Spasite život: Kako pružiti prvu pomoć

Koliko se sećate i koliko zapravo znate osnove prve pomoći? Možda nešto malo iz škole? Ili od onda kada ste položili prvu pomoć pre vozačkog ispita? Nažalost, statistički podaci pokazuju da nas premalo zna malo ili gotovo ništa o prvoj pomoći.

Kako biste bolje znali da se snađete, nadamo se, pomoći će i ovaj članak. Odvojite nekoliko minuta i pročitajte ga. Možda dođete u situaciju da zahvaljujući njemu spasete život svojim najmilijima.

1. Neodložne mere za spasavanje života

Prva je i bitna karika u postupku spasavanja života, a uključuje:

- proveru sigurnosti pristupa mestu nesreće;
- obeležavanje i osiguravanje mesta nesreće i zaštitu povređenih osoba od mogućeg novog stradavanja;
- primenu neodložnih postupaka prve pomoći;
- postavljanje osobe bez svesti u stabilan bočni položaj;
- preduzimanje mera oživljavanja osobe bez svesti koja ne pokazuje znakove života (osoba ne diše, srce ne kuca);
- zaustavljanje krvarenja.

2. Pozivanje pomoći

Odmah obavestite službu Hitne pomoći. Ako je Hitnu pomoć pozvala druga osoba, zatražite od nje da Vvm potvrdi da li je poziv primljen i stiže li Hitna pomoć ubrzo.

Prilikom pozivanja Hitne pomoći potrebno je:
- predstaviti se i napomenuti da ste osoba koja pruža prvu pomoć na mestu nesreće;
- dati broj telefona ili mobilnog aparata s kojeg zovete, to je važno za slučaj potrebe ponovne uspostave veze;
- reći operateru s kojim razgovarate:
• gde se nesreća dogodila?
• šta se dogodilo?
• broj, pol i približnu starost povređenih;
• o kakvim se povredama radi?

3. Pružanje prve pomoći

Dok čekate Hitnu pomoć, osim postupaka hitne prve pomoći, primenite i sve ostale postupke prve pomoći koji su potrebni.

Ako iz nekog razloga dolazak Hitne pomoći nije moguć, organizujte odgovarajući prevoz do najbliže zdravstvene ustanove.

Prvom pomoći ne zbrinjavaju se samo povrede, već se pomoć pruža i osobi koja je zbog zadobijenih povreda znatno psihički i emotivno potresena. Takvu osobu ohrabrujte! Imajte na umu da je već vaša prisutnost uz povređenu osobu ili naglo obolelu osobu značajna kao i sam postupak kojim se povreda zbrinjava.

Kako pružiti prvu pomoć?

1. Proveriti stanje svesti

Ako naiđete na osobu koja nepomično leži ili se u vašem prisustvu iznenada sruši na tlo, najpre proverite da li je pri svesti. Uhvatite je za ramena i lagano protresite. Uputite joj nekoliko pitanja. Ako nema odgovora, zaključujemo da je osoba bez svesti. Svi dalji postupci moraju se sprovoditi brzo i bez odlaganja. Pozovite pomoć i pređite na tačku 2 (ABC - postupak...).

2. ABC - postupak s onesvešćenom osobom

"ABC" je skraćenica stvorena radi lakšeg pamćenja redosleda mera koje sprovodimo kod onesvešćene osobe:

A - airway (disajni put) - otvaranje disajnog puta
B - breathing (disanje) - provera disanja
C - circulation (krvotok)- masaža srca i veštačko disanje

A - AIRWAY - DISAJNI PUT

Okrenite onesvešćenu osobu na leđa i zabacite joj glavu podižući bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se odmiče od zadnjeg zida ždrela, čime se osigurava prohodnost disajnog puta. Ponekad ćete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraćeni sadržaj. To ćete najlakše učiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.

B - BREATHING - DISANJE

Da biste proverili postoji li normalno disanje, približite svoj obraz ustima i nosu onesvešćene osobe držeći mu glavu u zabačenom položaju kao što je opisano.

Pokušajte da osetite na svom licu vazdušnu struju (dah). Istovremeno osluškujte zvukove disanja i posmatrajte disajne pokrete na prsima i trbuhu onesvešćenog.

Provera disanja sme da traje do deset sekundi. Povremeni kratkotrajni udasi ne smatraju se normalnim disanjem i tada treba postupiti kao da disanja nema.

Ako onesvešćeni normalno diše, okrenite ga u bočni položaj i pozovite Hitnu medicinsku pomoć. Povremeno kontrolišite disanje.

Ako je gubitak svesti prouzrokovan povredom (npr. saobraćajnom nesrećom ili padom s visine), moramo posumnjati i na mogućnost povrede kičme. Za okretanje su tada potrebne dve osobe. Dok jedna polako okreće trup bolesnika, druga za to vreme pridržava glavu u neutralnom položaju, tj. u istoj osovini s trupom, izbegavajući savijanje i rotaciju vrata. Ukoliko ste sami na mestu nezgode, povređenog morate okrenuti sami, jer je opasnost od gušenja veća od rizika povrede kičmene moždine.

Oživljavanje

Ako onesvešćeni ne diše, zamolite nekog da pozove hitnu medicinsku pomoć i započnite postupak oživljavanja (tačka C). Ako ste sami, pozovite hitnu medicinsku pomoć pre nego što započnete oživljavanje. Ako ste sami, a povređena osoba je dete, najpre započnite oživljavanje pa nakon jedne minute napravite što kraću pauzu da biste pozvali hitnu medicinsku pomoć.

C - CIRCULATION - KRVOTOK

Masaža srca

Oživljavanje započinjemo masažom srca. Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i povrede unutrašnjih organa pa ga smete sprovoditi samo kad je potrebno.

Bolesnik mora ležati na tvrdoj podlozi. Ako leži na krevetu, spustite ga na pod. Odeću nije potrebno skidati. Stavite koren dlana na sredinu grudnog koša (dva prsta iznad grudne kosti). Drugi dlan položite preko prvog. Prsti mogu biti isprepleteni ili ispruženi, ali ne smeju da dodiruju zid grudnog koša. Pritisak ne sme biti na rebrima, gornjem delu trbušne šupljine ili na donji deo grudne kosti.

Kod odrasle osobe grudna kost se mora udubiti za 4-5 cm. Sledi popuštanje pritiska kako bi se grudni koš svojom elastičnošću vratio u prvobitni oblik. Pri tome ne smemo odvajati dlanove od zida grudnog koša. Tokom čitavog ciklusa pritiskanja i popuštanja laktovi spasioca trebaju biti ispruženi, a dlanovi u kontaktu s grudnim košem. Masaža se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (pet pritisaka u tri sekunde).

Ako osoba diše, ali nema puls, nastavite s masažom. Ako osoba ne diše – pritisnite 30 puta grudnu kost, pa dva puta upuhnite. Znači nakon 30 pritisaka ponovo zabacite glavu žrtve kako bi se oslobodio disajni put. Kako biste izbegli direktan kontakt sa žrtvom, kao zaštitu koristite maramicu koju ćete staviti na usta žrtve. Prstima jedne ruke začepite nos dok drugom pridržavate donju vilicu. Svojim ustima obuhvatite usta žrtve i dva puta joj udahnite vazduh (metoda usta na usta). Svaki udah traje jednu sekundu. Nakon toga odmaknite usta kako biste dopustili da vazduh koji ste dali izađe iz pluća žrtve. Ako niste uspeli delotvorno da udahnete vazduh: a) proverite usnu šupljinu žrtve i odstranite moguće strano telo ako je vidljivo i b) proverite da li je glava dobro zabačena i da li je podignuta donja vilica.

Naizmenično vršite masažu srca i veštačko disanje (30:2). Količina vazduha koja se nalazi u vašim plućima dovoljna je za jedno udahivanje. Prevelika količina udahnutog vazduha može prouzrokovati ulazak želudačnog sadržaja u disajne puteve žrtve, a time i nemogućnost daljeg udahivanja. Ako iz bilo kog razloga niste u stanju da izvršite tehinku usta na usta, onda radite samo masažu srca bez prekida.

Puls prvi put proverite nakon 2 minuta oživljavanja i od tada na svakih 5 minuta. Nastavite s oživljavanjem sve do uspostave vitalnih funkcija ili dok ne stigne pomoć.

Oživljavanje deteta

Oživljavanje započnite s dva davanja veštačkog disanja. Ritam je jedno davanje vazduha / pet pritisaka. Dovoljna je snaga davanja vazduha kojom se dižu grudi. Nemojte previše zabaciti detetovu glavu jer to može zatvoriti disajne puteve. Za pritiskivanje bebe dovoljno je koristiti dva prsta, a za dete dlan jedne ruke. Grudi bebe treba pritisnuti 1 do 2 cm, a deteta 2 do 3 cm. Nemojte pritiskati rebra.