Francis Ford Coppola: Moji hoteli

Filmovi nisu jedino što Coppola zna da napravi. On je i vlasnik nekoliko hotela koji uspešno posluju.

Film Apokalipsa danas smo snimali u džungli na filipinskom ostrvu Luzon. I pored ogromnih problema koje smo imali tokom snimanja, zaključio sam da je to izuzetno mirno i bezbedno mesto, i lako sam se aklimatizovao. Hteo sam da tamo kupim ostrvce i podignem vikendicu, ali, kao što je moja žena ispravno primetila, mnogo je daleko od Kalifornije u kojoj živimo, i bilo bi suviše komplikovano tamo odlaziti. Tako da smo rešili da naš raj u džungli bude bliže kući.

Nekoliko godina kasnije, početkom 1980ih, otišao sam u Belize, neposredno nakon što je stekao nezavisnost. Hteo sam da porazgovaram sa ljudima iz vlasti da uspostavimo neku vrstu linka između Severne, Centralne, i Južne Amerike, ali izgleda da je to za njih tada bilo prerano. Ipak, dok sam još bio u Belizeu neko mi reče da se na zapadu zemlje prodaje jedna poveća brvnara. Otišao sam tamo i otkrio ono što je danas moj hotel, Blancaneaux Lodge. Bila je predivna. Ušuškana u planine Maya, sa spektakularnim pogledom na reku Privassion. Dugo je bila prazna i zapuštena, i bilo je jasno da tu ima puno posla, ali kad sam pogledao kroz prozor shvatio sam da bih upravo tu mogao da pišem.

U početku smo se tamo okupljali porodično, uglavnom leti, ali vremenom smo je proširili i poboljšali komociju. Prijatelji su počeli da nas posećuju sve češće, i bilo ih je sve više koji su nam savetovali da je pretvorimo u pravi hotel.

Blancaneaux Lodge odiše mirnoćom koja vas smota onog trenutka kad sa sebe zbacite gradsku odeću i gradske brige. Bazen sa toplom vodom i zvuk reke baca vas u totalnu nirvanu i omogućuje vam da se rekonektujete sa samim sobom i vašim partnerom. I ne samo to – ova zabit stimuliše kreativnost. Shvatio sam da ovde mogu lako i puno da pišem. U bašti imamo pergole sa ljuljaškama za ležanje, a zidovi su ukrašeni slikama lokalaca, draperijom i ručno ukrašenim keramičkim pločicama.

Blancaneaux Lodge je doživela uspeh, i ubrzo sam shvatio da ima mnogo ljudi koji žele da posete i obalu Belizea. Krenuo sam u potragu za kućom na plaži i na koncu pronašao Turtle Inn, koja se nalazila na jugu zemlje. Otvorili smo je za goste 2000. godine, ali priroda je bila nemilosrdna. Uragan Iris je počistio celo selo, a kada sam pozvao telefonom da vidim da li smo pretrpeli veliku štetu, rekli su nam da kuća više ne postoji.

Iz pepela sam podigao novu Turtle Inn za samo godinu dana, i mogu da kažem da sam prezadovoljan, jer gosti više nego uživaju. Bungalovi veoma podsećaju na one na Baliju, nameštaj je ručni rad lokalaca, kupatila su krajnje luksuzna i prostrana, a prozori veliki tako da se u sobama uvek oseća svežina mora. Upravo to je moja vizija idealnog balansa luksuza i prirode. Plaža je sveprisutna – plivanje, ronjenje, jedrenje, i naravno zvuk talasa koji predstavlja neprekidan soundtrack vašeg letovanja. Moram da priznam da sam uživao baveći se najsitnijim detaljima. Ipak, omiljena naprava mi je shellphone – gigantska morska školjka prikačena za dasku koja služi kao interfon. Recite u školjku šta biste da pregrizete, i želja će vam odmah biti uslišena. Postali smo lideri shellular tehnologije.

Belize ima toliko toga da ponudi, i ponekad je teško odlučiti se. Ronjenje s maskom u plićaku je nezaboravno iskustvo zbog pitoresknog dna. Postoji toliko predivnih, osamljenih mesta podvodnog sveta koje možete da istražujete po čitav dan, a lokalni vodiči tačno znaju gde su najbolja mesta. Belize je jedno od najboljih mesta za ronjenje na celom svetu, a kod nas možete izabrati neki od kurseva za dubinsko ronjenje i ronjenje u plićaku. Ostrvca, sprudovi i koralni greben - najduži na zapadnoj hemisferi – glavne su atrakcije.

Predivna obala Belizea obiluje i bezbrojnim malim pećinama, velikom mrežom reka i vodopada. Iznajmite vodiča i provozajte se kanuom – videćete bezbrojne vrste ptica, velike iguane, ali i majmune. Tokom sezone parenja iguana može vam se desiti da spazite dva mužjaka koji se tuku oko ženke. Ko zna, možda vam jedan od njih upadne u čamac kao što se meni jednom desilo (i iguana i ja smo ostali nepovređeni).

Naravno, ne propustite antički grad Maja po imenu Caracol – najveći u Belizeu. Kada smo ga mnogo godina ranije prvi put posetili, tek su počeli da ga iskopavaju, a ti radovi traju i dan danas. Glavni hram po imenu Nebeska palata uzdiže se iznad džungle i svakoga ostavlja bez daha. To je još uvek najviša građevina u Belizeu.

Naš treći hotel, La Rancha, u susednoj Gvatemali na nekoi način predstavlja prirodan progres. Tražio sam nešto malo rustičnije, i naleteo na ovaj pansion koji je bio u vlasništvu dvoje Francuza. Oni su već nameravali da se povuku iz hotelskog biznisa, i bilo im je dosta džungle. I La Rancha se nalazi u neposrednoj blizini jednog grada Maja, po imenu Tical.

Prethodne dve godine proveli smo doterujući hotel La Rancha. Nabavljali smo nameštaj po okolnim selima, dovlačili duboreze i ručno tkan tekstil. Žene u Gvatemali proizvode tkaninu lepote koju skoro nigde nisam sreo – ponesite prazan kofer, napunite ga ovim pečvorkom, i verujte mi, on će se prenositi s generacije na generaciju. Najbolje mesto za kupovinu ovog materijala je gradič Flores.

Gosti u La Ranchi imaju prilike da se vrate u neko prošlo, mistično vreme: sedite na klupu na tremu i samo slušajte primarne krikove majmuna i drugih zveri; zaplivajte ili zaveslajte jezerom koje se nalazi u neposrednoj blizini.

Tu je i Tikal, oko koga su se arheolozi mnogo više angažovali nego oko Caracola – ako budete preleteli avionom iznad njega tek onda ćete shvatiti koliko je veliki. Ovaj ceremonijalni centar sastoji se od nekoliko veličanstvenih palata i hramova, okruženih bujnom vegetacijom. To je najpoznatiji kulturni i prirodni rezervat u Gvatemali, sa fascinantnim arheološkim iskopinama drevne civilizacije Maja.

Gvatemala je raj za posmatrače ptica, a rano jutro i sumrak su najbolji trenuci kada možete spaziti na desetine primeraka – između ostalog tukane, motmote, papagaje, ćurke i šarene kolibrije.

Kad god svratim u svoje hotele, uvek kritički razmišljam kako da poboljšam stvari. Šta treba da dodam, šta da popravim, koju novu hranu da uvedem. Sve voće i povrće koje služimo u restoranima gajimo u našim organskim baštama, i za kvalitet garantujemo. Sami gajimo piliće, a lokalni ribari ulov donose direktno glavnom kuvaru. U hotelu La Rancha služimo upravo ono što jedu lokalci – tamale (meksički kukuruz), pasulj, čili, žilovlak, i sveže povrće. U hotelu Turtle Inn hrana se bazira na plodovima mora. A u Blancaneaux Lodge jede se kao i u drugim mestima u Belizeu – pirinač, pasulj, piletina, i sveža riba, a pogotovo bela riba marinirana u soku od limete. Imamo i peć na drva za pizzu, kao i mašinu za espreso i prženje kafe koje smo doneli iz Italije.

Kada sam prvi put otkrio Blancaneaux Lodge, tražio sam neku vrstu tropske utopije, i domah mi je bilo jasno da sam pronašao skriveni kutak za kojim sam tragao. Ali lap top se uvek nekako sam otvori, i prosto moram da počnem da pišem. Na kraju krajeva, to i jeste prvobitan razlog zbog kojeg sam kupio ove hotele.

Izvor: Independent