Kako socijalna izolacija utiče na mentalno zdravlje pojedinca?

U svetu je gotovo 460.000 potvrđenih slučajeva koronavirusa, dok je preko 21.000 ljudi umrlo. Iako se čini da se virus gubi u Kini i Južnoj Koreji, Evropa je sada epicentar sa prijavljenim desetinama hiljada slučajeva.

Vlade širom Evrope izdale su zaključavanja i savetovale građane, posebno starije, da budu u samoizolaciji kako bi sprečile širenje virusa i smrtnost. Iako samoizolacija može spasiti živote, to će uzrokovati i pogoršati drugačiji niz problema kao što su pitanja mentalnog zdravlja i usamljenost - čije posledice svakodnevno viđamo.

''Jedan je najslađi broj', kao i pesma koju je napisao Hari Nilson. Nažalost, ovo postaje stvarnost za sve veći broj ljudi, i starih i mladih, širom industrijalizovanog sveta. Posledično otuđenje pojedinaca jedni od drugih posebno su vidljivi u velikim gradovima poput Londona, gde malo ko razgovara, a kamoli smisleno komunicira sa svojim komšijama’’, piše portal Raša tudej.

Tri četvrtine Britanaca očigledno ne zna imena svojih komšija i više od polovine teško govori sa njima.

Usamljenost, pored nedostatka socijalne interakcije, ima negativne efekte i na fizičko i na mentalno zdravlje. Socijalna izolacija povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, moždanog udara i demencije, može biti štetna za fizičko zdravlje kao i pušenje, a može biti i nezdravija od gojaznosti i nedostatka vežbe .

Kampanja za zaustavljanje usamljenosti procenjuje da devet miliona ljudi u Velikoj Britaniji pati od usamljenosti, od kojih su četiri miliona stariji. Polovina starijih od 75 godina živi sama, a preko milion odraslih mogu ceo mesec da provedu u samoći bez razgovora sa prijateljima, porodicom ili komšijama. Otprilike polovina starijih od 65 godina navodi da su televizija ili kućni ljubimci njihovo društvo.

Oni koji su posebno izloženi riziku od socijalne izolacije su pojedinci srednje i starije životne dobi koji su takođe samci i pate od hroničnih zdravstvenih problema.

Usamljenost se takođe povećava i na drugom kraju starosnog spektra i čini se da je još veći problem kod mladih. Prema anketi IouGov- a, gotovo trećina starijih od 18 do 24 godine oseća se usamljeno uvek ili većinu vremena, dok je samo 17 procenata starijih od 55 godina to prijavilo.

Foto: depositphotos/focuspocusltd

''Pored fizičke bolesti, psihički problemi su i uzrok i posledica socijalne izolacije - situacije na koju često nailazim kao lekar koji radi u psihijatrijskoj bolnici. Uobičajeno je da se nađu u situacijama sredovečni ili stariji pojedinci primljeni u bolnicu zbog posledica depresije nastale usled socijalne izolacije, ili koji su bili lečeni zbog svojih problema sa mentalnim zdravljem, što verovatno može dovesti do ponovne pojave njihove bolesti.Odvratno je znati da, uprkos tome što im pomažu da se oporave, njihov nedostatak socijalne podrške ili nedostatak prijatelja i porodice mogu u potpunosti dovesti do ponavljanja njihovog prvobitnog stanja", piše za portal RT Tomas Piršionek, doktor i društveni komentator medicine, nauke i tehnologije.

Danas kada se koronavirus proširio po Britaniji i kontinentalnoj Evropi, mnoge zemlje su u samoizolaciji. Britanski zdravstveni sekretar ljude preko 70 godina je savetovao da će morati da budu u samoizolaciji duže vreme.

Takve mere samo će pogoršati usamljenost. Kako mnogi stariji ljudi žive sami, ostaje pitanje ko će im doneti zalihe kao što su hrana i lekovi. Isto tako, njihovo zdravlje se može pogoršati ako rutinske operacije ili klinike otkažu da bi sredstva bila prosleđena negde drugde da bi se bavili epidemijom kovida 19.

Izolacija će verovatno imati štetne posledice i za fizičko i mentalno zdravlje mlađih ljudi, posebno će uticati na one koji žive sami i koji sve više vremena provode koristeći društvene medije. Verovatno će povećanje korišćenja društvenih medija, uz povećan fokus na vesti povezane sa koronavirusom dodatno podstaći kolektivnu anksioznost ljudi.