Natasa Kandic

Ja saveznog ministra pravde profesora Grubaca jako puno volim. On je od pocetka, od kad smo napravili tu organizaciju za ljudska prava bio u savetu, i danas se jako lepo ponasa nasuprot drugima iz vlasti koji dodju, kazu nekoliko reci i odu, to se narocito odnosi na vladine sluzbenike, ali isto tako i na clanove takozvane komisije za istinu , dok on vrlo pazljivo slusa sve druge, ali ne mogu, a da ne kazem bar dve stvari.

Govorili ste deset minuta o tome da je taj zakon potreban da bismo mi pokazali da hocemo da saradjujemo na jedan nacin pravno uredjen i da smo mi pravna drzava. Vi vrlo dobro znate da to nije tacno, ali da postoje politicki razlozi i da treba o tome reci na taj nacin. Kao sto su i druge drzave, i Hrvatska i Bosna, donele takve zakone, prosto im je bilo potrebno vreme da se konsoliduju unutar sebe, da vide na koji nacin ce da rade, kakvo je raspolozenje javnog mnjenja. To su ti neki politicki razlozi, a kod nas ima i vise od toga, a to je da postoje razliciti stavovi o tome unutar savezne skupstine i unutar raznih partnera u koalicijama. Bar na ovakvom skupu ne treba govoriti ono sto nije tacno.

Drugo, strasno mi je zao sto ste danas izgovorili u istom dahu, u vezi sa tuzbom za genocid, kada ste uporedili majku, koja je danas divna majka koja ima decu, a nekad je bila prostitutka, i zar treba da to da ispasta, i kada ste rekli da zbog tuzbe za genocid sad ispastamo svi, a ne eto, nekoliko stotina tih koji su navodno pocinili ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti. Da je ovaj drugi deo blizu neke istine nama tu ne bi bio potreban ni zakon, bio bi suvisan i Hag, bio bi dovoljno da donesemo zakon o sudovima da se izvrsi izbor odnosno reizbor sudija i da ocekujemo da se primeni pravo, ali nazalost svih ovih deset godina ako smo bar ponesto slusali o toj proslosti, o tome sta se dogadjalo, onda smo sigurno mogli da budemo blizu tome da ocekujemo da tih ima hiljade i hiljade i u tome je problem.

Hvala.