Joga – veština u akciji

Na jogu može da se gleda iz različitih perspektiva, u zavisnosti od toga šta se od joge očekuje. Onaj ko istinski razume jogu i njen značaj u životu ovladao je yogičkim principima i tehnikama i vešto ih primenjuje na delu, iz trenutka u trenutak, i ne samo na joga prostirci. Pravi pokazatelj da li je neko naučio jogu ogleda se u načinu KAKO taj neko živi u odnosu sa samim sobom i svetom oko sebe, a ne samo u sposobnosti da zauzme što komplikovanije poze ili da zadržava disanje što je moguće duže. Uz malo truda svako može prilično dobro da zauzme joga stavove, ali pitanje je sa kojim kvalitetom uma i emocija vežba jogu i sa kakvim motivima? Pre nego što zaključite da ste iskusni yogi ili jogina, postavite sebi još neka vrlo važna pitanja - da li su mi telo, disanje i um ispravno pozicionirani? Koliko dugo se zadržavam u pozama i da li sam pritom opušten/a i centriran/a ili se pošteno naprežem u pokušaju da dostignem „ideal“? Imam li perfektnu sinhronizaciju pokreta tela i disanja? Da li mi je tajming podesan dok vežbam kako bih imao/la progresivne efekte? Da li uključujem i ispravno kombinujem sve kategorije asana: stojeće vežbe, savijanje napred, savijanje unazad, balans poze, uvrtanja, inverzije, sedeće i ležeće? I na kraju, zapitajte se da li koristite (forsirate) telo da postignete cilj ili koristite stavove i svesno ritmično disanje da otvorite telo i umirite um?

Istok i Zapad

U jogi, kao i u životu, čovek brzo ode u neku od krajnosti. Metaforički rečeno, istok i zapad su uobičajene krajnosti u kojima se mnogi zaglave na putu joge.

Ako imate zapadnjački mentalitet onda ste verovatno ciljno orijentisani i žudite za progresom i stimulacijom. U tom slučaju, vi ne samo da ne možete da se opustite dok vežbate jogu i uživate u samom procesu (ili putovanju), vama je um konstantno na cilju dok se u stvarnosti telo grči i upreda u pokušaju da ispuni zapovesti uma. Ovo stvara klasičnu rascepljenost između srca i glave, i u pokušaju da premostite jaz, koji je nus-produkt pogrešnog pristupa, taj jaz se samo još više proširuje. To je začaran krug u suludom pokušaju da dostignete horizont, ukratko - to je ludilo zapada.

Ako ste istočnjački mentalitet onda vas najviše zanima meditacija, opuštanje, sanjarenje i prepuštanje reci da vas nosi kuda ona hoće. Vi se i ne trudite da napravite progres stimulišući životnu energiju. Vi biste najradije da ležite, da se opuštate i uživate u bezvremenom trenutku. Ovo stvara povlačenje od preuzimanja stvarne akcije i okretanje glave od promene. To je mrtvilo istoka.

Istok je: “Nema šta da se postigne” – i oni imaju vremena (za traćenje) na pretek. A Zapad: “Toliko toga ima da se uradi” – oni hronično nemaju vremena za sve to što bi hteli i zato kažu da je vreme novac.

Veština joge od koje zavisi istinska ravnoteža i balans jeste u integraciji istoka i zapada. Nije dovoljno da neprestano stremite u pokušaju da se razvijete ili postignete svoje krajnje potencijale, ignorišući pritom činjenicu da u stvarnosti ne postoji to mesto na koje treba da stignete jednoga dana. Drugim rečima, nije dovoljno da samo radite, i radite i radite, da samo mislite na ostvaranja - morate biti i opušteni, osećajni i da uživate usput. Sa druge strane, nije dovoljno ni da se samo izležavate ili meditirate, misleći da nema potrebe stremiti ostvarenjima, pošto i onako nema cilja. Morate da integrišete stremljenje ciljevima i predavanje. Da istovremeno radite i ne radite. Jer, sasvim je u redu da imate cilj, ali ne napuštajte pažnjom (ili dušom) sadašnji trenutak. Sva kreativna moć koja postoji je u sada i ovde, i ako niste u sada i ovde nećete imati moć da ostvarite ono što želite.

Magija u yogi je da budete dinamično opušteni, da se krećete kada mirujete i da mirujete kada se krećete. To je ključna stvar. To je ravnoteža između istoka i zapada. Tada ste puni energije, inspiracije, entuzijazma i istovremeno mirni i opušteni. Tada ste u skladnom ritmu sa prirodom života - tj. promenom. Da bi se to desilo, morate da balansirate između krajnosti dva polariteta. Morate se centrirati u vertikalnoj liniji ravnoteže i usmeriti energiju kroz centralni energetski kanal - sushumna na sanskritskom. A da biste to postigli potrebna vam je sloboda i veština u akciji.

Veština u Akciji

Prva stvar koje treba da postanete svesni kada zakoračite na joga prostirku jesu uslovi gde se trenutno nalazite. Ta početna tačka ili stanje vašeg telo-um sistema konstantno se menja, i ako to ignorišete i prilazite vežbanju danas na isti način kao što ste pristupali juče, onda činite veliku grešku. Da ne biste doživeli živo maltretiranje, pre svakog početka prakse dobro reflektujte trenutno stanje u kojem se nalazite – možda vam upravo treba nešto dijametralno suprotno od onoga što ste naumili u svojoj glavi. Da biste poštovali inteligentne potrebe svog tela za određenim načinom i intezitetom istezanja, disanja i opuštanja morate naučiti aktivno da slušate ono što se dešava unutra. Za to vam treba senzitivnost i sposobnost koncentrisanja pažnje unutra - nešto što je potpuno drugačije od onoga što su vas, još od malena, učili.

Druga stvar tiče se svesnog povezivanja tela, emocija, uma i Duha. To je glavni posao u yogi. To ustvari jeste joga, po definiciji. Otud, pravi yogi ili yogina je neko ko vežba jogu iz stanja joge. Jedino kada ste integrisani i celi možete istinski da se opustite na svim nivoima i da vežbate jogu radosni i u totalnom miru. To je bezuslovno otvaranje i potpuno uživanje u svom sopstvenom procesu rasta (kao dete), ne uzimajući u obzir to šta drugi pričaju. Jedini istinski autoritet koji nepogrešivo zna šta vama treba, u bilo kom datom trenutku, jeste svakako unutrašnja mudrost vašeg sopstvenog tela i duše. Konačno, ta unutrašnja inteligencija je vaš najbolji učitelj. Otud, jedan od najvažnijih zadataka u yogi je probuđenje unutrašnjeg učitelja i usklađivanje sa istim. Na žalost, to nije lak posao. A dok se to ne desi, podrška i vođstvo spoljašnjeg učitelja je neophodno. Dobra vest je da ne morate da “sledite” samo jednog učitelja. Ali morate da imate jednog čoveka kome ćete najviše verovati, ako uopšte mislite da izrastete u svog sopstvenog valjanog učitelja kome će, eventualno, i drugi moći da veruju.

Treća stvar koju treba da naučite jeste da ispravno dišete i ovladate pažnjom. Bez toga nema harmonizacije tela i uma - srca i glave - a što je preduslov za povratak u svoje prirodno neuslovljeno stanje.

Disanje je doslovno naša veza sa životom. Stephen Cope kaže: “Kada je disanje potpuno otvoreno, relaksirano i slobodno, i kada su svi delovi tela zaduženi za disanje – pluća, dijafragma, međurebarni mišići i grudi – neograničeni u svojim pokretima, mi imamo puni pristup našem unutrašnjem emotivnom (ili energetskom) iskustvu. Ovaj obrazac disanja je nazvan “abdominalno-dijafragmično disanje” jer se talasi disanja kreću slobodno kroz donji abdomen, srednji i gornji deo pluća.” To je potpuno joga disanje. Takvo disanje imaju bebe čije rođenje nije bilo traumatično. To je prirodno disanje.

Opšte poznato je da 99% ljudi nesvesno kontroliše svoje disanje čak i kada spava. Pošto su disanje i emocije tako intimno povezani, najlakši način da kontrolišete protok fizičkih senzacija i emocija kroz telo jeste kroz kontrolu daha. Na žalost, takva kontrola stvara višestruk problem u samom disanju. Sa jedne strane, imate fizičke barijere kao što su: blokada abdominalne oblasti, naročito dijafragme; stegnuti međurebarni mišići, grudi i sama pluća; ramena i vrat pod gardom; sabijena i ukočena kičma. A sa druge strane, sama životna energija (prana na sanskritskom) koja rukovodi disanjem i ostalim fiziološkim funkcijama postaje zarobljena od strane volje. To dovodi do toga da dišete parcijalno, nezgrapno, nekvalitetno, prazno i nesvesno – jednom rečju, nepravilno. Posledice toga su brojne: Telesni sistemi postaju disfunkcionalni - i otud sve bolesti; pokreti tela i disanja postaju nesinhronizovani - što vodi ka gubitku snage i izdržljivosti; balans je u disbalansu – i nastaje dezorijentacija u prostoru i vremenu; emocije se zakoče – i dolazi do patnje i nezadovoljstva; um postaje rasejan i nemiran – i otud svi ostali problemi. Na ovaj način se stvaraju uslovi za još jedan životni promašaj u nizu promašaja.

Na svu sreću - ovo je dobra vest - pošto je disanje i voljni proces, trenutno možete početi da ga menjate (ali samo ako znate kako) na inteligentan način, i time da sprečite čitav jedan lanac negativnih posledica. Najlakši, najbrži i najsigurniji način da regulišete i održite svoje raspoloženje u optimalnom stanju jeste kroz mudru manipulaciju disanjem. To su otkrili, i obilato koristili, još prvi yogiji. Dovoljno je da uspostavite kalup disanja koji imate kada ste srećni i zadovoljni, da biste bili srećni i zadovoljni. Naravno, i obrnuto važi. Ako dišete kao što dišu utučeni, tužni, nesrećni, uplašeni, bezvoljni i depresivni ljudi automatski ćete se tako i osećati. To je samoočigledna istina. Probajte i iskusite to za sebe.

Na kraju, ono što disanju daje magičnu moć (i to je ono što nama u yogi treba) i što ga čini najvećom alatkom za transformaciju tela, emocija i uma, jeste kvalitet i svesnost. Buddha je to vrlo dobro znao pre nego što je uveliko počeo da zagovara Vipasana meditaciju.

Kada naučite svesno i kvalitetno da dišete, ne samo da će vaša joga praksa davati fantastične rezultate, već ćete, usput, otkriti najkorisnijeg prijatelja na svetu, tik tu ispod sopstvenog nosa. Prijatelj koji će vam GARANTOVANO biti od velike pomoći, u svim mogućim prilikama i nedaćama. Takva je moć svesnog disanja.

Ja kažem: „Kad ništa drugo ne pali, SAMO DIŠI!“ Tehnika je nepogrešiva, kao Ajnštajn.