Bez dlake na jeziku

Kaži mi nešto o počecima Benchmarka. Koje godine ste lansirali sajt, kako je bilo voditi sajt nekada a kako danas, koliko vas ima u timu? Da li uspevate da kontinuirano održavate profitabilnost sajta?

Sve je počelo u oktobru 1999. – dakle, evo punih sedam godina. U početku je to bio “one man show” da bih zatim imao sreće da mi se pridruže ljudi koji danas eto čine okosnicu većine domaćih kompjuterskih časopisa. Radilo se iz čistog entuzijazma a na kraju ispostavilo da je prva ekipa u stvari i bila ona prava. Neki i dan danas pišu za Benchmark, drugi su otišli nekim svojim putem…

Benchmarku smo prošle godine pridodali i Bench Market (www.bench-market.com), sajt prvenstveno okrenut dešavanjima na domaćem tržištu, pa se ovim sajtovima svakodnevno bavi četvoro ljudi, puno radno vreme. Naravno, tu su i spoljni saradnici zaduženi uglavnom za testiranje opreme, sve zajedno ima nas petnaestak, manje ili više redovnih. Ima tu dosta obaveza, nekada moraš da se multipliciraš i budeš istovremeno na nekoliko lokacija, a da pri tome standardni sadržaji idu svojim uobičajenim tokom. Sva sreća pa smo konačno formirali snažan i pouzdan kostur tima; izuzetno mi prija kada čujem pozitivne komentare na naš odnos prema poslu. Mnogo je truda i spoznaje uloženo u sve ovo, mogao bih roman da napišem o domaćem IT svetu :)

Da nismo profitabilni, verovatno da nas do sada više ne bi videli online. Kako to uspevamo – teško! Na mišiće...

Nedavno ste redizajnirali web sajt. Zbog čega ste odlučili da redizajnirate web sajt i koliko vremena je bilo potrebno da se završi redizajn?

Moraću da te korigujem, restruktuirali smo sajt, redizajn je samo deo celog posla. Promena dizajna je nešto što se periodično mora raditi na maltene svakom sajtu, osveženje je neophodno da bi se razbila monotonija. Mi smo ovog puta možda uradili nešto drastičnije promene; o ukusima je teško raspravljati, naročito kada se posetioci naviknu na nešto. Ipak, mislim da je urađen korak nabolje i posle početnog “šoka” za posetioce, iz dana u dan čujem komentare da je ovo ipak mnogo bolje nego pre, navigacija i pregled sadržaja je znatno olakšan. Ceo posao je trajao i previše, polovinu prošle godine smo izgubili i na kraju ostali prevareni od strane niške firme koja je trebala taj posao da obavi. Ali i to je deo posla i još jedan od razloga što uporno insistiramo na kvalitetnoj priči u svakom pogledu, a ona uvek ima svoju cenu. Bilo da kupujete automobil, televizor, i računar, naravno…

Pokrenuli smo i neke nove projekte koji tek treba da zažive: prvi je svakako baza domaćih kompjuterskih firmi. Želeli smo da na jednom mestu ponudimo reprezentativne podatke o domaćim IT kućama ali je to neverovatno teško uraditi. Zapanjili biste se neagilnošću, pa da kažem i nepismenošću firmi koje sav svoj višegodišnji rad sklope u jednoj i po rečenici, iako smo ih nebrojeno puta kontaktirali, mailom, telefonom, čak nam je i nekoliko velikih distributera izašlo u susret prosledivši poziv dilerskoj mreži. Trudićemo se naravno i dalje, da je kompletiramo koliko god budemo u mogućnosti, ali opet kažem, neka…neka ljudi vide s kim imaju posla. Prave firme umeju da napišu svoj portfolio, umeju da se predstave i to im je jako bitno, kvalitet na tržištu dolazi sve više do izražaja, jednog dana će se ovim poslom baviti oni koji to zaista umeju. Doći će jednog dana i ovde način zapadnog poslovanja, biće i ovde kupac uvek u pravu, biće mu ponuđen dobar servis i pouzdana garancija – e takvim firmama mi želimo da pružimo pravu podršku u radu. Benzin više ne kupujemo na ulici, još malo pa nećemo ni kompjutere u garažama.

Drugi servis s kojim smo započeli jeste preporuka za kupovinu; odmah ću reći da se on nalazi na svom začetku i da će biti sve potpuniji. Za sada smo ponudili tehničke podatke i cene za četiri popularne kategorije uređaja, naravno, i gde ih kupac može kupiti. Verujem da ćemo u skorije vreme imati pune specifikacije i podatke za većinu uređaja koje domaće firme imaju u ponudi.

I ovde preporučujemo samo firme koje traju, imaju prepoznatljiv imidž na tržištu, za koje kupac zna da će biti tu, i za godinu, dve ili pet. Neko će možda reći da ima i jeftinijih firmi a cena je jedan od najvažnijih parametara za kupca. Tačno, ali ako pet firmi prodaje štampač za 110 evra a šesta za 105, onda tu nešto nije u redu. Da bi firma trajala, mora da prihoduje, u par procenata razlike u ceni niko ko ima zdravu tržišnu logiku i dugoročne planove poslovanja jednostavno ne može da opstane. “Uzmi pare i beži” je nešto što smo imali prilike da gledamo minulih godina, čak nam je te priče i previše. S naše strane želimo da damo svoj doprinos, ako kupcu sugerišemo da je uređaj dobar i da je vredan kupovine, onda to treba da obavi tamo gde će biti maksimalno zaštićen. Postoje sajtovi koji se od ranije bave sličnim stvarima ali naš put je ipak bitno drugačiji. Verujem da će uskoro uslovi kupovine, trajanje garantnog roka, servisna podrška, biti primarni parametri većine kupaca – ne samo cena.

IT tržište Srbije

Vodiš jedan ugledan IT medij. Na koliko uvažavanja nailaziš od strane kolega u IT industriji? Da li veće poštovanje dobijaš od strane domaćih ili stranih IT kompanija, u Srbiji ili u svetu?

Teško pitanje, makar što se razmišljanja kolega tiče. Kao i u bilo kom biznisu, neko te voli, neko ne, nekome si simpatičan, drugome smetaš, sve zavisi od toga. Vidiš, Benchmark je recimo postavio neke standarde u pristupu testiranja uređaja, načinu izveštavanja, objektivnosti, detaljnosti...neki su pošli našim primerom, drugi i dalje misle da je sat vremena posvećenosti uređaju, makar to bila najnovija i najbolja stvar na svetu, sasvim dovoljno. Kod pojedinih, naravno da neću reći kod koga, resavska škola normalno funkcioniše, ljudi ne uključe ili ne umeju da uključe uređaj(!?) ali tekst redovno izađe, impresije odlične – dešavalo se da nam i prepišu rezultate sa sajta. Ne znam koliko sam puta „tupio“ mojim novinarima o toj odgovornosti, i ja sam kupac, znam koliko mi je bitna prava preporuka. Ne volim da me neko laže.

Evidentno je da neki žive u svom svetu još uvek, krijući se iza imena časopisa za koji rade: neki i dalje žive u ubeđenju da smo mi tamo neki sajt, ne shvatajući realnost – da je upravo taj sajt nekoliko puta čitaniji od njihove novine. Jako sam, strašno ponosan na činjenicu da je upravo ovaj sajt iznedrio trojicu, četvoricu možda i ponajboljih novinara u ovoj zemlji: pa prelistajte uostalom časopise i pogledajte – Delimir Tasić, Nedeljko Kovačević, Branko Maksimović...

Ja sam po malo utopista u duši, verujem da se može napraviti mnogo bolje IT tržište, mislim da i za medije ima dovoljno mesta pod suncem, pa tako i smatram da makar mi, nismo konkurencija drugima. Drugi tako očigledno ne razmišljaju, na moju veliku žalost, pa imamo situaciju da za sve ove godine pojedini od kolega nisu nikada ni slovo napisali o našem sajtu a predstavili su razne WEB lokacije, čak i one najgluplje moguće. Na koji način da razmišljam o tome? Primećujem, jasno je vidljivo, ali to njima neka služi na obraz i čast; vrata naše kuće uvek su svima bila otvorena. Teško mi je da govorim mnogo o tome ali skuplja se valjda već godinama – uvek sam pre za retry opciju i nadam se da će ipak nekako da prođe, nego za abort ili ignore.

Kada su kompanije u pitanju mogu samo da kažem jedno: da nije podrške velikih stranih IT kompanija, nas danas realno ne bi ni bilo. To su ljudi sa velikim iskustvom u saradnji, pogotovo sa online medijima. Razumevanje, uvažavanje, angažovanje, respekt: ove godine naš urednik je bio u poseti najnovijoj AMD fabrici u Drezdenu, kao jedan od dvojice iz cele zemlje. Takođe smo bili pozvani u poseti MSI fabrici u Kini, gde smo pronašli svoje mesto među 30 novinara iz celog sveta! Oni znaju koliko vredimo, pa kako da ne budu zadovoljni, naš novinar u jednom članku napiše 100k teksta o novoj tehnologiji, to je 20 strana časopisa bez ijedne slike, pa sve to prožeto mnoštvom dijagrama i testova. A ta informacija ostaje zauvek tu, online; ne moraš da kopaš po starim brojevima, da li si ih bacio, da li je uopšte tako nešto i napisano...

Što se domaćih firmi tiče, bile su potrebne godine i drago mi je da smo se napokon izborili, ali bukvalno izborili. Sreća pa su se pojavili neki novi ljudi, koji razumeju i hoće da rade, sa pravim planom, voljom. Nije svuda tako, imali smo i izrazito neprijatne situacije, i to od onih od kojih se po svakoj logici, najmanje tome možeš nadati, onih koji ovu priču moraju da iznesu na svojim plećima. Ali i to je valjda deo igre...

Nedavno održan IT Globus u organizaciji časopisa Mikro PC World je dodelio crni globus IT novinarima u Srbiji. Šta ti kao IT novinar imaš da kažeš na to, da li i ti misliš da je crni globus zasluženo pripao IT novinarima?

Zbog mnogo čega se te večeri nisam osećao dobro, iskreno govorim; to je možda bio samo vrhunac, nekako sam povređen, baš sam emotivno to doživeo. Sjajno zamišljena i organizovana manifestacija, eminentni gosti, ali su na kraju samo „babe i stričevi“ bili zadovoljni. Javno to naravno niko neće reći, ali jednostavno slušam šta pričaju ljudi koji su te večeri bili oko mene...nagrada što postojim, nagrada zato što sam lep i dobar, nagrada zato što mi je rođendan, što sam moralno i politički podoban. Pa na šta bi ličilo kada bi se recimo jedan Oskar (filmski, ne oskar popularnosti:) dodeljivao svima koji su nominovani?

Bože sačuvaj da neko kaže nešto javno, zato i nije čudo da nam ide tako kako nam ide. Pojedini mediji i dalje žive u svetu Branka Kockice, u tom svetu je sve lepo i nežno, a stvarnost je bitno drugačija.

Što se tiče nagrade crni globus - ko je spreman da je prihvati, neka je zadrži za sebe. U svoje i ime svojih saradnika mogu samo da kažem: „mi nećemo sa vama u isti koš“. Ali ako oni koji su izglasali ovu nagradu sebe smatraju IT novinarima, onda je najlakše da za svoj tim i sebe kažem da se mi bavimo onda nečim drugim. Za razliku od njih, mi smo prilično vredno radili, mogu da kažem – uspešno.

Tim novinara koji je izglasao crni globus i najboljeg IT novinara, uglavnom sačinjavaju ljudi koji su se time bavili pre desetak godina a neki od njih danas nemaju blage veze sa novinarskim pozivom. Meni to deluje ovako: slavu ćemo za sebe a odgovornost za kritike prilikom dodele crnog priznanja ćemo prebaciti na celu branšu, nije nego...to je fer igra?

Ako je biran novinar godine, onda je to trebao da bude Nedeljko Kovačević možda, ili Delimir Tasić, jer oni su ljudi koji su stalno u igri – poštuju ih kolege, predstavnici domaćih firmi, vrlo su priznati i cenjeni od strane najvećih stranih kompanija, i što je možda i najvažnije, slučajno se bave upravo novinarstvom. Ako su je davali za životno delo...mogu samo da kažem da „jedan je Vojislav Gašić...“

Problem je rekoh već u žiriju, jer ti su ljudi odavno van svih tokova, bave se drugim stvarima, pa ja se lično ne sećam da sam mnoge od njih uopšte viđao na nekoj od manifestacija...koliko rade i kako rade, dovoljno govori da su sami sebi izglasali „laskavo“ priznanje. Ma lepo kažu, ako nisi za sebe, nisi ni za druge...

Mnogi se slažu da je u Srbiji i previše IT časopisa za ovako malo tržište. Dosta kompanija se oglašava u njima a svega nekolicina se oglašava na mestima kao što je tvoj sajt ili Tehnopolis i pored toga što je čitanost IT Internet medija daleko veća od čitanosti štampanih IT medija. Koje je tvoje mišljenje zašto je to tako?

Nije previše časopisa, nego premalo kvalitetnih ljudi koji bi te časopise izneli do nekih visina – tvrdim da se dan danas može napraviti časopis koji bi konkurenciju bez problema “počistio”, za svega par meseci, da bi bio uspešan i što je najvažnije, profitabilan. Treba napraviti pravi plan, okupiti pravu ekipu i naravno, uložiti konkretan novac. Samo pravi tim može odraditi dobar posao, kada je profesionalnost vidljiva na delu, problema ne može biti. A niko danas takav sastav nema i eto problema; osim Sveta Kompjutera, niti jedan naš časopis ne živi od prodaje već od reklama. Pa čitaoce odavno ne zanima opis uređaja u jednom pasusu, konstatacija da je matična ploča crvene boje, da ima x slotova i da radi korektno!? Ili ih pak ne zanima previše ono šta se dešava u Americi: eto primera da je jedan svetski priznat PC Magazine ovde igrao jedno leto i nestao…

Evo uzeću primer Voje Gašića: čovek uzaludno, godinama već, rasipa svoj talenat, trošeći svoju energiju na trivijalne stvari koje se tiču organizacije. Ja zaista volim tog čoveka, njegovo razmišljanje, cenim njegovo znanje, poštujem ga: Gaša bi morao biti domaći John Dvorak, da piše kolumne, jer njega je milina čitati, analizirati njegov način razmišljanja, učiti od njega. Takvi ljudi nose novinu, njihova reč ima snagu: kada odnegujemo tri ili četiri takva čoveka, možemo se nadati boljem…

Što se čitanosti tiče…naš sajt u jednom jedinom danu poseti više ljudi nego što su tiraži časopisa, pa opet bijemo bitku da preživimo, da ljudi dobiju plate, da platimo porez, PDV desetog, na vreme. Mi smo druga priča, naši sadržaji su besplatni i svima uvek dostupni po ceni jednako nula, mi smo osuđeni na život od reklamiranja. Verujem da i vi na B92 sličnu muku mučite, naročito Tehnopolis koji ne zanima široke narodne mase, jer samo mi znamo koliko je truda potrebno da bi kvalitetni sadržaji izlazili redovno. Čini mi se da većina još uvek misli da se izveštavanjem na netu bave dokoni ljudi koji baš i nemaju nečim pametnijim da se bave u životu, a istina je sasvim drugačija.

Ali, na sreću, čini mi se da se stvari (konačno) menjaju nabolje. Nekada smo mi vukli firme za rukav, sada se same javljaju jer znaju da naši sajtovi imaju svoju snagu. Mada, imamo i mi svoju opoziciju, nedavno si upravo ti na predavanju u Kragujevcu javno pominjao razlike u čitanosti online i pisanih medija, katastrofalno niskim tiražima časopisa koji se preuveličavaju, pa su mnogi prevrtali očima. Daleko bilo da sam ja tako nešto rekao, bio bi na stubu srama, opet je Peca taj koji se buni. Meni je bilo jako drago da i neko čije ime nije Petar Gredelj iznese u javnost ono što nazivamo činjenicama. U svakom slučaju, rezultati i vreme rade za nas.

Online oglašavanje

B92.net je godinama najposećeniji domaći sajt a Benchmark najposećeniji hardverski sajt, posećeniji ili u rangu sa sajtovima u regionu. Kada očekuješ da će i online oglašavanje u Srbiji biti u rangu sa online oglašavanjem u regionu?

Uh, ne znam, ja sam već očekivao da će se to desiti, međutim...prošle godine se pojavila prva (kod nas) advertising agencija koja se bavi samo WEB oglašavanjem. Dobri momci, pravilno razmišljaju, za nas je međutim bolje rešenje, makar trenutno, da se sami time bavimo. Objektivno je malo novca u WEB oglašavanju i lakše mi je kada znam da moj tim daje sve od sebe da bi se rezultat postigao; još uvek nismo spremni da poverimo bilo kome naše poverenje, nekome ko ima dosta klijenata. Svaki naš partner ima u nama punu podršku za bilo kakvu kampanju, mi mu se posvećujemo u potpunosti. Ali nije to još sve kako treba, daleko od toga: mi ni nakon ovolikih godina nemamo niti jednog klasičnog oglašivača koji hoće samo reklamu i ništa drugo za uzvrat; na svakog od partnera mi potrošimo dobar deo naših resursa.

Pa opet, sve je to smešno u poređenju recimo sa „susjedima“: centralni baner na njihovom sajtu sličnom našem (po informacijama koje smo dobili od par predstavnika svetskih kompanija) košta trostruko više nego kod nas, a uspešnost naših sajtova je nemerljiva, u našu korist. Prva zemlja po posetama našem sajtu posle Srbije upravo je Hrvatska. Slično je i sa časopisima gde su cene kod nas višestruko niže: o kvalitetu tih i naših časopisa ja ipak ne želim da se izjašnjavam.

Nadam se da će biti bolje...evo pre nekoliko dana po prvi put javila se i jedna od najpriznatijih domaćih advertising agencija da se raspita o uslovima saradnje, videćemo koliko to ozbiljno rade ili samo na glas razmišljaju o tome.

Budući planovi i predviđanja Benchmarka

Kada već spominjemo region, planirate da se širite i po regionu. Kada planirate da to sprovedete u delo i na koji način planirate to da uradite?

Moram priznati da smo vremenom sve dalje od te ideje, mada to još uvek stoji negde u backgroundu. Ne može se to raditi tako što će se sajt prevoditi na jekavicu, ijekavicu, slovenački ili makedonski, morali bi i „tamo“ da imamo kvalitetne ljude koje poznajemo i priznajemo, ljude sposobne da iznesu celu priču, doprinesu kvalitetu. Kolika bi takva ideja bila plodonosna, vrlo je diskutabilno.

Bliži smo ideji da reinkarniramo Bench House – nekadašnje naše izdanje na engleskom jeziku. Tu da smo imali podršku države recimo, pre pet godina kada je taj sajt iznenađujuće dobro krenuo, možda bi Srbija mogla da se ponosi nama i ima sajt vredan i u svetskim okvirima. Teško ćemo uhvatiti korak i nadoknaditi izgubljeno ali verujem u naš comeback...

Imate dva sajta Benchmark i Bench Market. Da li planirate da pravite mrežu sajtove, IT blogove i slično? Da li planirate da pravite web sajt koji nema veze sa hardverom?

Svašta može da se desi, ko zna šta će sutra biti, pokušavamo da shvatimo šta tržište traži i u skladu sa time i redefinišemo planove. Ima ideja uvek, napretek čak, ali uvek moramo da budemo u skladu sa realnim mogućnostima i ekonomskom opravdanošću. Kažu da je opreznost majka mudrosti ali sa druge strane, moramo da pazimo i da negde ne zaostanemo. Kao trener ekipe moram da vodim računa da tim uvek ima optimalnu formu.

Blogovi su napravili pravu malu WEB revoluciju i taj koncept je meni vrlo zanimljiv. Ali ja na žalost ne vidim želju cenjenijih kolega da u tome učestvuju a da bi blog bio uspešan, moraju da postoje i kvalitetni sadržaji. Viđenije kolege nemaju ni vremena ni volje, kamoli da rade to na sajtu „konkurencije“: pa pre će napraviti svoj blog tamo negde, koji niko neće čitati, nego što će doći kod nas, ma sujeta je užasna ljudska glupost. A nabeđenih veličina na pretek...

Eto, primera radi, na B92 blogu ima zaista sjajnih stvari, recimo blog o Ljubi Tadiću mi je ostao u sećanju, ali o velikanu našeg glumišta su pisali ljudi koji zaista imaju šta da kažu i čine to na visokom nivou. Dobar blog mora biti dobro isfiltriran a „šum“ smanjen na najniži mogući nivo.

Kod nas se ljudi time bave na forumu, mada je evidentan sve veći nedostatak kvalitetnih diskusija. Pa opet, ima tu jako mnogo kvalitetnih objašnjenja a mi ćemo pokušati da od svega toga izdvojimo ono najbolje i aktiviramo Bench wikipediu u narednom periodu. Mislim da smo bliži toj ideji, ukoliko bude interesovanja za blog, najmanji problem nam je da i to uradimo...

Šta očekuješ da se dogodi na IT tržištu Srbije u 2007. godini? Da li očekuješ pojavu nekog novog portala sa većim budžetom kao što je to bio slučaj u 2006. godini?

Voleo bih da se varam, više nego išta, voleo bih da me vreme demantuje, da priznam da nisam bio u pravu. Ni izbliza nisam optimista po pitanju ne znam kakvog IT buma u našoj zemlji, iako svi to govore već par godina a skoro sve analize takođe idu u prilog toj tvrdnji. Mene nešto drugo brine, Srbija je zemlja starih ljudi, u njoj vlada bela kuga a još uvek caruje nepismenost. Skeptičan sam, znam mnogo domova u koji kompjuter nikada neće ući, ljudi se plaše svog neznanja, teško se suočavaju sa „mašinom“. To je mnogo veliki problem a žao mi je što naš sajt u toj borbi ne može previše da pomogne; da bi nas neko čitao mora biti kompjuterski makar polupismen kako bi do nas uopšte došao.

Ako govorimo o kompanijama, javnim ustanovama, društvenom sektoru: veliki sam skeptik, da li će se dalji tehnološki razvoj razvijati u pravcu koji svi toliko priželjkujemo? Inicijalno smo se opremili, ponajviše zahvaljujući pomoći i donacijama iz inostranstva – njih sutra neće biti! To znači da će naš razvoj biti u skladu sa sveukupnim ekonomskim rastom, odnosno spremnošću da se iz zarađenog izdvoji za stalnu obnovu i razvoj IT sektora. Plašim se da taj nivo tehnološke kulture još uvek nismo dostigli.

Kada je o portalima reč, ne očekujem neko čudo. Dobar i kvalitetan portal zahteva ogromna ulaganja i skoriju ekonomsku isplativost. Da bi radili, treba da zarađuju, a vidiš i sam, da čak i naši portali koji rade dugi niz godina, ne rade to sa lakoćom. Telekom je sebi mogao to da dozvoli, da uloži ogromna sredstva, a može naravno i da čeka, ako treba i godinama. To znači: bogati i strpljivi, welcome :)

Dejan Bizinger je web menadžer B92.net a piše i Internet marketing blog na engleskom jeziku po imenu eMarketingBlog.com