Da li podjednako volite svoju decu?

Ima istine... moji rođaci su otprilike porodica iz teksta. Roditelji su favorizovali jednog sina. Znam da su oba roditelja malo "specifična". Majka je vaspitana da bude "žena" u kući i mislim da je realno zlostavljana mentalno. A muž je "gazda" iako je lenj i ne tako sposoban, da kažem tipično za ove prostore. Jedno dete je favorizovano i to na očigled svih koji ih poznaju. Deca se ne slažu, niti su dobro vaspitana, jedan je razmažen i pun sebe, a drugi depresivan i niskog samopouzdanja. Stalno se svađaju i od ovoga favorizovanog se mogu čuti uvredljive stvari za mlađeg. Pimetio sam da to nezadovoljstvo dece međusobno, kao i nezadovoljstvo roditelja za neuspeh dece utiče na njihove odnose. Nisu zadovoljni životom, pa nekako svako svakoga ogovara i mrzi.

Ne razumem šta je tu i bilo nejasno, odnosno šta su oni tu imali da otkriju. Pojava je jasna kao dan.

Normalno je da se ljudi ne vole sasvim podjednako, do odredjene granice.
Deca isto, neko vise voli mamu neko tatu... sve je to normalno.
Ali kad jedno dete postane dezurni krivac za sve a drugo bezgresni andjeo, to nije bas najpametnije. Svaki oblik vaspitanja, pa i u skoli, zahteva izvesnu dozu objektivnosti i sposobnosti da se resavaju sukobi.

Medvedja usluga deci se to zove. Kad roditelja ne bude, sestra ili brat treba da nam je jedna od najblizih osoba koliko god daleko ziveli. Mislim da do toga dolazi zato sto je neko od dece u karakteru slicnije jednom od roditelja i to vise u emotivnom nego kognitivnom smislu, pa ga ovaj bolje razume. Za ostale medjuljudske odnose kako ko hoce, ali za odnos roditelj-deca potrebno je mentalni uloziti napor i razumeti decu iako su drugaciji i ostaviti im u nasledje osnovu za kvalitetan odnos sa sestrom ili bratom jer je to veliki kapital uz zivotu.
Zivimo daleko, u karakterima smo sasvim razlicite, kao deca imale sitne carke kao i svi, ali se veoma volimo. Moja sestra i ja. Sa roditeljima se slazemo svaka bolje sa onim kome je "slicna".

Svi to znamo od malena, a znali su i svi nasi preci unazad. Ovim istrazivanjem je mozda to kvantifikovano i bolje objasnjeno, ali znalo se i ranije.

Gluposti ljubav je za decu ista razlika je odnos sa detetom nijedan roditelj nemoze odgojati decu na istom jer se sami roditelji ne nalaze na istim uslovima i osecajima covek nemoze biti u jednoj fazi on je promenljiv zato su i deca razlicita

Gluposti ljubav je za decu ista razlika je odnos sa detetom nijedan roditelj nemoze odgojati decu na istom jer se sami roditelji ne nalaze na istim uslovima i osecajima covek nemoze biti u jednoj fazi on je promenljiv zato su i deca razlicita

Ima istine... moji rođaci su otprilike porodica iz teksta. Roditelji su favorizovali jednog sina. Znam da su oba roditelja malo "specifična". Majka je vaspitana da bude "žena" u kući i mislim da je realno zlostavljana mentalno. A muž je "gazda" iako je lenj i ne tako sposoban, da kažem tipično za ove prostore. Jedno dete je favorizovano i to na očigled svih koji ih poznaju. Deca se ne slažu, niti su dobro vaspitana, jedan je razmažen i pun sebe, a drugi depresivan i niskog samopouzdanja. Stalno se svađaju i od ovoga favorizovanog se mogu čuti uvredljive stvari za mlađeg. Pimetio sam da to nezadovoljstvo dece međusobno, kao i nezadovoljstvo roditelja za neuspeh dece utiče na njihove odnose. Nisu zadovoljni životom, pa nekako svako svakoga ogovara i mrzi.

Ne razumem šta je tu i bilo nejasno, odnosno šta su oni tu imali da otkriju. Pojava je jasna kao dan.

Normalno je da se ljudi ne vole sasvim podjednako, do odredjene granice.
Deca isto, neko vise voli mamu neko tatu... sve je to normalno.
Ali kad jedno dete postane dezurni krivac za sve a drugo bezgresni andjeo, to nije bas najpametnije. Svaki oblik vaspitanja, pa i u skoli, zahteva izvesnu dozu objektivnosti i sposobnosti da se resavaju sukobi.

Medvedja usluga deci se to zove. Kad roditelja ne bude, sestra ili brat treba da nam je jedna od najblizih osoba koliko god daleko ziveli. Mislim da do toga dolazi zato sto je neko od dece u karakteru slicnije jednom od roditelja i to vise u emotivnom nego kognitivnom smislu, pa ga ovaj bolje razume. Za ostale medjuljudske odnose kako ko hoce, ali za odnos roditelj-deca potrebno je mentalni uloziti napor i razumeti decu iako su drugaciji i ostaviti im u nasledje osnovu za kvalitetan odnos sa sestrom ili bratom jer je to veliki kapital uz zivotu.
Zivimo daleko, u karakterima smo sasvim razlicite, kao deca imale sitne carke kao i svi, ali se veoma volimo. Moja sestra i ja. Sa roditeljima se slazemo svaka bolje sa onim kome je "slicna".

Svi to znamo od malena, a znali su i svi nasi preci unazad. Ovim istrazivanjem je mozda to kvantifikovano i bolje objasnjeno, ali znalo se i ranije.