Javna rasprava o VOIP uslugama

Inače, prenos glasa putem Internet protokola - VOIP najjeftiniji je vid telefoniranja s inostranstvom. Iako do sada nije usvojena regulativa koja bi propisala uslove pod kojima bi provajderi realizovali ovu uslugu, građani Srbije nisu ostali uskraćeni za jeftinije međunarodne razgovore. Naime, u Srbiji trenutno postoje provajderi koji pružaju VOIP usluge, pa je nedavno RATEL objavio da jedan od njih nije bio registrovan kao telekomunikacioni operater. Takvih slučajeva prema navodima iz Agencije ima još, ali ih je nemoguće sankcionisati jer ne postoji zakonska regulativa koja to predviđa.

Ukoliko bude usvojen, pravilnik će propisati tehničke uslove koje zainteresovani provajderi treba da ispune kako bi dobili licencu na pet godina. Takođe, predviđa interkonekciju provajdera sa jednim telekomunikacionim operatorom fiksne ili mobilne telekomunikacione mreže. Velika pažnja posvećena je i zaštiti podataka o ličnosti korisnika, njihovog saobraćaja i zaštiti od zloupotreba.

Međunarodni razgovori predstavljaju značajan prihod telekomunikacionih kompanija, pa je licenca za VOIP servis u svetu obično skupa. Budući vlasnici te profitabilne licence moraće da izdvajaju deo prihoda za finansiranje neprofitnog "univerzalnog servisa". Takav servis u Srbiji još nije osnovan, ali iz Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo najavljuju da ga možemo očekivati nakon usvajanja izmena Zakona o telekomunikacijama.

- Prema direktivama Evropske unije, univerzalni servis predstavlja minimalni set telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta koji je dostupan svima i po pristupačnoj ceni. To je obaveza države da svakom stanovniku pruži najmanju količinu telekomunikacionih usluga po pristupačnoj ceni. Da li će to biti govornica u svakom selu većem od 500 stanovnika ili telefonski priključak za svako domaćinstvo, zavisi od mogućnosti države - objašnjava za Danas pomoćnik ministra za telekomunikacije Slobodan Laketa.

On kaže da postoje razni načini da se taj servis implementira, kao što je obaveza operatera da pružaju servis i u delovima zemlje koji nisu tržišno značajni, a obično su to ruralni krajevi. Prema njegovim rečima, analize pokazuju da je najbolji način stvaranje takozvanog fonda za univerzalni servis.

U fond bi svi operateri uplaćivali određenu sumu novca, na primer jedan odsto godišnjeg prihoda, za ostvarivanje univerzalnog servisa. To je svojevremeno i primenjeno u Srbiji. Prema važećem Zakonu o telekomunikacijama, osnivanje fonda je obaveza RATEL. Međutim, fond do danas nije osnovan.

- Zbog toga smo u Nacrtu izmena Zakona o telekomunikacijama osnivanje fonda prepustili Ministarstvu za telekomunikacije. Takvo rešenje nije neuobičajeno, jer je prirodno da nadležno ministarstvo brine o minimalnom skupu usluga za svoje građane. To znači da će nakon usvajanja izmena Zakona, Ministarstvo postati nadležno za tu oblast i osnovaćemo fond - ukazuje Laketa.

On ističe da bi deo od ukupnog prihoda svih telekomunikacionih usluga, ne samo od VOIP već i kablovskih i mobilnih operatora, odlazio u fond za univerzalni servis. Prema sadašnjim analizama, izdvajao bi se jedan odsto ukupnog prihoda od telekomunikacionih usluga.