Alergije umanjuju prolećnu radost

Sa prvim znacima proleća i bujanjem vegetacije ogroman broj ljudi širom planete suočava se sa simptomima alergije. Mnogi i ne znaju da imaju alergiju jer simptomi jako podsećaju na prehladu.

Najčešće su to uporna kijavica, svrab u nosu i obilna sekrecija, glavobolja, kašalj, suzenje očiju, teško disanje sa sviranjem i škripanjem u grudima, lako zamaranje, kao i osećaj potpune slomljenosti...

Koliko je i zašto važno prepoznati o čemu se radi i potražiti pomoć stručnjaka, za Večernje novosti objašnjava pedijatar-pulmolog dr sc med Snežana Radić, predsednik Društva za prava dece sa astmom "Dašak".

- Iako ljudi obično ne sumnjaju da imaju alergiju, trebalo bi blagovremeno da posete lekara, jer se poslednjih decenija alergijske bolesti javljaju u epidemijskim razmerama. Zbog globalnih klimatskih promena proleće počinje ranije, sa dužim periodima cvetanja, čime automatski i tegobe kod alergičnih osoba traju duže. Shodno tome i kvalitet života im je loš. Najčešći alergeni iz spoljašnje sredine koji dovode do osetljivosti organizma i alergijskih manifestacija su polen, cvetni prah različitih biljaka, trava, drveće, korov, koje je gotovo nemoguće izbeći.

Ko je prva barijera za sprečavanje ulaska alergena u organizam?

- Nos je prvi u kontaktu sa alergenima i predstavlja filter koji sprečava da prodru dalje u disajne puteve. S obzirom na to da je prvi na udaru, nos najčešće i strada. Alergijski rinitis, sa ili bez upale sinusa i konjuktiva, zajedno sa astmom predstavlja najučestalije hronične nezarazne bolesti. Svi alergeni, bez obzira odakle dolaze, dovode do zapaljenja sluznice nosa, koje se manifestuje zapušenošću ili curenjem, kijanjem i svrabom. Često ove simptome prati i svrab u grlu, očima, ušima, kao i suzenje i otok oko očiju. Koliko je ovaj problem raširen najbolje pokazuje podatak da u svetu oko pola miliona ljudi ima alergijski rinitis, od kojih je čak 40% dece. Kod mališana ovo oboljenje predstavlja jedan od najčešćih hroničnih poremećaja, zbog čega je pravovremeno lečenje od presudne važnosti.

Šta je karakteristično za alergijsku hroničnu upalu sinusa?

- Zanimljivo je da se alergijska hronična upala sinusa veoma često javlja udružena sa astmom. Ovako kombinovana alergija prisutna je i kod dece i kod odraslih, a najčešće između 40. i 64. godine. Kod ovih pacijenata je, osim zapušenosti nosa, gnojne sekrecije i kašlja, često prisutna i glavobolja. U težim slučajevima javlja se umor i smanjena koncentracija. A kod stalno prisutnog alergijskog rinitisa zapušenost nosa dovodi do hrkanja, upale sinusa, a često su mogući i problemi sa očima, svrab i suze.

Kada se konkretno ispoljava astma?

- Kada alergeni prođu nosnu barijeru i spuste se u donje disajne puteve izazivaju zapaljensku reakciju koja dovodi do težeg ili manje teškog napada astme. U toku astmatičnog napada oboleli oseća nedostatak vazduha, koji je praćen zviždanjem, odnosno pištanjem, stezanjem, a nekada i bolom u grudima. Suv kašalj, naročito noću, takođe je karakterističan za astmu. Simptomi nastaju zbog toga što hronično alergijsko zapaljenje dovodi do otoka sluznice, stezanja mišića disajnih puteva i nakupljanja sekreta, što sve zajedno izaziva difuzno zapušenje disajnih puteva. Simptomi traju kraći ili duži vremenski period, posle čega dolazi do smirivanja, spontano ili pod dejstvom lekova.

U kojim situacijama su tegobe posebno izražene?

- Tegobe su posebno izražene ukoliko postoji prisutna infekcija, izloženost velikim količinama alergena, kao i u toku napora. Iako je za pojavu astme dominantan nasledni faktor, porast obolelih u celom svetu ukazuje na još neke činioce. Urbani način života sa dužim boravkom u zatvorenom prostoru, uzimanje antibiotika i manje kretanja, gojaznost, industrijski proizvedena hrana sa puno aditiva, konzervansa i veštačkih boja predstavljaju dodatne faktore rizika. U svakom slučaju, astma je ozbiljna bolest, koja u toku akutnog napada obolelog može i životno da ugrozi. Zbog grča glatke muskulature i zatvaranja disajnih puteva može doći i do tragičnog ishoda. Zbog toga oboleli od astme uvek uz sebe moraju imati lekove za širenje disajnih puteva kako bi sebi mogli da pruže prvu pomoć dok ne stigne stručna. U tom smislu posebno treba obratiti pažnju na edukaciju dece sa astmom, jer u 90% slučajeva astma počinje u detinjstvu. Zapravo, dobra edukacija deteta ima svrhu da ono samo sebi može da pomogne u trenutku pojave otežanog disanja.

Šta treba uraditi ukoliko se posumnja na bolest?

- Ukoliko se posumnja na bolest, obavezno treba uraditi alergološko testiranje da bi se otkrio alergen koji dovodi do preosetljivosti organizma. Važno je da pre toga pacijent, bar sedam dana, ne uzima nikakve lekove protiv alergija. U Beogradu se testiranja dece obavljaju u Dečjoj bolnici za plućne bolesti i tuberkulozu u KBC "Dr Dragiša Mišović-Dedinje", Dečjoj univerzitetskoj bolnici i u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Testiranja odraslih obavljaju se na Institutu za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, KBC “Bežanijska kosa”, Odeljenju alergologije i pulmologije u KBC “Zvezdara” i u Gradskom zavodu za tuberkulozu i bolesti pluća. Van metropole pri univerzitetskim centrima u Novom sadu, Nišu i Kragujevcu.

Šta su osnovne terapijske mere u preventivnom smislu?

- U terapijskom smislu primenjuju se preventivne mere koje podrazumevaju smanjivanje kontakta sa uzročnim alergenom, ukoliko je to moguće. Ukoliko se tegobe ipak jave, obavezno je uvođenje odgovarajućih lekova koji suzbijaju alergijski odgovor u organizmu. To se postiže uvođenjem antihistaminika, inhalacionih kortikosteroidnih rastvora za nos, ako se radi o alergijskom rinitisu, kortikosteroidnih pumpica u slučaju astme, a ako lekar proceni mogu da se uvedu i antizapaljenski kao i homeoptaski lekovi.

"DAŠAK"

Društvo "Dašak" pokrenulo je veliku akciju merenja plućne funkcije dece u Srbiji. Akcija se odvija pod pokroviteljstvom VIP mobajla, a od sakupljenog novca biće kupljen najmoderniji spirometar, aparat za proveru plućne funkcije. Plućne funkcije će se meriti deci od 6 do 18 godina, u osam gradova Srbije - Kragujevcu, Novom Sadu, Šapcu, Pančevu, Nišu, Užicu, Čačku i Beogradu. Rezultati merenja omogućiće da se izrade standardi parametara plućne funkcije dece u Srbiji.

Naša zemlja, inače, do sada nije imala standarde za plućnu funkciju ni dece niti odraslih. Korišćeni su inostrani standardi stari više decenija, koji su napravljeni na osnovu merenja visine, težine i plućne funkcije najmlađih drugih zemalja. Oni su ne samo zastareli, već i ne odgovaraju traženim parametrima naše dece. Deca su danas viša, teža, gojaznija, tako da vrednosti parametara plućne funkcije nisu više zadovoljavajuće.

Projekat merenja plućne funkcije vodi se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok su nosioci akcije pedijatri pulmolozi iz navedenih gradova. U okviru akcije roditelji i deca edukovaće se i o astmi, jednom od najčešćih hroničnih oboljenja najmlađih.

Za roditelje je važno da shvate da je od ključnog značaja blagovremeno obraćanje lekaru i praćenje toka bolesti. Jer, samo kada je astma kontrolisana, ne predstavlja ozbiljnu smetnju za rast i razvoj dece i njihov zdrav i aktivan život, naglašava dr Snežana Radić.

IMUNOTERAPIJA

Kod mlađih bolesnika koji pored alergijske kijavice imaju i sklonost ka astmi (bronhijalna hiperreaktivnost), može se primeniti alergen specifična imunoterapija (ASIT). ASIT je jedini način lečenja koji deluje na imuno sistem, pri čemu može menjati i odložiti prirodni tok bolesti, ali i uticati na sprečavanje pojava novih preosetljivosti.

Primenjuje se subkutano, u obliku vakcina, i oralno, ispod jezika. Pre započinjanja bilo kakve terapije neophodno je da se bolesnik konsultuje sa svojim alergologom radi započinjanja najadekvatnijeg lečenja.