Nikola Jokić = 146.000.000 $

Danas, taj isti Somborac ušao je u istoriju NBA lige – oborivši rekord star više od pola veka, iz 1955. godine.

Iako njegovu igru nikako ne bi trebalo opisivati kroz brojeve ili, još manje (nikako), gledati njegov učinak na parketu kroz statističke parametre – ono što je Nikola Jokić postigao u noći 16. februara protiv Milvoki Baksa teško da će iko ikada nadmašiti.

Srpski reprezentativac pružio je partiju života, baš u stilu u kom je to činio i na zemljanom terenu u rodnom gradu sa dvojicom starije braće, tačno kao da je to najlakša stvar na svetu. Za svega 14 minuta i 33 sekunde, odnosno nepuna dva minuta pre odlaska na poluvreme, ostvario je tripl-dabl učinak.

Joka je istorijsko veče do kraja susreta pretvorio u pravi spektakl sa 30 poena (8/11 za dva, 3/3 za tri), 17 asistencija i 15 skokova, za šestu pobedu njegovog Denvera u poslednjih sedam susreta, čime su Nagetsi nastavili da se penju na tabeli Zapadne konferencije u borbi za što bolju poziciju u odlučujućim borbama za plej-of. Pored rekorda Džima Takera, koji je do dvocifrenog učinka u tri različite kategorije stigao za 17 minuta, Nikola je istovremeno ušao i u impozantno društvo jer su samo još petorica igrača imala učinak od najmanje 30 poena i po 15 uhvaćenih lopti i proigravanja na jednom meču, i to kakvih – Vil Čemberlen, Oskar Robertson, Medžik Džonson, Leri Bird i Džejms Harden.

Svima nama, i novinarima polako ponestaje superlativa kako bi opisali i na pravi način dočarali ono što ovaj dvadesettrogodišnji momak radi kada je na parketu. Bio to pâs jednom rukom preko celog terena, pošto je prethodno sudiji ’oteo’ loptu iz ruku, ili dodavanje pored trojice čuvara, iza leđa, koje zbuni i režisera prenosa.

Legendarni Greg Popovič, trener San Antonio Sparsa, opisao je njegov stil igre poredeći ga sa plesanjem valcera, dok čuveni Čarls Barkli u njemu ’vidi’ Lebron Džejmsa, najboljeg igrača današnjice.

Bilo kako bilo, ljubimac navijača Nagetsa nastavlja da se zabavlja iz noći u noć, a ono što postiže u svojoj trećoj sezoni u elitnom društvu samo je logična posledica svega onoga čega se odrekao u bliskoj prošlosti. Bureka i koka-kole, ali i Evropskog prvenstva sa drugarima s kojima je leto ranije stigao do olimpijskog srebra.

Šta to znači ’prevedeno' na srpski?

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

I, dok američki mediji analiziraju i potežu pitanje da li je Nikola Jokić jedan od najunikatnijih igrača lige, uprava tima iz Kolorada ispred sebe ima popriličnu jasnu računicu za naredno leto, kada naš igrač oko koga žele da grade budućnost franšize postaje ograničeno slobodan agent, ali sa jednom veoma važnom specifičnošću.

Nekadašnji igrač današnjeg Mega Bemaksa ulazi u poslednju godinu ugovora koji je potpisao kao ruki, kada ga je Denver 2014. godine izabrao kao 41. pika druge runde Drafta, što ga trenutno čini drugim najslabijem igračem tima, ispred veterana Ričarda Džefersona – sa 1.471.756 dolara.

Kao takav Joka ima zvanje ’designated player’, odnosno ’Grumenje’ ima mogućnost da mu ponudi petogodišnji, a ne četvorogodišnji ugovor, što je inače ograničenje kada se ne radi o pojedincu koji izlazi i svoje prve ugovorne obaveze.

Kako će se ’salary cap’ – dozvoljena količina novca koju klub može da potroši na plate igrača tokom jedne sezone – dodatno uvećati svakom narednom sezonom. Zajedno sa njim podići će se i granica za porez na luksuz, kada u slučaju prekoračenja franziša mora da plaća svojevrsne prenale, uglavnom paprene, regulisane istim ugovorom o kolektivnim zaradama, pa će Denver imati još više prostora za 'manevar'.

Photo by Ronald Martinez/Getty Images

Shodno tome, Denver će biti u mogućnosti da Srbinu ponudi ugovor vredan 146.000.000 dolara. Odnosno, njegov ugovor moći će da optereti konačnu računicu (101 milion) za tačno 25 odsto, uz osam procenata povišice u svakoj od naredne četiri godina.

Status ograničenog slobodnog agenta daje priliku i drugim klubovima da Jokiću iznesu svoje ponude, ali, što je i krucijalno, Nagetsi su ti koji vuku poslednji potez jer maksimalan ugovor Nikolu bezuslovno ostavlja u Koloradu, tj. sve druge ponude u tom slučaju postaju irelevantne.

Zato smo i rekli da je računica poprilično jasna, pošto druga varijanta o ’timskoj opciji’, koja našeg centra takođe zadržava u ’Pepsi centru’ i sledeće sezone, nedeluje realno jer onda Jokić dolazi u priliku da narednog leta kao potpuno slobodan agent ode u bilo koju ekipu, pod bilo kakvim uslovima.

S druge strane, specifičnost celokupne situacije sadrži i jednu otežavajuću okolnost, tj. bolje reći prepreku jer će Denver i naredne takmičarske godine, kao i u aktuelnoj, prebaciti ’salary cap’ za nešto manje od šest miliona dolara.

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Kada se crta podvuče, imajući u vidu i dolazak Pola Milsepa i njegov trogodišnji ugovor vredan gotovo 100.000.000, kao i činjenicu da novi, značajno unosniji ugovor očekuje i Vil Barton, Nagetsi će morati da naprave oko 12.000.000 dolara prostora kako bi mogli mogli maksimalno da se ’ispruže’ i budu mirni.

Kao prvo rešenje nameće se trejd Keneta Farida, igrača koji će sledeće sezone inkasirati gotovo 14.000.000, nešto što je uprava bezuspešno pokušavala da uradi pre kraja nedavno završenog trejd roka, a spekuliše se i imenima Mejsona Plamlija (12.917.808 $) i Derela Artura (7.464.912 $).

Denver će u svakom slučaju morati da ’juri’ timove koji imaju prostora za velike plate, odnosno da zauzvrat dobije uglavnom pikove ili iskusnije igrače koji su spremni da igraju za popularne ’veteranske ugovore’.

Gledano iz ove perspektive, pogotovo kroz prizmu partija koje njihov najbolji igrač pruža u minulih godinu i po dana, nema sumnje da vodeći ljudi neće ništa prepustiti slučaju što bi zaista i bilo suludo.

Photo by Ronald Martinez/Getty Images

Nikola Jokić izrasta u paklenog igrača, ’preteći’ da postane novi superstar najjače lige sveta, neko ko se već na prvi pogled razlikuje od onih koji već imaju takvo zvanje u NBA, ali i naš najbolji igrač ikada u famoznoj američkoj ligi.

Zvanični sajt lige nekoliko puta posvetio mu je posebne emisije, jednu samo isključivo njegovim pasovima, dok poštovanje koje dobija svakoga dana sve je veće i dolazi iz usta onih koji sa njim dele taj isti parket – koji ga na taj način polako primaju u svoje društvo.

Njemu je tamo svakako i mesto, a na nama je da uživamo i da ga do tamo i ispratimo.

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)