Otvaranje otvorenog koda

Za vest meseca za srpsku softversku industriju, ako se povedemo izjavama ministra za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandra Popovića, možemo slobodno da proglasimo otvaranje Regionalnog centra za podršku, istraživanje i razvoj za jugoistocnu Evropu kompanije Red Hat (u saradnji sa IBM i VDEL) u Vršcu.

Kako je ministar Popović najavio na otvaranju, u Centru će u početku raditi svega tridesetak osoba, ali se u narednim godinama očekuje da će Red Hat zaposliti par hiljada ljudi. Na koji će način svi oni biti uposleni, ostaje da vidimo, ali iz njegovih reči da je u pitanju »zajednički projekat države, Vršca i inostrane firme Red Hat«, može se pretpostaviti da će se država dodatno okrenuti otvorenom kodu, što će, opet, sa sobom doneti velike promene.

Naime, Red Hat je najpoznatiji svetski provajder open source rešenja. Njihov plan u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Slovačka) jeste da obezbedi pomoć, razvoj i obrazovne usluge klijentima, partnerima i licima koji unapređuju otvoreni kod. Ideja je da se kroz rad Centra promoviše usvajanje open source tehnologija pre svega tako što će se stimulisati njihovo razvijanje u Srbiji, i uvoditi obrazovni programi koji se tiču otvrenog koda u naučne i obrazovne institucije.

Prostor za borbu

Red Hat je najpoznatiji svetski provajder open source rešenja

Zastupnici ideje otvorenog koda, boreći se za njegovu popularizaciju, objašnjavaju da kada programer može da vidi kod, menja ga, prepravlja, i ispravlja greške, kao i da to podeli sa drugima, softver evoluira i poboljšava se. S obzirom na to da je dostupan svima, veliki broj osoba u ovom procesu učestvuje, pa je utoliko i poboljšanje stiže znatno brže u odnosu na vreme potrebno jednoj kompaniji i njenom timu programera da takvu promenu načini u svom softveru sa »zatvorenim« kodom.

Mada se ne može reći da je otvoreni kod u Srbiji zapostavljen od strane kućnih korisnika računara (o tome se može suditi samo prema njihovim aktivnostima u različitim Linux zajednicama koje žive na internetu), i iako je poznato da najveći broj servera u Srbiji radi na Linuxovoj platformi, ostaje nedomica u kojoj će meri akteri ove priče uspeti da uvedu open source u firme i državnu upravu, čak i kad budu u mogućnosti da dobiju kompletnu podršku, tj. firmu koja će stajati iza softvera instaliranog na računar. Zna se da Microsoftov ugovor sa državom čeka obnavljanje, kao i da se tu i tamo javljaju zastupnici ideje da bi kompletna državna IT infrastruktura trebalo da pređe na korišćenje otvorenog koda, tvrdeći da je to znatno efikasnije, i naročito –  jeftinije rešenje.

Gde to ima?

Programer može da vidi kod, menja ga, prepravlja, i ispravlja greške

Preme poslednjim podacima IDC-a, čuvene kuće koja se bavi istraživanjem tržišta tehnologije, vrednost Linuxovog tržišta danas iznosi oko 18 milijardi dolara, a prognoza je da će do 2010. godine dostići 40 milijardi, čemu će najviše doprineti porast popularnosti Linux servera. To, ipak, kako navode analitičari IDC-a, neće ugroziti Microsoftovu poziciju, mada je moguće da će imati nekakav uticaj.

Spisak ozbiljnih institucija i organizacija u svetu koje koriste otvoreni kod veoma je dugačak. Oružane snage Švedske najavile su da će tokom februara svoje servere »prebaciti« sa Windows NT na Red Hat Enterprise Linux, što je pre nekoliko godina uradila i Vlada Švajcarske; Godine 2005. gradske vlasti u Berlinu, najveći deo od ukupno 58.000 računara koji su radili na Windows platformi, takođe su »prebacile« na Linux; U isto vreme, bečka vlada počela je da koristi Linux i Open Office i najavila razvoj sopstvene Linux distribucije pod nazivom Wienux; Poštanska služba Sjedinjenih američkih država među prvima je počela da primenjuje Linux kao platformu za funkcionisanje OCR opreme koja služi za prepoznavanje destinacije poslatog pisma ili pošiljke... Koriste ga i FBI, NASA i nigerijske škole.

Velika srećna porodica ljudskih bića

Live CD se besplatno može poruèiti sa Ubuntu sajta

Nije poznato da li i koji delovi državne uprave u Srbiji koriste ove aplikacije. Raznih Linux zajednica na internetu ima nebrojeno, a Srbija ni malo ne zaostaje. Jednu od zanimljivijih stvorili su korisnici afričkog operatnivnog sistema Ubuntu, koji se reklamira porukom »Linux za ljudska bića« i koga među nebrojenim Linux distribucijama izdvajaju lakoća instaliranja i »glatki« rad. Za zastupnike teze da sve što je jeftino – ili još gore, besplatno – ne može da valja, ili za one koji ne žele da tek tako ugroze operativni sistem koji je već instaliran na račnaru, preporučuje se probno pokretanje Ubuntu sa Live CD-a na kojem se pored operativnog sistem nalazi i veliki broj aplikacija koje sasvim sigurno zadovoljavaju potrebe prosečnog korisnika računara. Live CD se besplatno može poručiti sa Ubuntu sajta, a za njegovo pokretanje i rad nije potreban hard disk.

Lokalna Ubuntu zajednica je već pokrenula neformalne sastanke članova, kao i akciju »Share IT«, sa ciljem da »ublaže posledice koje loši carinski propisi u našoj zemlji uzrokuju, a koji se ogledaju u nemogućnosti besplatne isporuke pakovanja sa Ubuntu operativnim sistemom«. Članovi Ubuntu zajednice pokušavaju da stvore mrežu korisnika koji mogu stajati na raspolaganju što većem broju zainteresovanih za nabavku ovog operativnog sistema. Na taj način smanjuju se poštanski troškovi, a korisnici brže dolaze do CD-ova

Upoznavanje

Veliki spisak ustanova na otvorenom kodu

Pored ovog, za osnovno upoznavanje sa otvorenim kodom i besplatnim softverom, vredi posetiti i sajt Mreže za slobodan softver, nevladine organizacije koja populariše ideje slobodnog softvera u Srbiji pokrećući različite projekte, akcije i tribine, ili sajt Linux Srbije. Takođe, vredi pomenuti i mesečni elektronski časopis o slobodnom softveru GNUzilla koji se objavljuje već dve godine i distribuira u PDF formatu, naravno, besplatno. Prema podacima tvoraca, svako izdanje GNUzille doživi više od 5000 preuzimanja mesečno.

Lokalni zagovornici ideje otvorenog koda svesni su da će njihova borba potrajati, te da je i svaki, pa i najmanji korak u tom pravcu izuzeto važan. Osim širenja među kućnim korisnicima koje, izgleda, ide prilično glatko, čini se da je mnogo nedostižniji cilj njegovo uvođenje u državne institucije, zbog nedostatka argumenata ili odgovora na pitanje ko će biti odgovoran ukoliko »to ne bude radilo«. Svakako ostaje činjenica da Microsoft zauzima oko 95 odsto srpskog softverskog tržišta te je gotovo izvesno da će morati da sačekaju da prođe bar još jedan Microsoftov »mandat«