Ne propustite organsku hranu

Stiglo je proleće i sa njim prolećni umor, a u istom paketu i saveti da je potrebno da se pojača unos vitamina i minerala. E sad, na pijacama i u piljarama se pojavilo novo i sveže voće (jagode, čak i trešnje) i povrće (paradajz, krastavac, zelena salata, rotkvice, mladi luk, kupus, krompir) koje nas mami posle duge zimske pauze.

Uzeti ili ne, pitanje je sad... Odgajano u plasteniku, s upitnom količinom „pomoćnih sredstava“ za rast i razvoj. S druge strane, kako da ga ne uzmemo, kad su nam već dosadili turšija i kiseli kupus i nešto iz zamrzivača. Počinju topli sunčani dani koji sami po sebi zahtevaju „svežiju“ hranu.

Lično ne preterujem, ali priznajem da popustim. Uzmem ponešto za salatu koja svojim zelenilom i šarenilom popravlja raspoloženje već na prvi pogled i da obroku ugodnu, prolećnu notu.

I tako, u tom taktiziranju prolazi vreme; namirnice dobijaju sve prirodniji izgled i sve poznatiji ukus. Njihovim postepenim uvođenjem dajemo mogućnost organizmu da se priseti i prilagodi.

„Nema više domaćeg paradajza“ ili „odavno nije bilo pravih jagoda“ – često ćemo da čujemo.

Retki su proizvođači koji su razvili svest o organskoj hrani. Zato, ako ih otkrijete, ne puštajte ih!

Još jedan pozitivan detalj: poznajem mnogo ljudi koji su sami počeli da uzgajaju ponešto, najviše iz želje da imaju kontrolu nad hranom koju jede njihova porodica. To znači da postoji svest o tome da je vrlo važno šta nam hrana donosi i da je veliki njen uticaj na naše zdravlje.

Zaključak: Ne možemo u potpunosti da se odbranimo od „hemije“ u hrani; možemo da budemo svesni da je rasprostranjena i da je doziramo; možemo da damo sve od sebe da kad god možemo nabavimo i pripremimo „čistu“ hranu. To je na ovim prostorima još uvek moguće - da iz netaknute prirode nabavite sirovine od kojih ćete da spremite vrhunski obrok.

Kada sve ovo ravnomerno isjeckate, začinite i promešate, mala je mogućnost da se napravi greška.