Profil pacijenta u četvrtom talasu - najugroženiji muškarci

Direktorka kovid bolnice dr Tatjana Adžić Vukičević kaže za "Blic" da je situacija u bolnici veoma teška i napeta. Prema poslednjim podacima ima 352 pacijenta, od čega je 47 u jedinicama intenzivne nege, intubirano 22.

Završavaju odmah na intenzivnoj nezi

"Toliko je napeta situacija da smo otvorili zgradu C, Zgrada B je skoro popunjena osim kreveta u jedinicma intenzivne nege. Uglavnom se radi o mladim nevakcinisanim osobama, najviše muškog pola, između 20 i 30 godina, potom slede oni izmđu 40 i 50 i na kraju oni između 30-40. Kliničke slike su veoma teške. Svaki drugi ili treći primljeni bolesnik zahteva momentalnu primenu kiseonika, ljudi su iznureni, bore se za vazduh, imaju temperaturu. Nikada do sada, ni u jednom talasu nismo ovako nešto imali. Preko 20 odsto njih momentalno zahteva po prijemu intenzivnu negu", kaže dr Adžić Vukičević.

U Batajnicu svakoga dana stigne u proseku oko 40 pacijenta, što je isto kao i u danima otvaranja bolnice. Više od 90 odsto slučajeva hospitalizovanih nisu vakcinisani, pojašnjava dr Adžić Vukičević, i dodaje apeli i napori lekara tokom svih prethodnih meseci da se građani vakcinisu, nisu urodili plodom.

"Da smo nastavili da se vakcinisemo onako kako smo počeli, onakvim tempom, do ovako teške situacije, kakvu danas imamo, sigurno ne bi došlo. Najteži su upravo najmađi pacijenti, većina je na mašinama sa visokim protokom kiseonika, preko 30 litara u minuti i tako danima. Veliki broj je na maskama za neinvazivnu ventilaciju, a najteži su intubirani. Intubacija sama po sebi nosi rizik niza komplikacija, pre svega sekundarnih infekicja opasnih po život, nastanka sepse, zbog čega se primenjuju antibiotici najšireg spektra dejstva", objašnjava direktorka bolnice u Batajnici.

Otkazivanje bubrega, infarkti...

Kako kaže pacijentima otkazuju bubrezi, moraju da idu na hemodijalizu. Jedan broj bolesnika ima spontana krvarenja u raznim organima, zbog čega gotovo svakog drugog ili trećeg dana imaju i hitne operacije.

"Drugi deo bolesnika ima infarkt srca, zbog čega se rade hitne intervencije u angiosalama i plasiranje stentova. Imamo i dve trudnice. Za predominaciju muškog pola, pretpostavljam da je zadužena genetika i sama svojstva virusa da je prijemčiviji za muški, nego za ženski pol. Bar je to odlika ovog delta soja. Za razliku od prethodno zdravih muškaraca koji obolevaju u ovom talasu, sitacija kod žena je drugačija, one imaju pridružene bolesti kao što su šećerna bolest, arterijska hipertenzija, maligne, reumatolške bolesti i gojaznost. Gojaznost je najveći neprijatelj i u muškom i u ženskom polu", objašnjava doktorka za "Blic".

Kako je situacija teška, a pacijenti, uglavnom mladi pristižu, ona ima jasnu poruku, "vakcinacija".

"Moja poruka našim građanima jeste da se što pre vakcinišu da nose maske i da se ponašaju odgovorno. Ovo je jedino sto možemo da uradimo kako bismo spasili svoje i živote svojih najmilijih. Zdravi ljudi imaju hiljadu želja, a moji bolesnici u Batajnici samo jednu, da ozdrave. Pomozimo sebi i njima", apeluje direktorka bolnice u Batajnici.

Zašto su najugroženiji muškarci?

Zašto baš muškarci pune bolničke krevete, još nije sasvim jasno. Moguće je da se radi o tome da su žene odgovornije u odnosu na njih.

Virusolog prof. dr Tanja Jovanović, članica Kriznog štaba, kaže za "Blic" da je kod delta soja primećeno da je on zarazniji, da se brže prenosi, i da pre svega "traži" nevakcinisane. Zašto su baš muškarci ti koji su pretežno u bolnicama, profesorka Jovanović dodaje, da sa stručne strane posmatrano, objašnjenje u ovom trenutku ne postoji.

"Evidentno je da napada mlađe ljude. Ja stvarno ne znam, nigde nisam naišla da pročitam zašto kod muškaraca, ali je zaista primećeno da se češće muškarci hospitalizuju, ali nisam naišla na taj podatak da ima neka studija o tome koji su muškarci u pitanju, koje komorbiditete imaju, da bismo imali tačan podatak kod kog uzrasta se javlja, i zašto", objašnjava profesorka.