Subota, 10.04.2021.

19:00

Kako su korona-godinu položili studenti: Zatvorenost, muke sa stanovanjem i kriterijumima, ali i – nove opcije

Treba li da brinemo jer su nam budući lekari školovani na daljinu? Da li su kriterijumi za ocenjivanje pali? Za B92.net viđenje su dali i studenti i profesori.

Izvor: B92, Iva Jevtić

Kako su korona-godinu položili studenti: Zatvorenost, muke sa stanovanjem i kriterijumima, ali i – nove opcije
Ilustracija: Profimedia

Koronavirus izmenio je trenutak u kom živimo. Pandemija nije štedela ni najviše nivoe obrazovanja, te je nametnula navedena i slična pitanja, koja kriju bojazan kako će ona uticati na naše trenutke u budućnosti.

Jedno od najvažnijih nedoumica današnjice je i kako i koliko će nam u našoj zemlji i svetu biti potkovani znanjem najobrazovaniji građani. Posle jednogodišnjeg turbulentnog iskustva za B92.net šta ih je strefilo govorili su aktuelni studenti i profesori.

Od trenutka proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji zbog pandemije kovida 19 sve visokoškolske ustanove menjale su svoj sistem funkcionisanja iz korena. Tog 15. marta 2020. godine živa reč pretvorena je u „elektronsku“, a kakvo mišljenje o "zum" studiranju imaju budući akademci?

Činjenica je da je većina studenata po pitanju onlajn nastave na početku imala nepoverljiv stav. Međutim, izgleda da je sistem odlučio da nas sve iznenadi - veliki je broj pozitivnih mišljenja o proticanju nastave "preko žice".

"Na početku onlajn nastave bila sam skeptična po pitanju kvaliteta i mogućnosti koje nam ovaj vid nastave pruža. Međutim, nastava je protekla neočekivano uspešno. Profesori su na izuzetan način prilagodili nastavni materijal i trudili su se da studente što više podstiču na međusobnu interakciju", smatra Aleksandra, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

I nije usamljena u svom stavu.

Najviše negodovanja i brige izazvala je činjenica da i Medicinski fakultet prelazi na "daljinu". Možemo li imati poverenja u lekare ove "korona" generacije? Sudeći po izjavi jednog od studenata, Đurađa, i te kako možemo.

"Moram da priznam da kvalitet nastave na Medicinskom fakultetu je poprilično dobar. Profesori i asistenti se trude da na najbolji način približe gradivo. Naravno, kvalitet nije za sve predmete isti, ali nema većih oscilacija", ističe Đurađ, brucoš Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Naravno, ima i studenata koji su oprečnog stava. Jedan od njih je Nikola, student Pravnog fakulteta.

"Iskreno, moj stav je da je sve moglo mnogo bolje da se organizuje. Deluje mi da se fakulteti, ne samo moj, nego generalno, nisu dovoljno potrudili. Naravno, ima izuzetaka među profesorima i njima svaka čast, ali s druge strane i dalje, kad pričam sa kolegama, primećujem da svi imamo slično mišljenje - studenti su i u ovoj situaciji 'poslednja rupa na svirali'. Sve se lomi uvek na studentima", jasan je bio NIkola.

Što se tiče ispitnih rokova i kriterijuma za polaganje, mišljenja su podeljena. Neki studenti tvrde da su oni ostali nepromenjeni, neki tvrde da su se smanjili, dok postoje i oni koji smatraju da su izuzetno viši.

"Kriterijumi su viši, profesori očekuju da konstantno sedimo za knjigom, jer zbog pandemije ne možemo da izlazimo", kaže Jovana, studentkinja Fakulteta političkih nauka.

Šta kažu profesori?

Ilustracija: Shutterstock/aslysun
Onlajn nastava nije samo uticala na studente, već i na nastavni kadar.

Prof. dr Zorica Bogdanović sa katedre za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka kaže da je najveći problem u nedostatku interakcije.

"Kvalitet predavanja je na istom nivou kao i ranije, ali je problem u kvalitetu interakcije sa studentima, naročito kada se radi sa većim grupama ili kada se očekuje praktičan rad na času. Kada se nastava drži u učionici, možete lako da uočite i analizirate reakcije studenata i da po potrebi prilagodite tok časa, dok u onlajn nastavi povratna informacija često izostaje. Takođe, i dalje imamo tehničke izazove. Nemaju svi studenti brzu internet konekciju, niti računar sa mikrofonom i kamerom koji ne moraju da dele sa ukućanima", iskrena je ona.

Takođe, istakla je činjenicu da je za studente koji se školuju za IT sferu ovo dobra priprema za kasniji ulazak u poslovni svet.

"Nezavisno od onlajn nastave i od pandemije, u softverskoj industriji se danas dosta radi na daljinu i u virtuelnim timovima, pa naši studenti ovu situaciju treba da shvate i kao priliku da se upoznaju sa načinom rada koji će ih sačekati kada se zaposle", dodala je ona.

Prof. dr Dušan Barać, sa iste katedre, kaže da kriterijumi jesu opali, ali da to ne bi trebalo da utiče na osposobljenost studenata za kasniji posao.

"Kriterijumi su opali i to je sigurno. Možda neko samo to ne želi da prizna. Mada, sa popuštanjem je krenulo i pre pandemije, ali ne mislim da će znanje ovih generacija biti manje. To je individualna stvar. Mi im dajemo okvir, a napredak zavisi od njih. Ko hoće da uči…", istakao je on.

Takođe, dodao je i da su "predavanja čudna", a studentima je i lošija pažnja.

“Mi se trudimo da pratimo trendove. Malo su nam vezane ruke, ali je sve nadoknadivo. Interakcija nam je najbitnija, a tu je sada problem”, zaključio je on.

I prof. dr Zorica Bogdanović I prof. dr Dušan Barać usaglasili su se oko jedne stvari – nedostaju im predavanja u amfiteatru i kontakt sa studentima na fakultetu.

Studentarija vs stanodavci/domovi

Ilustracija: Shutterstock/Halfpoint
Studentski život u Beogradu deli se na život u studentskom domu i na život u iznajmljenom stanu. Koronavirus izazvao je probleme na oba "fronta".

Kako je izgledalo biti korona-student u domu ispričala nam je Miljana, studentkinja master studija na Geografskom fakultetu u Beogradu.

"Kao stanar studentskog doma, prošle godine u ovo vreme bila sam primorana, kao i svi domci, da se iselim iz doma zbog čitave situacije sa pandemijom koronavirusa. Sve se odvijalo jako brzo i iznenadno. Nismo očekivali iseljenje u roku od svega par dana. Budući da dom čine studenti iz unutrašnjosti, iz svih krajeva Srbije, ali i van nje, mnogi nisu mogli da se organizuju na vreme i preuzmu svoje stvari iz doma. Među njima sam bila i ja. Što zbog velike udaljenosti od Beograda, vremenskih neprilika, porodičnih obaveza, ali i straha od velikih gužvi koje su se stvorile tih dana u domu, nisam mogla da odem po svoje stvari. Ipak, kao što mi to volimo da kažemo, postojala je sreća u nesreći da sam imala divnu cimerku koja je uz sve svoje stvari sakupila i moje i jako dobrog prijatelja koji je te stvari preuzeo kod sebe", rekla je ona.

Što se tiče stanodavaca, neki su ispali maksimalno korektni, a neki su pak potvrdili one davno poznate negativne stavove o "neempatičnim gazdama".

"Tadašnja vlasnica stana je cimerku i mene oslobodila plaćanja kirije za april 2020. Za mesece van toga, cena je ostala ista", izjavila je Dunja, studentkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Kovid 19 - najveći neprijatelj najlepšeg doba, ali i mentalnog zdravlja

Ilustracija: Shutterstock/insta_photos
Jasno je - nije lako zatvoriti studentariju. Kako se ne sastajati sa kolegama ispred fakulteta? Kako ne sesti i popiti kafu u okolnim kafićima? Kako voditi "virtuelni studentski život"?

"Jako je čudno i neobično kada druženje sa svojim kolegama 'preselite' na ekran. Najviše mi nedostaju one vannastavne aktivnosti: šetnje, putovanja, ali i ekskurzije i terenske nastave koje se nisu mogle organizovati zbog čitave situacije", ističe Miljana, studentkinja master studija na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Brucošima je možda za nijansu sve teže palo.

"Na početku bilo je teško uklopiti se u neobičnu atmosferu, jer je ona predstavlja svaku suprotnost od onoga kako sam zamišljala studiranje. Bilo je jako razočaravajuće saznanje da će semestar proteći onlajn. Bez odlazaka na predavanja u amfiteatrima i slušaonicama izgubila sam onaj početni entuzijam koji sam posedovala. Takođe, saznanje da će realno sklapanje prijateljstava i upoznavanje sa studentskim životom morati da sačeka bilo je poražavajuće", kaže brucoškinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra.

Naravno, nedostaje i "žaljenje", jer studentima je ipak najteže...

"Komunikacija izostaje, onlajn druženja ne postoje, ako ne računamo predavanja. Nedostaju mi pauze između predavanja kada zajedno komentarišemo gradivo, tračarimo i žalimo se kako nam je teško", rekla je kroz smeh Zorka, studentkinja ekonomije u Beogradu.

Kao što se može i samostalno zaključiti, pandemija koronavirusa definitivno je uticala na mentalno zdravlje mladih.

Osećaj anksioznosti, usamljenosti i nedostatak motivacije postali su sve češća pojava. Dobra stvar je što studenti otvoreno pričaju o svemu tome.

"S obzirom na to da patim od anksioznosti često imam napade panike i konstantno hipohondrijski brinem što do sada nije bio tako čest slučaj", izjavila je Jovana, studentkinja FPN.

Studentkinja na Ekonomskom fakultetu, Zorka, ističe osećaj "neslobode".

"Lično se osećam kao u kavezu, ne žalim se na to, znam da je neophodno, ali ako me neko iskreno pita, osećam se kao da sam sputana i da nisam slobodna".

Međutim, ima i onih koji su "zaključavanje" iskoristili na najbolji mogući način.

"Na svu sreću, ova situacija nije preterano uticala na moje mentalno zdravlje. Pokušavam da održim kontakt sa kolegama i drugarima što je to više moguće, kako ne bismo osetili sve ove nedostatke i propuste. S druge strane, dosta vremena provodim sa svojom porodicom i trudim se da ovo vreme, kada još uvek nema uživo nastave, iskoristim na najbolji mogući način i za stvari za koje pre nisam imala dovoljno vremena", kaže Miljana, studentkinja mastera na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Dunja kaže da je njeno mentalno stanje sada mnogo bolje.

"Početak pandemije mi je teško pao jer nisam navikla da toliko budem zatvorena, osećala sam se usamljeno i falio mi je kontakt sa ljudima. Međutim, to vreme sam iskoristila za rad na sebi i sada mogu da kažem da je moje mentalno zdravlje bolje nego što je bilo pre početka pandemije", istakla je ova studentkinja na Filološkom fakultetu.

A šta kaže struka?

Ilustracija: Shutterstock/Chinnapong
Psiholog Mina Ilić naglasila je primetno povećanje broja studenata koji se javljaju i traže pomoć.

"Razlozi zbog kojih se javljaju na savetovanje su depresija, anksioznost, frustracija, velika briga. Konkretni problemi koji doprinose tome su nemogućnost učenja u citaonicama - studenti su primorani da uče u domovima po toaletima - jer nemaju gde da se osame i skoncentrišu", kaže ona.

Takođe, kako je dodala, neostvarivanje uživo kontakata sa kolegama, otežano deljenje informacija i saradnja između kolega/studenata otežava sam proces ucenja.

"Često vlada osećaj da su prepušteni sami sebi", istakla je Mina.

U mentalnoj borbi kroz koju prolazi većina mladih, sistem treba da pomogne, kaže psiholog Mina Ilić.

"Preporuka svim fakultetima je da imaju razumevanja u komunikaciji sa studentima, da organizuju tribine, i radionice u kojima bi pokazali brigu o mentalnom zdravlju svojih studenata", zaključila je ona.

Činjenica jeste da u koje god doba studirali, jedno je sigurno – susret sa različitim izazovima je neminovan. Važno je prihvatiti sve okolnosti i izvući iz njih ono najbolje.

Crno na belo

Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) objavila je na svom Instagram nalogu rezultate ankete o onlajn studiranju školske 2020/21 godine, sproveđene na svim državnim akreditovanim univerzitetima Republike Srbije i dva privatna akreditovana univerziteta Republike Srbije.

Anketu su popunjavali predstavnici studenata (student prodekan, predsednik studentskog parlamenta ili delegat u studentskom parlamentu univerziteta), a studenti su odgovore davali na oko dvadeset pitanja.

"Nastava u jesenjem semestru školske 2020/21. godine organizovana je 59,6% kombinovanim modelom, dok je 38,6% organizovana u potpunosti na daljinu, 1,8% fakulteta nastavu je organizovalo uživo.

Predstavnici studenata nastavu u jesenjem semestru ocenili su mnogo bolje organizovanom nego u letnjem semestru prethodne školske godine i to sa 64,9%.

Predstavnici studenata rekli su da su visokoškolske ustanove u 75,4% prihvatili preporuke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Studentske konferencije univerziteta Srbije za organizaciju nastavnog procesa u ovoj školskoj godini.

Studenti su 68,4% bili uključeni u kreiranje nastavnog procesa na svom fakultetu od strane uprave fakulteta.

Visokoškolske ustanove su nastavile da studentima zaraženim koronavirusom omogućavaju dodatne termine polaganja fakultetskih obaveza i to 91,1% studentskih predstavnika se izjasnilo pozitivno, dok je 37,5% visokoškolskih ustanova omogućilo popravljanje predispitnih obaveza na samom ispitu.

I dalje određen broj profesora i to 30,4% je dostavljalo materijale za svoj predmet u vidu prezentacija, bez dodatnog pojašnjenja ili sadržaja, a 85,7% visokoškolskih ustanova primenilo je odluku Vlade Republike Srbije o budžetskom finansiranju.

Angažovanje profesora po pitanju konsultacija i izvođenja nastave sa ocenom 4 i 5 dalo je 82% predstavnika (skala ocene je bila od 1 do 5)", navodi se u saopštenju SKONUS-a objavljenom na zvaničnom Instagram nalogu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 7

Pogledaj komentare

7 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: