Van Rompej za proširenje EU

Van Rompej je istakao da nove zemlje mogu postati članice EU "pod uslovom da ispune nužna merila". Ova izjava je protumačena kao odgovor na tvrdnje da se dosadašnji belgijski premijer odlučno protivi ulasku Turske u Evropu.

Novi čelni zvaničnik EU, izabran na temelju odredaba Lisabonskog ugovora, rekao je da će raditi na tome da omogući dogovor članica evropske dvdesetsedmorice o ključnim evropskim i svetskim pitanjima.

"Živimo u izuzetno teškim vremenima. Suočavamo se sa finansijskom krizom, većom stopom nezaposlenosti i klimatskim promenama. Živimo u vreme nesigurnosti i manjka samopouzdanja. Svi ti problemi su međutim rešivi, ako uložimo zajednički napor", ocenio je Rompej.

Nova šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton izjavila je da je iznenađena svojim imenovanjem i da joj to čini veliku čast.

"Rad sa ministarskim savetom i Evropskom komisijom biće izazov. Biće izazov i to što sam prva na ovakvoj funkciji. Ponosna sam i na činjenicu što je ova funkcija pripala ženi. Nastaviću da radim efikasno kao što sam radila i do sada i daću sve od sebe da na pravi način predstavljam Evropsku uniju", rekla je Ketrin Ešton.

Novi predsednik EU (Beta)

U prvim komentarima na izbor Van Rompeja i Ketrin Ešton navodi se da je njihovo imenovanje rezultat kompromisa koji su evropski lideri postigli tokom radne večere, u Briselu.

Odmah su usledile reakcije britanskog premijera Gordona Brauna, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija.

"Ovakav izbor omogućava da se glas Velike Britanije jasno čuje i u Savetu i u komisiji. Izbor će takođe omogućiti da Britanija ostane srce Evrope", istakao je Braun.

"Svi kandidati su bili kompetentni, ali morali smo da donesemo odluku. Dobili smo predsednika Unije oko čijeg izbora postoji koncenzus. Takođe njegovo političko iskustvo je na zavisnom nivou", istakla je Angela Merkel.

"Mislim da je dobro što prvi predsednik EU dolazi iz jedne od zemalja koje su osnovale Uniju. Poznato je da se Francuska zalagala da upravo Van Rompej bude prvi predsednik, čovek koji zna da pravi kompromise, koji su osnova funkcionisanja Unije", zaključio je Sarkozi.

Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Evropske unije je, u suštini, predsedavajući Saveta EU, odnosno Evropskog saveta. Prvi predsednik EU i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku stupiće na dužnost prvog decembra.