi. Da bi izašao u susret svojim gostima, Miris dunja u ponudi ima i smeštaj koji se sastoji od šest udobnih apartmana. U restoranu čije je radno vreme od sedam ujutro do ponoći stalno je zaposleno šestoro ljudi, dok se u jeku sezone uvek angažuje i nekoliko sezonskih radnika.

– Redovni gosti ostali su verni restoranu i ovde provode veći deo vremena tokom svog boravka na Zlatiboru. Međutim, promet je malo manji nego pre krize. Čini mi se da su ljudi pomalo u grču. Svi pokušavaju da uštede, više pitaju za cene i manje naručuju. Međutim, to nikako ne utiče na naš pristup gostima i na našu ponudu. Mi radimo najbolje što možemo, to gosti osećaju i dolaze u sve većem broju jer je najbolja reklama ona od usta do usta. Krize će dolaziti i prolaziti, ali će ljudi uvek voleti da dobro pojedu i da se opuste na ovakvom mestu – zaključuje Dragan Komarica.

Miris dunja – specijalitet kuće

• 200 g svinjske šnicle
• 50 g kajmaka
• 50 g šampinjona
• 100 g pavlake
• 250 g pšeničnog brašna

Šniclu pržiti u tiganju dok ne porumeni, zatim na nju staviti kajmak i uviti u već pripremljeno testo. Ispeći u pećnici i preliti sosom od pavlake i šampinjona.

Pokriveno jelo polako dinstati, a kada je meso dovoljno dinstano, dodati mlevenu papriku i popraviti ukus.

Služi se uz testo sa sirom prekriveno dobro proprženim kockicama slanine.