Orhan Nevzati

Ne verujem da cu uspeti za tri minuta, ali oprosticete mi ako bude cetiri minuta...

Postovani ucesnici konferencije...

Na ovim prostorima, istina se svodi na otkrivanje tajni, drzavnih, prvenstveno. Drzava, ili druga organizovana sila, godinama upravlja sudbinama ljudi i coveka. Kad neko ili nesto malo ojaca, trazi nesto ili nekoga na kome ce isprobati tu snagu. Da bi sve to duze trajalo, trazi i dobija podrsku ideoloskih istomisljenika-predstavnika svoje vere ili te svoje nacije. Pri tome, jedne nagradjuje, druge vara, trecima preti, ostale drzi u pokornosti strahom. Za nasu temu veoma je vazno otkriti one drzavne tajne koje se ticu sudbine velike grupacije ljudi. Vazno je otkrivanje ratnih zlocina. O tome se stidljivo govori ili samo izusti polovicna recenica, ili se govori u smislu da su nasi zlocini ni manje ni vise od zlocina drugih. Izlisno je govoriti da nema napretka u poverenju medju narodima dok se svako najvise ne postidi svojih zlocina. Ovom prilikom je vazno istaci da se veoma hitno moraju razresiti sudbine nestalih. Jednih u toku trajanja ratnog vihora, a drugih po prestanku rata. Poznata su mesta odakle su ljudi masovno odvodjeni, poznato je vreme kada je to ucinjeno, a poznato je koje su oruzane snage u to vreme delovale i ko su im bili komandanti. Razresenje ovog pitanja jeste pitanje saznanja istine, ali sire posmatrano, to je uslov da se razmontira sistem koji je omogucio da se takvi zlocini izvrse.

Postojeca drzava je partijska, jednopartijska je zamenjena visepartijskom. U tom smislu partije ne retko imaju paradrzavnu strukturu, parapolicijsku u svakom slucaju. One su nacionalne, njihovi programi su u glavnom nacionalne drzave. Civilna drustva su programski dekor. Po njima, nacionalni interes se moze ostvariti samo kroz nacionalnu drzavu. Drzava je fetis. U medjunacionalnim sredinama, svaka nacija zeli svoju drzavu. Zato neretko, kao spasonosna formula je deoba. Svaka nacija zeli da ima svoje. Svaki pojedinac mora da stane iza svoje nacije. Secate se - nacionalna podvojenost u preduzecima je resavana stvaranjem jednonacionalnih upravnih tela. Nacionalna podvojenost u opstinama-stvaranjem jednonacionalnih opstina. U sirim regionima-stvaranjem posebnih autonomnih oblasti ili republika, pa i nacionalnih drzava. Pri tome, svako od njih osudjuje postupak drugog koji postupa istovetno. Imamo li znacajnijih istupanja od takvih nacionalnih programa? U takvim uslovima, moze li biti ravnopravnosti gradjana u takvim entitetima, ako su pripadnici druge etnicke grupe? Takva ideologija je stvorila i posebno javno mnenje i posebnu vrstu javne solidarnosti.

Prilikom hapsenja takozvanih patriota, koji su prednjacili u zlocinima protiv pripadnika drugog entiteta, u znak podrske odrzavaju se masovne demonstracije i protesti. Ne prebacuje li se na taj nacin pojedinacni zlocin na celu naciju? Slazem se da je jedan od strahova od drzavnog nasilja otklonjen. Nije to mali pomak, naprotiv. Ali ostaju drugi strahovi u pogledu buducnosti. Vreme je i za sitne ponude poverenja. Pocetno, moze krenuti proces ponovnog upoznavanja. Pitam se kakve bi reakcije bile ako bi neka radio ili tv stanica pustila albansku muziku, na primer. Hvala.