"Mali San Francisko" Latinske Amerike: Grad na deset brežuljaka muzej je na otvorenom VIDEO

"Dragulj Pacifika”, kako ga ponekad nazivaju, jedan je od najvećih, ali i najpopularnijih gradova ove daleke južnoameričke zemlje, slavljen ne samo kao važna morska luka, već i kao kulturno i umetničko središte, piše putni kofer.

Šarene zgrade, i njihove još šarenije fasade oslikane muralima, uske i često veoma strme ulice koje 'gutaju' desetine brežuljaka na kojima se prostire grad, brojne žičare, neverovatno živ noćni život, plaže i divan pogled na okean, dobar gastronomska ponuda... Valparaisov stisak je zaista jak - nekada su njegove 'žrtve' bili brojni imigranti i pomorci, a danas su to često umetnici i bekpekeri.

VAŽNA STANICA NA DUGOM PUTOVANJU PO JUŽNOJ AMERICI

Grad je osnovan 1563. godine, a ime je dobio po španskom konkvistadoru Huanu de Saavedri. Nazvao ga je po svom rodnom mestu u Španiji. Tokom svog postojanja, sudbina grada bila je neraskidivo povezana sa okeanom. Kao utočište na dugoj plovidbi, pretvorio se u veoma važnu luku, ali i postao prozor u svet okružen pustinjama i visokim planinama. Pre kopanja Panamskog kanala, to je bila jedna od najvažnijih pacifičkih luka. Godine 1834, Čarls Darvin se tamo usidrio na brodu HMS Beagle.

Takođe, u gradu se nalazila najstarija berza u Latinskoj Americi, što je takođe u velikoj meri doprinelo njegovom ekonomskom razvoju. Na svom vrhuncu, Valparaiso je doživljavao ogroman rast i bio je moćan i važan urbani centar. Međutim, grad, koji se zbog strmih ulica ponekad naziva i "mali San Francisko“, pogodio je razoran zemljotres jačine 8,2 stepena Rihterove skale 1906. godine. Srećom, restauriran je – većina onoga što danas vidimo u njemu nastalo je na tragu te restauracije.

ŠARENI LAVIRINT KOJI JE PROGUTAO DO 42 BRDA

Valparaiso ima hiljadu lica. Na primer, pored već pomenutog San Franciska, neki od putnika ga povezuju i sa Lisabonom, takođe zbog obronaka, ali i arhitekture, dok svojom šarenilom podseća druge na vesele kvartove Buenos Ajresa. Bilo kako bilo, grad podseća na neobičan, šareni i "talasasti” lavirint. Njegovo staro jezgro uvršteno je na listu svetske baštine 2003. godine.

Pored obale, Valparaiso se prostire na nizu okolnih brda. Prema nekim izvorima, ima ih čak 42, a svaki od njih - 'cero' na španskom - funkcioniše kao gradska četvrt, sa svojim specifičnostima. Neka brda se ne preporučuju turistima iz bezbednosnih razloga, druga su izuzetno popularna među turistima. Među ovim poslednjima svakako se ističe proslavljeni Sero Alegre. Pored uličica, različite "nivoe” grada povezuju stepenice ili uspinjača, koje su same po sebi, osim što služe veoma praktičnim namenama i olakšavaju život lokalnom stanovništvu, postale su turistička atrakcija.

Stanovnici grada ih zovu 'ascensores' i u periodu od 1883. do 1916. godine izgrađeno ih je čak 30. Polovina njih i danas radi, a najpoznatiji su Reina Victoria i El Peral, oba u blizini mag. gradski trg pod nazivom Plaza Sotomajor .

LATINSKO-AMERIČKA PRESTONICA ULIČNE UMETNOSTI

Još jedna stvar po kojoj je ovaj čileanski grad svetski poznat je ulična umetnost. Ponekad se čak naziva i prestonicom grafita Latinske Amerike. Opravdano. Naime, grad je pravi muzej na otvorenom, a prelep mural se bukvalno krije iza svakog ćoška. Ulica Templeman je poznata kao jedna od najpopularnijih ulica u tom smislu. Istinski zaljubljenici u grafite u ovom gradu će zaista dobiti svoj novac - grad i njegove murale mogu se istraživati danima.

Ako ste ograničeni vremenom, postoje i specijalizovane ture posvećene ovoj vrsti umetničkog izraza. Govoreći o umetnosti, La Sebastiana, kuća Pabla Nerude, jednog od najpoznatijih čileanskih pesnika i nobelovca, često je na putu posetilaca grada. Danas ova neobična zgrada služi kao muzej.

CRKVA SVETIONIK KOJA JE IZDRŽALA BROJNE POŽARA

Što se tiče ostalih zanimljivosti i atrakcija, svakako vredi obratiti pažnju na crkvu Sv. Franje koji se nalazi na Sero Baronu, koji je od izgradnje 1846. služio i kao svetionik i jedan je od simbola grada. Zanimljivo je da je do sada nekim čudom uspela da preživi niz požara i zemljotresa. Oni koji su zainteresovani za detalje pomorske istorije grada naći će ono što traže u lokalnom pomorskom muzeju, čiji eksponati pričaju priču o gradu, lokalnoj luci i čileanskoj mornarici.

NAJLUĐA NOVOGODIŠNJA PROSLAVA, SPEKTAKULARNO I NEOBIČNO GROBLJE DISIDENATA

Grad bi mogao da se nađe i na listi želja ljubitelja vatrometa. Naime, nadaleko je poznat po svom vatrometnom spektaklu, posebno u vreme dočeka Nove godine, koji je takođe poznat kao jedan od onih koji se ne zaboravljaju.

Neki smatraju da prilikom obilaska grada ne treba propustiti tzv groblje disidenata, koje je poslednje počivalište brojnih protestanata i doseljenika. Naime, prema zakonu koji je bio na snazi do 1883. godine, u Čileu niste mogli biti sahranjeni na 'standardnom' groblju da niste katolik. U originalnom Cementario Disidentes, nalazi se u blizini nekadašnje kaznionice i današnjeg kulturnog centra na Sero Panteonu. Ima 800 grobova.