Bolesti koje dolaze bez upozorenja

Nizak nivo vitamina D

Iako možda nećete primetiti da se događa išta opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može da doprinese razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze.

Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak može da ošteti organe i poveća rizik za srčani udar. Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, pa manjak loše utiče i na vaše kosti. Nivo niži od 20 ng/ml može se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni.

Ne bežite panično od sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ako imate ozbiljan manjak, to možda treba da nadoknadite dodacima u ishrani. Stanje ponovo proverite za nekoliko meseci.

Hipotireoza

Štitasta žlezda reguliše metabolizam, te niz ključnih sistema i procesa. Kad je nedovoljno aktivna, ne proizvodi dovoljno hormona (T3i T4) i telo ne funkcioniše ispravno. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu prevideti jer su suptilni i mogu se pojaviti postepeno. Usporena štitna može da dovede do debljanja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, deprese i oštećenja nerava.

Dijabetes tipa 2

Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina, razvija se dijabetes. On se često javlja polako i postepeno, jer se proizvodnja insulina u gušterači usporava.

“Možete imati dijabetes godinama, a da to ne znate”, kaže dr Melina Jampolis, autorka knjige “The Calendar Diet”. Dijabetes može da ošteti oči, srce, bubrege i nervne završetke.

Od 2009. lekari najviše preporučuju test A1C, koji meri prosečan nivo glukoze tokom prethodnih nekoliko meseci iz uzorka krvi i bez potrebe da gladujete pre testa.

Povišen krvni pritisak/hipertenzija

Zbog starenja i uzroka rizika kao što su porodična istorija bolesti i prekomerna telesna težina, pritisak krvi na arterije može postati prevelik. To na kraju dovodi do hipertenzije.

Eventualne komplikace uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega.

“Kao kardiolog znam da pacijenti mogu da imaju asimptomatske hipertenzije godinama pre dijagnoze”, kaže dr Melisa Kong i dodaje: “To naglašava važnost godišnjih sistematskih pregleda, čak i ako se osećate zdravo.”

Imajte na umu da je normalni pritisak oko 120/80 mmHg.

Visoki holesterol

Bilo to zbog loše ishrane ili genetike, povišene količine lošeg holesterola u krvi mogu da začepe arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak.

Na kraju to može da izazove srčani ili moždani udar, kaže kardiološkinja dr Sara Kollins.

“Osim toga, visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca, što ubija više žena nego sledeća tri uzroka smrti u kombinaciji.'

No, visok nivo holesterola ne može da se oseti. Pođite zato na rutinski pregled krvi. Ako je holesterol visok, doktor će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje, a zatim vas uputiti na kontrolni test.

Fibromialgija

Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom kojeg karakteriše bol mišića, ligamenata i tetiva praćeno umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir.

Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima smetnje spavanja, osetljiva je na dodir, svetlo i zvuk i ima kognitivne smetnje. Mnogi pojedinci trpe i od preklapajućih komorbidnih stanja, kao što su sindrom iritabilnog creva, lupus i artritis.

Foto: FreeDigitalPhotos.net