Rusija via Montenegro

Naravno, koji god bi od ponuđenih ili neponuđenih odgovora bio vaš, u prirodi je prve asocijacije, pogotovo kada se odnosi na jednu zajednicu, kulturu, zemlju...da bude uglavnom netačna, zasnovana na generalizaciji. Ali, ako se još malo zadržimo na klizavom terenu uopštavanja i preterivanja, mogli bismo reći – svi su se Rusi spustili na crnogorske plaže i greju kosti, promrzle od neprijatne otadžbinske klime. Gotovo pa da se ostvaruje ona stara crnogorska – nas i Rusa 200-300 miliona.

Letovanja na plavom Jadranu pre više decenija bila su, između ostalog, obeležena i bliskim susretom našeg čoveka s nemačkim stilom življenja; impresionirali su nas njihovi lepši i šareniji peškiri i luftmadraci, mirišljavija mleka za sunčanje i slične trice, a uglavnom smo se podsmevali tome što „Švabe u restoranu naruče flašu kisele vode“ i što čak i odrasli u more ulaze u plastičnim sandalama. Nemac je nekako bio glavni stranac na tada još našoj obali i to je, srećom, uspevalo da okrnji stereotip o istom koji su jugopioniri usvajali iz popularnih partizanskih filmova. Kao bledom, žutokosom dečaku, često su mi se prodavci sladoleda obraćali na nemačkom. Da sam sada takav mali u Budvi, verovatnije je da bi sezonac poliglota prozborio sa mnom na ruskom.

Prvi jezik u jelovnicima budvanskih restorana često je ruski, a posebno pada u oči da ruski dominira i na firmama mnogobrojnih agencija za promet nekretninama. Uopšte, vrtoglavi je skok cena stambenih kvadrata i placeva za gradnju hit tema crnogorskog primorja. Iz neobaveznih razgovora s domicilnim stanovništvom ili, pak, prisluškivanja njihovih međusobnih ćakula, zaključujete da su i sami dosta sluđeni i usplahireni finansijskim prilikama koje im se ukazuju i koje i te kako imaju veze s aktuelnim interesovanjem Rusa za to parčence Mediterana i njihovom spremnošću da masno plate blizinu toplog crnogorskog mora. Pitanja ko su ti Rusi superplatežnih mogućnosti, kako su došli do para i zašto žele da ih plasiraju baš u Montenegro nisu za ovu priliku i za ovog autora.

Kažu, lako se dobija pet hiljada evra za kvadratni metar stana ili kuće, a na najatraktivnijim lokacijama brojke još jače skaču u nebesa. Još pričaju kako Rusi u kupovini preferiraju ili ono što je „na pjeni“, što će reći, tako blizu mora da kroz prozor mogu u njega da zakorače, ili nešto visoko u brdima, odakle im puca pogled na veliko plavetnilo. Čuo sam konverzaciju dve budvanske penzionerke – jedna od njih priča kako se namučila dok nije dobila društveni stan, koji je kasnije i otkupila, da bi sad rešila da ga proda Rusima, a ona će se povući negde u zaleđe; prosto joj se čini kao preveliki luksuz da živi u sopstvenom stanu koji u novim okolnostima tako mnogo vredi. Prodavnice u budvanskom starom gradu pune su skupocene odeće, obuće, satova, nakita, kozmetike...Kupci su razni, ali najčešće Rusi, koji vole da kao suvenir s letovanja ponesu i nešto ozbiljnije od školjki i brodova u boci. Za one koji dolaze iz Moskve, jedne od najskupljih metropola sveta, i prenaduvane cene robe u „metropoli crnogorskog turizma“ i dalje deluju povoljno. Razume se da nisu svi posetioci iz Rusije u Crnoj Gori pripadnici iste klase, ljudi istih potreba i mogućnosti. Nije, naravno, preporučljivo osloniti se sasvim na ocene lokalnog življa o tome kakvi su Rusi „kao gosti“, jer, koliko god primorci umeli da budu šarmantni, ponekad se stiče utisak kako bi im najviše odgovaralo da turisti i ne dolaze, nego da im lepo poštom pošalju novac koji su planirali da potroše na odmoru. Sem melodije jezika, zapravo ništa specijalno prepoznatljivo rusko, u folklornom smislu, nisam mogao da uočim u nekoliko dana na crnogorskoj obali. Nikoga nisam video da pije votku i jede kavijar na plaži, igra kazačok ili recituje Jesenjina. Ukoliko se spremate za „leto među prijateljima“ Rusima u Crnoj Gori ili možda Turskoj, a i u svakom drugom slučaju, najtoplije mogu čitateljskoj pažnji da preporučim „Imperiju“ Rišarda Kapušćinskog. O ruskom i drugim narodima Sovjetskog Saveza, na neodoljivo zanimljiv i uverljiv način autor piše kao o žiteljima poslednje imperije sveta, i to u trenucima njenog nestajanja. Imperija je propala, a ljudi su krenuli na letovanja.