Napokon grudnjak po meri

Mnoge žene su joj zavidele, vršnjakinje naročito, a muškarci su joj se neprestano udvarali gledali u njeno raskošno poprsje, a ne u njeno lice. Tako je bilo kroz sve godine njene srednje škole, studija, devojaštva, pa čak i kasnije kada se udala i kad je zašla u zrelije doba. Ubeđena sam da čak ni njen muž nije dugo znao koje su joj boje oči, kakav joj je nos. Ona nikada nije nosila izazovne, izrazito dekoltovane bluze ni tesne majice, ali...

Od gimnazijskih dana, negde pred kraj trećeg razreda, imala je najlepše i najveće grudi u odeljenju, sasvim srazmerne njenim proporcijama. Za razliku od svojih drugarica ona nije morala da nosi postavljene grudnjake, nisu je zanimale čudotvorne kreme i gelovi koji za kratko vreme povećavaju i učvršćuju grudi. Njene su bile prirodno krupne i čvrste.

U početku joj je bilo simpatično što se njeni drugari i mladići iz okruženja „lože“ na njeno poprsje, a onda joj je postalo svejedno, pa je zatim počelo i da joj smeta. Za vreme studija radila je kao stjuardesa, a njene kolege na fakultetu su je prozvale „najveći leteći sisar“.

Najlepši veš

Prvi problemi sa grudima za Anu su nastali kada je želela da nabavi lep, raskošan veš. Po svetskim metropolama ostavljala je poprilične sume novca kada bi našla svoju veličinu sa D korpama, a da to nije bio običan, neugledan grudnjak.

Neretko su je i poznanici, a pogotovo nepoznati ljudi zapitkivali da nije malo preterala sa silikonima. Uvređeno je u početku objašnjavala da je u pitanju njeno telo, ali to je tek izazivalo još veće interesovanje i razrogačene poglede. Činilo joj se kao da je nešto na njoj neprirodno, kao da je za nešto kriva, jer ima tako velike a ipak čvrste dojke.

Ono što je u početku bilo njen adut, postajalo je sve veće opterećenje. Ni u svojim ljubavnim vezama nije uspevala da bude opuštena i spontana, jer su mladići sa kojima se tada zabavljala uglavnom nasrtali celim šakama na njen bujni dekolte.

Sama protiv svih

Kada je srela Momčila i zaljubila se u njega, presudno je bilo to što nije bio opsednut njenim grudima i nije se „iživljavao“ preko mere. Nije ih favorizovao, tako je govorila.

U bračnoj idili se opustila i nije preterano razmišljala da li su joj grudi skladne ili nesrazmerne sa telom. Kada je saznala da ne ostaje trudna zbog muževljevog problema, laknulo joj je, jer se bojala da će grudi da joj buknu tek kada zatrudni. Dogovorili su se da dete usvoje i sve je bilo u redu.

Kada je usvojenoj ćerkici Minji bilo pet godina, a Ana već dobro zašla u četvrtu deceniju, počele su učestale glavobolje. Živela je zdravo, redovno je išla na rekreaciju, plivala celog leta, a opet ju je boleo vrat.

Lekarska dijagnoza je bila jednostavna - spondiloza. Sve češće je imala problema sa kičmom. Vremenom je nabacila i nekoliko kilograma viška. Nije bila gojazna, već sasvim lepe, reklo bi se, vitke figure, ali sa velikim, upadljivim grudima, koje su sa godinama postajale još veće. O lepim grudnjacima više nije ni sanjala, već o komfornim, koji neće da je žuljaju i koji dobro drže dojke.

Kad ponos postane kompleks

Malo po malo, ono što joj je u prvom devojaštvu i mladim danima bilo ponos, počelo je da predstavlja opterećenje, kompleks, pa i izvor bola.

Kičma je počela da joj se krivi zbog stalnog tereta teških grudi. Kada joj je ortoped predložio da operacijom smanji njihov obim, prvo je bila u čudu. Razmišljala je kako bi to bilo divno, kako bi je kičma manje bolela, kako ne bi morala da se povija, opet bi mogla da nosi tesne majice, kao u prvoj, ranoj mladosti. Anin muž nije rekao ni „da“ ni „ne“. Ostavio je njoj da sama odluči da li će se upustiti u tu nimalo jednostavnu hiruršku intervenciju.

Preporučili su joj jednog od najboljih hirurga plastičara, čoveka koji se svakodnevno sretao sa ženama koje traže nešto drugo od onog što traži Ana, da im poveća grudi, ugradi implante.

Objasnio joj je da je operacija povećanja grudi jednostavna, a smanjenja veoma komplikovana po operatora. On treba srazmerno da joj skine tkivo žlezda i masni sloj. Crtao je, objašnjavao šta se tu dešava, pokazivao joj fotografije...

Konačna odluka

U vremenu kada mnoge žene odlaze zbog bolesti na operaciju dojke, kada im život zavisi od toga, Ani je izgledalo paradoksalno da ona zdrava i prava ide „pod nož“. Međutim, razlozi nisu bili samo estetski, daleko od toga. Kada je napokon donela odluku i presekla da hoće da smanji grudi - osetila je olakšanje.

S obzirom na medicinske razloge, komisija je odlučila da ne mora da plaća za tu „estetsku“ intervenciju. Pripremala se temeljno. Bio je to prvi hirurški zahvat u njenom dosadašnjem životu.

Dva dana posle operacije Ana je saznala da joj je sa jedne dojke skinuto 650 grama masnog i žlezdanog tkiva, a sa druge 750. Strepela je kakav će konačan ishod biti, da li će grudi ostati jednake, da li će ožiljci biti ružni, upečatljivi...

Već četvrtog dana u bolnici otoci su počeli da spadaju, a Ana je morala da se navikava na specijalni ortopedski grudnjak, koji će nositi u naredna dva meseca.

Najzad u majici na bretele

Oporavljala se brzo i bez gunđanja podnosila bolove koji su neminovno pratili postoperativni tok. U želji da zabeleži svaki važan detalj, fotografisala je svoje „nove“ grudi svakih nedelju dana: sa izrazito vidljivim rezovima oko bradavica i ispod dojki, sa nešto blaže vidljivim rezovima, pa sasvim bez otoka... sve do onih fotografija koje je razaslala svojim sestrama elektronskom poštom, na kojima Ana, u svojoj 45. godini stoji ponosno pred ogledalom u haljini sa dubokim dekolteom i u majici na bretelice.

Opet u kupovini

Operacija je izvedena pre sedam meseci. Ana je već i zaboravila dane iščekivanja, dane bola i oporavka. Izbrisani su lepom slikom o kojoj je nekada samo mogla da sanja: grudnjak veličine 90, korpe C na njenim grudima. Najvažnije je da nije ničim narušila zdravlje, da je opet zadovoljna svojim izgledom, a kičma je sada mnogo manje boli. Ana ponovo vežba svake sedmice, ide u duge šetnje posle višesatnog sedenja na poslu.

Jedino što se promenilo, to je da sada vredno prepravlja svoje lepe haljine i da ih sužava u gornjem delu, da ih prilagođava svojoj novoj figuri. U njenom ormanu ima mesta i za neke nove krpice, za tesne majice i, naravno, napokon za lepe, čipkane gudnjake, kakve je uvek tako mnogo volela, ali retko imala priliku da ih nosi.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Modni prozor:
Romantika ili ležernost

Iskrena priča:
Dok mnoge žene sanjaju o bujnom poprsju, Ana je morala da smanji grudi za tri broja...

Lisa vam poklanja:
Osvojite vredne poklone - kozmetiku, obuću, nakit, slatkiše...

Tajna vlaške magije:
Jasna Jojić-Pavlovski intervjuisala je više od 100 vračara i napisala dve knjige o ovoj mističnoj temi

Anketa:
Koliko se poznate ličnosti plaše gripa?

Kosa: 1 frizura = 3 različita stila