Polazak u školu: šta čine roditelji

Svako dete je drugačije, i zadatak roditelja je da prepozna u kom domenu detetu nedostaju veštine i gde bi moglo naići na teškoće. U skladu sa tim razgovarati sa detetom i poraditi na adekvatnim pripremama za školu.

„Pre svega, važno je o školi govoriti u pozitivnim terminima, nikako idealizovati. Ukoliko ste i sami anksiozni, pokušajte da to sakrijete od deteta kako anksioznost ne biste preneli i na njega“, objašnjava psihološkinja Sanja Dutina, članica stručnog tima Udruženja „Roditelj“.

Sa druge strane, dodaje ona, treba obratiti pažnju na detetove brige i strahove, razgovarati o njima, pružiti mu odgovore na nedoumice i pitanja koja postavlja. Budite pozitivni tako da prvi dan škole bude nešto čemu se raduje. Razmenite sa njim i neka pozitivna iskustva iz vaših školskih dana.

Ukoliko u istu školu idu i deca roditelja koje poznajete, uspostavite kontakt, tako da već od prvog dana škole dete bude u poznatom društvu.

„Porazgovarajte sa detetom o ponašanju u školi, kakvo ponašanje se očekuje: da će morati da prati nastavu na času, da ostane na svom mestu, da ne priča tokom predavanja, da ukoliko ima nešto da kaže ili pita učiteljicu, prethodno podigne ruku. Naučite ga lepom ponašanju, da kaže ‘izvinite’ i ‘hvala’, da se adekvatno obraća učiteljici i ostalom osoblju škole“, savetuje Dutina. Sa detetom bi trebalo popričati o školi uopšte, otkriti mu šta ga sve zanimljivo tamo čeka. „Objasnite mu šta će tamo da radi, da će da uči mnoge nove zanimljive stvari ali isto tako da će imati vremena i za igru i upoznavanje novih drugara; koliko dugo traju časovi, veliki odmor, koliko dugo će da ostane u školi. Pokažite mu gde se škola nalazi, prošetajte školskim dvorištem. Naglasite mu stvari za koje ste sigurni da će mu biti privlačne. Dogovorite se ko će da ga sačeka nakon škole, i vodite računa da po dete dolazite uvek na vreme.“

Deca najčešće nailaze na poteškoće kada je u pitanju promena u načinu učenja, promena socijalne i fizičke sredine. Potrebno je da se prilagode striktno određenom vremenskom rasporedu aktivnosti, školskim pravilima, domaćim zadacima.

„Kako bi im roditelji pomogli da se lakše prilagode zahtevima koje postavlja škola, bilo bi dobro da roditelji uvedu određene dnevne rutine i kod kuće. Odrediti vreme za odmor i pisanje domaćih zadataka; naučiti ih da domaće zadatke pokušaju da urade sami, da vode računa o sebi, o ličnoj higijeni, da pospreme sobu, slože svoju odeću, da čuvaju svoje stvari“, kaže psihološkinja.

Nekada period adaptacije na novu sredinu i navike može da traje mesec dana, nekada i celo prvo polugodište, u zavisnosti od deteta.

NAJČEŠĆE GREŠKE

Roditelji često osećaju anksioznost i tenziju kada je u pitanju uspeh koji očekuju da će dete postići u školi. Veruju da ukoliko dete u školi ne postiže dobre rezultate, to na neki način ukazuje i da su loši roditelji, tvrdi psihološkinja Dutina. Zbog toga osećaju pritisak da dete bude uspešno. Sa najboljom namerom, na taj način prave jednu od najčešćih grešaka.

Tu spada takođe i kažnjavanje dece zbog loših ocena. Ukoliko se previše fokusiraju na rezultate i ocene, dete će izgubiti interesovanje za sam proces i sadržaj učenja i usredsrediće se samo na ocenu; takođe može da izgubi motivaciju za učenjem uopšte. Treba prepoznati šta je ono u čemu je dete uspešno, da li je to određeni predmet, interpersonalne veštine, i fokusirati se upravo na ove snage a ne ocene.

Još jedna greška koju roditelj pravi jeste nedostatak komunikacije sa učiteljima. To je pristup da kada je dete u školi ono više nije roditeljska briga. Najbolje bi bilo da roditelj ne čeka roditeljski sastanak da bi saznalo kako dete napreduje u školi, već da stalno bude u kontaktu sa učiteljima, da prati u čemu dete napreduje a u kojim sferama mu je potrebna pomoć

Takođe tokom školovanja uvek teže da eliminišu sve moguće nepovoljne faktore (menjaju učitelja čim uspeh ili odnos nije onakakv kakvim su ga zamislili, ili druge slične stvari). Retko se dešava da se roditelji trude zajedno sa detetom da prihvati realnost takvu kakva je, da izgradi svoje samopouzdanje kako ga ne bi poljuljala svaka nepoželjna sitnica, da se bori i nastoji da rešava svoje probleme umesto da se nad njima užasava i povlači. To je najvažnija stvar koju roditelj može učiniti za svoje dete.

Pročitajte:

SAVETI UČITELJA: Saveti za roditelje i đake prvake

SAVETI LOGOPEDA: Da li je vaše dete spremno za školu

SAVETI O UPISU DECE SA POSEBNIM POTREBAMA: Inkluzija, škole i posebne potrebe

Foto: FreeDigitalPhotos.net