Brzinom borbenog lovca ulazim među ruske signale

Stajao sam sam na bini Burgtheatera, na najlepšoj dramskoj bini na svetu, dobio sam standing ovation i tada sam pomislio - to je to, mogu otići. Tako je Nemšić opisao trenutak osobnog zadovoljstva karijerom i svime što je napravio u Telekomu Austrija. Bilo je to pre mesec dana, pregovori o velikom transferu kojim odlazi s čelnog mjesta vodeće austrijske kompanije u veću kompaniju, ruski VimpelCom, bili su završeni, a on je iskoristio trenutak na strateškom mitingu svih zaposlenika pretvorenom u oproštajni tulum, da se, pred svima, posveti sebi i oprosti od dotadašnjeg života.

Uspeh ni iz čega

Kreće se brzo, pogledom kontrolira sve što se događa oko njega, a osmeh mu stalno titra na rubu usana. Tako izgleda čovek kojeg prati glas da će na novom poslu biti plaćen šest miliona evra godišnje. Šest miliona evra je ogroman novac, ali postoje bogatiji od njega. No, ono što Borisa Nemšića čini posebnijim jeste činjenica da je on menadžer kojeg žele platiti milionima evra. To znači da je njegova vrednost puno veća, da je reč o čoveku koji je u stanju kompaniji doneti puno više novca nego što će on zaraditi. Njegov potencijal, ono što može i što će tek učiniti meri se u milionima, a brojka je u svemu tome tek predmet dogovora.

- Da, svi su objavili krivo. Ali, to mi nije bitno i zato sam odlučio ne reagovati. A i šest miliona evra je dovoljno seksi, pa neka ostane tako. Za tri godine ću reći koliko su procene bile tačne - nasmejao se Nemšić komentarišući priču o svojoj plati. Ne treba se nadati da je velika greška u pitanju jer njegova karijera pokazuje da je u stanju stvoriti uspeh ni iz čega.

Job done

- Ne... Ljudi, šta je ovo? Nemojte mi to raditi - rekao je Nemšić čitajući poruku koja mu je stigla na mobitel. Neko od prijatelja se opraštao, javio se SMS-om zaželevši mu sreću i uspeh, ali i pozdravio ga jer odlazak na novo radno mesto u slučaju Borisa Nemšića znači preseljenje u gotovo sasvim drukčiji svet. Ostavio je svoj ured od sedamdesetak kvadratnih metara, niski sto za male sastanke, veliki radni stol i ležeću fotelju ispred velikog ekrana, prostor za opuštanje. Na fotelji je tog poslednjeg dana u mobilkomu austrija bilo nekoliko kutija, jedna zamotana slika i predimenzionirana flaša nekog alkoholnog pića, stvari koje prikupi čovjek koji odlazi.

U mobilkom austrija došao je pre dvanaest godina, godinu kasnije preuzeo je tim koji je u Hrvatsku doveo drugog mobilnog operatora, Vipnet, a zbog tog najuspešnijeg početka jedne mobilne mreže u istoriji mobilkoma austrija posebno je nagrađen. Godine 2007. proglašen je osobom godine u Austriji. Na svom poslu, u radnom okruženju ne nastupa s klasične pozicije šefa pa je stoga i postao omiljen kao lider kompanije koji u kontaktima sa saradnicima nastupa neposredno i ležerno, ne zahtevajući fascinaciju svojom pozicijom. U jednom je razgovoru za Jutarnji list i rekao da funkcija nije ono što ga određuje. Nije se ustručavao pojaviti u televizijskom spotu svoje kompanije i reklamirati usluge mobilkoma austrija, ali je time iznenadio svoje kolege.

Do prije tri dana šef Telekoma Austrija, Boris Nemšić danas je CEO VimpelComa, ruske kompanije. Tamo će nastaviti karijeru uspešnog menadžera u svetu mobilne telefonije i pokušati ostvariti ono što je dogovorio s novim šefovima, upravnim odborom. O zajedničkom poslu, angažiranju Nemšića da radi za VimpelCom uspeli su se dogovoriti tek u trećem navratu, nakon što je Nemšić otklonio dve ponude jer je smatrao da nije završio posao u mobilkomu austrija i Telekomu Austrija. A onda se ponuda pojavila i treći put. - Tada sam se osećao spremnim, situacija je bila takva da sam si mogao reći - job done - ovde u Telekomu i mogao sam razgovarati o novom poslu - govori Nemšić o razlozima i svom raspoloženju u trenutku kada su počeli pregovori o odlasku.

- Ti razgovori dugo traju, to je ceo niz vrlo ozbiljnih sastanaka i dogovora - opisao je Nemšić proces kojim velike kompanije kao što je VimpelCom angažuju nove čelne ljude. Nije reč o jednom sastanku. Nemšić sam kaže da se ta odluka nije donela u jednom trenutku, nego da je to bio proces sazrevanja. Verojatno zbog toga, no čini se da je izostao trenutak intimnog trijumfa, doživljaja da je učinio nešto stvarno veliko time što se odlučio za novu kompaniju. No, budući da je izdvojio tri trenutka u svom životu kada je osetio pravi trijumf, a svi su vezani uz priznanja za uspešan rad u mobilkomu austrija i Telekomu Austrija, očito je da ne želi slaviti unapred. - Prva godišnjica Vipneta bio je trenutak kada smo primali čestitke, bili smo najbolji na svijetu i tada sam se osjećao genijalno. Drugi se put taj osjećaj pojavio kada smo imali konferenciju u Burgtheateru koja se pretvorila u moj oproštaj, i nedavno na velikom kompanijskom sastanku grupe u Cavtatu, na kojem je bilo oko 350 ljudi, kada sam dobio veliki aplauz. U tom se trenutku činilo, iako govori opušteno, da bi ga mogla odati izdajnička suza.

Prvi poziv za VimpelCom je, naravno, došao mobitelom. - Intimno, strašno sam se borio sam protiv sebe donoseći odluku da odem iz Telekoma Austrija. Ipak sam živio ovde dvanaest godina, i to nije bio samo posao, to je bio život, a on uključuje velike emocije. Promeniti te emocije, doneti odluku u kojoj sam sebi kažem da ću sve to promeniti, završiti i otići negde drugde nije bilo jednostavno. Barem meni nije bilo jednostavno. Zato i kažem da je to bio proces sazrevanja gde ideja o novom poslu počinje prevladavati. Sam proces pregovora daje neki flavour tome jer stvara tu neizvesnost izazova. Plata je tu najmanje zanimljiva, ona se pojavi na kraju kao nešto vrlo simple i oko toga se lako dogovoriti. Puno je važnije odrediti ciljeve, saznati očekivanja, videti koje je okruženje i kada se pojavi ideja da ja to mogu i da to želim, onda se pojavi i odluka o odlasku - priča o tome šta se sve događalo pre nego što je objavljena informacija da napušta kompaniju koju je gradio i predstavljao dvanaest godina.

Velika šansa

Preuzeti kompaniju kao VimpelCom je, naravno, čast, obaveza i velika šansa, kaže Nemšić i situaciju upoređuje s - tankerom. - Meni to izgleda kao ogromni tanker koji ne plovi nego leti, a vozi se kao borbeni lovac. Ako možete zamisliti tu suprotnost, veliki tanker koji leti umesto da plovi sigurno i ne prebrzo, tada možete zamisliti i kako to meni izgleda - kaže Nemšić. - Pilotirati tako nečime velik je izazov - opisao je svoje raspoloženje posljednjeg radnog dana kada smo razgovarali u njegovoj kancelariji, na vrhu poslovne zgrade Telekoma Austrija.

Šta je plaćeni menadžer

Na spomen svog ugovora Nemšić se smeje i tumači kako njegov ugovor, pa time ni tajanstvena cifra, ne postoji sve do trenutka kada će njegovi dokumenti, jer je stranac na novome radnom mjestu, biti punovažni. Novac o kojem se govori Nemšić tumači kao, jednostavno, vrlo bitnu komponentu, no ističe da je mnogo bitniji osećaj uspešnosti svojim rezultatima nego sama cifra. Ali, uspešnost je subjektivna kategorija, tumači Nemšić svoje kriterijume. - Postoje parametri uspešnosti koji se dogovore s nadzornim odborom, postoje neki ciljevi koje treba ostvariti, a i to se može dogovoriti i samim time izmeriti te se na tome može raditi. No, tajna uspjeha u svakoj industriji je način kako pronaći balans između kratkoročnih i dugoročnih ciljeva - ističe Nemšić tumačeći kako nije problem ni preveliki izazov napraviti uspešan kvartal ili uspešnu godinu. No, ono što je problem jeste - ponoviti taj uspeh i sledeće godine. Nemšić smatra da je njegov najveći uspeh u mobilkomu austrija i Telekomu Austrija to što su se uspesi kompanije ponavljali, što je iza sebe ostavio tim koji predstavlja trajnu vrednost. - Svake su godine komentari bili - ovo je napravljeno, videćemo kakva će biti sledeća godina. Sledeće godine bili smo bolji, i to je naš najveći uspeh - zadovoljno opisuje.

Nemšić odlazi na jako zahtjevno tržište, kompanija se nalazi na prostoru koji je podeljen na jedanaest vremenskih zona pa ga je teško gledati kao jedno tržište. Kada govori o zahtevnosti tržišta, Nemšić ističe da se na području Rusije nalazi 82 oblasti, što bi trebalo tretirati kao zasebna tržišta jer su to različita kompetitivna okruženja, a to je pak nemogući pristup jer je reč o zajedničkom brandu. I zato to Nemšić gleda kao na ogromni tanker.

Jedan od izazova za Nemšića je i činjenica da VimpelCom nije među vodećim kompanijama među poslovnim ljudima na ruskom tržištu. - Treba videti šta je s tim, treba li to menjati ili je možda ta situacija dovoljna - rekao je o poslovnim izazovima. I spomenuo kako mu predstoji lansiranje dva nova proizvoda, dve licence koje će se pojaviti na tržištima Kambodže i Vijetnama.

- Ja sam plaćeni menadžer - kaže o sebi danas, pojasnivši da to znači da mora ispuniti očekivanja korisnika, kompanije i vlasnika. No, dodaje kako je on čovjek koji se pokreće na isti način kao i kada je bio tek jedan od potencijalno uspešnih menadžera, emocijama, srcem. - Onoga trenutka kada se definišu ciljevi i zadaci, nakon toga radim srcem, želim postići taj cilj - kaže Nemšić. Upoređuje to s danima kada se intenzivno bavio sportom, igrao rukomet. - Sto puta sam igrao utakmicu koju smo izgubili, ali sam svaki put igrao da pobijedim. Igrao sam u timu koji možda nije bio najbolji, ali sam se do zadnje sekunde borio da pobedimo. Tu ste verovatno u pravu kada kažete da prestaje razmišljanje o plati menadžera i da se funkcioniše na drugi način. No, pozicija menadžera je odgovornost prema korisnicima, prema kompaniji, zaposlenima, i to je odgovornost koju neko treba da preuzeme - opisuje pojam plaćenog menadžera.

Ostao mladić iz Sarajeva

Odlazak u Rusiju Nemšić ne priznaje kao preseljenje. - Tokom nedelje ionako ću biti na poslu, a vikendom se vraćam. Nigde ne odlazim - pokušao nas je uveriti. Nije reč o tvrdnji u kojoj je istina bitna. Ili mu je istina pobegla kada je pre nekoliko godina u jednom razgovoru rekao da je završetak velike faze u njegovu životu, a odnosilo se na veze sa Sarajevom, bio trenutak kada je ostao bez svog psa kojeg je iz Sarajeva doveo u Beč. Ali, usprkos karijeri baziranoj na poslovnim osvajanjima koja ga je od mladića iz Sarajeva odvela na vrh velike austrijske kompanije odakle nastavlja na visoku poziciju u ruskom VimpelComu, Nemšić nije izgubio onaj deo osobnosti koja ga čini otvorenim prema ljudima. Zbog toga je znao većinu imena svojih zaposlenika koji su ga pozdravili pljeskom na rastanku.