Branko Todorovic

Ja sam u ovom momentu razmisljao, posto nisam od onih, vrlo mudrih ljudi, koji u kratkom vremenu mogu reci vrlo puno vrlo znacajnih stvari, da li mozda za ova dva minuta da ocutim, ne u znak protesta sto je vreme skraceno, nego na neki nacin kao podsticaj koji svima nama treba da mozda na neki nacin malo nadjemo neku unutrasnju snagu u svima nama za aktivnosti u vezi sa pomirenjem, odgovornoscu i zapravo, niza onih stvari koje su sustinske za buducnost ne samo Bosne i Hercegovine iz koje ja dolazim, nego i regiona. Onda smo u momentu malo u sali pomislili i gospodin Popov je rekao da li je moguce da nas petoro govorimo svi zajedno po deset minuta bar. Uglavnom to je jedna mala kritika organizatoru zbog jednog mozda tehnicki ne najbolje usaglasenog prevoda.

Tako da cu ukratko samo dotaci ono o cemu sam mislio govoriti: o pitanju odgovornosti Komisije za istinu i pomirenje u Bosni i Hercegovini. Naime, kada smo poceli formirati Komisiju, kada smo poceli na tome raditi, ono sto je isplivalo u startu na povrsinu je jedan osecaj svih nas koji smo ukljuceni da radimo najodgovorniji, najtezi, najkompleksniji posao u svom zivotu. To se u praksi pokazalo i na neki nacin bili smo svi svesni da nemamo pravo na gresku u jednoj zemlji koja je dozivela izuzetno veliku tragediju, tesku tragediju, da jednostavno nemamo pravo kompromitovati aktivnosti u vezi sa Komisijom za istinu i pomirenje. To je i prosla subota u Sarajevu pokazala da je to jedan proces veoma kompleksan, veoma slozen i na neki nacin da postoji zapravo veliki broj razloga za zabrinutost. Sa druge strane hteo sam reci da Komisija za istinu i pomirenje u Bosni i Hercegovini svakako podrzava aktivnosti Haskog tribunala koji je tu da utvrdi krivicnu odgovornost, pogotovu za one najteze zlocine, znaci zlocine protiv covecnosti, ali istovremeno i sudovi u Bosni i Hercegovini vode odredjene sudske procese protiv zlocina pocinjenih u toku rata, ali na osnovu takozvanih "pravila puta". Kada govorimo o odgovornosti, svakako da postoje razliciti nivoi, i ono za sta mislim da ce Komisija za istinu i pomirenje pruziti izvanrednu priliku ljudima da iskazu jednu svoju moralnu odgovornost, prije svega mislim na gradjane, dakle na obicne gradjane.

Ono sto zabrinjava je svakako odsustvo politicke spremnosti da se podrzi istinski, ja bih rekao, i pomirenje i uspostavljanje odgovornosti. Naime, postoji jedna retoricka, deklarativna podrska svih politickih struktura u Bosni i Hercegovini, medjutim, mi znamo da se iza toga kriju, slobodno mozemo reci, lazna obecanja. Ono sto je kompleksno i sto je veliki izazov za proces uspostavljanja odgovornosti i pomirenja u Bosni i Hercegovini je svakako jedno zapravo retoricko ohrabrenje, ali i iskazana uzdrzanost velikog broja predstavnika verskih zajednica, verskih lidera, zatim uzdrzanost medija jer postoji samo delimicna otvorenost da mediji u tom procesu ucestvuju, da ne govorimo o kulturnoj javnosti i o javnom mnjenju koje je u Bosni i Hercegovini, da kazemo, u nekim nedefinisanim zacecima. Kada govorimo o gradjanima, kod veceg broja gradjana postoji spremnost da se pobegne od istine, a ni u kom slucaju spremnost da se suoci sa istinom. I na kraju, ako govorimo o odgovornosti, svakako, na neki nacin se uvek otvara pitanje, pogotovu nakon dogadjaja kao sto su u Banja Luci i u Trebinju, da li je medjunarodna zajednica napravila gresku sto je pokusala da mir u Bosni i Hercegovini gradi sa ljudima iz rata.

I evo, vrlo kratko cu jos, za nas u Bosni i Hercegovini jedno od sustinskih pitanja je spremnost na prihvatanje odgovornosti nasih susjeda. Mi ocekujemo da ce Komisija za istinu i pomirenje u Beogradu dati u tom pravcu jedan doprinos. Takodje ocekujemo da ce u nasoj Komisiji, kada pocne sa radom, obratiti se i gradjani Hrvatske i Jugoslavije koji su ucestvovali u nasilju u Bosni i Hercegovini, koji su ucinili tamo nedela, mislim da je to neupitno, ali nas istovremeno zanima zapravo kakav ce biti stav novih vlada u Hrvatskoj i Jugoslaviji po tom pitanju. Mislim da tu nemamo puno razloga za ohrabrenje bez obzira na posetu kao sto je bila poseta Ministra inostranih poslova gospodina Svilanovica Bosni i Hercegovini i to u vise navrata, jer nedavna izjava iz Zagreba, gospodina Racana, o potrebi ukidanja entiteta, koja je recena zarad predizborne kampanje u Hrvatskoj, ili dolazak "oca nacije" iz Beograda u Republiku Srpsku kako bi na tribinama koje je tamo odrzao na neki nacin odrzao jedan kontinuitet mesanja Beograda u stvari u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, ne daju nam puno razloga za optimizam. Kao sto je Natasa Kandic maloprije rekla o blagim rijecima, ja ne bih rekao da iz Hrvatske i Jugoslavije dolaze blaga rijeci prema Bosni i Hercegovini. Nazalost, Bosna i Hercegovina se jos ne smatra relevantnim partnerom, ona je izgleda pre svega, nazalost, i dalje objekat za, da kazemo, odredjene politicke manipulacije koje dolaze iz naseg susjedstva.

Evo, to je ono da kazem, u najkracim crtama, i na kraju ja bih samo rekao u procesu pomirenja, neovisno od procesa koji se desavaju dakle na ovim visim nivoima, jedan proces izmedju obicnih ljudi, izmedju gradjana, proces na koji su oni prisiljeni iz jedne egzistencijalne nuzda da kazemo je poceo, on tece neovisno od nas, neovisno od nekih aktivnosti da kazemo, institucija ili nevladinih organizacija i to je ono sto nam daje razloga za optimizam.

Hvala vam.