Evropljani trošili stotine miliona na putovanja: Turizam će se zbog krize obnavljati godinama

U svrhu ove analize, sezona "vrhunca leta" ne obuhvata jun, već se koncentriše na dva meseca (jul i avgust) koji se preklapaju s glavnom sezonom odmora u većini država članica.

Proleće i leto najpopularnije su sezone u evropskoj turističkoj industriji. U 2019. godini, broj noćenja i nerezidenata u turističkim smeštajnim objektima EU tokom proleća i vrhunca letnje sezone iznosio je gotovo jednu trećinu (32%) godišnjeg ukupnog broja noćenja. Udeo noćenja u tim smeštajnim objektima bio je posebno visok u mesecu junu za prolećnu sezonu i iznosio je 11% godišnjeg ukupnog broja, kao i u mesecima jul (15%) i avgust (17%). Sličan trend primećen je i za stanovnike i za nerezidente posećenih zemalja.

Udeo zemalja članica prolećne sezone u godišnjem turističkom smeštaju relativno je sličan, u rasponu od 24% u Hrvatskoj i 27% u Bugarskoj do 35% u Luksemburgu, Kipru, Malti i Holandiji. U jeku letnje sezone taj udeo se kretao od 23% na Malti do 58% u Hrvatskoj.

Foto: GettyImages, Franco Origlia / Stringer

390 miliona putovanja u proleće

U proleće 2018. godine stanovnici EU ostvarili su gotovo 390 miliona turističkih putovanja, što predstavlja 34% godišnjeg ukupnog broja. Tokom tih putovanja, nakupili su preko 1,8 milijardi noćenja i potrošili 170 milijardi evra.

Više od dve trećine (70%) putovanja bilo je u zemlji prebivališta, dok je 22% bilo putovanja u druge države EU, a 8% na odredišta izvan EU. Sličan obrazac uočen je za putovanja tokom cele godine, uključujući i tokom vrhunca letnje sezone.

U leto 2018. godine stanovnici EU ostvarili su preko 270 miliona putovanja, što čini 24% godišnjeg ukupnog broja. Ta putovanja iznosila su preko 1,9 milijardi noćenja i gotovo 138 milijardi evra turističke potrošnje.

Foto: GettyImages, Giorgio Cosulich / Stringer

Španija i Italija su glavna odredišta za posetioce unutar EU

Preferirane evropske destinacije izvan EU bile su: Španija, Italija i u manjoj meri Francuska i Nemačka, koje su zajedno činile 49% putovanja unutar EU tokom proleća 2018. i 45% u toku leta.

Od marta do juna, Austrija je dominirala u top 5 najpovoljnijih odredišta unutar EU, a u julu i avgustu Hrvatska je bila među najpopularnijim destinacijama za turiste iz EU. Stanovnici Belgije radije su putovali u inostranstvo, gde je velika većina putovanja tokom prolećne i špice letnje sezone bila izvan zemlje prebivališta (79%).

Na drugom kraju lestvice, stanovnici u Rumuniji i Španiji preferirali su putovanje u svoju zemlju prebivališta u proleće, čineći tako 94%, odnosno 90% domaćih putovanja.

Tokom leta to se odnosilo i na Grke, Rumune, Portugalce i Špance, koji su većinu svojih turističkih putovanja proveli unutar svoje zemlje prebivališta (95%, 91%, 90% i 89%).

Foto: GettyImages, Dimas Ardian / Stringer

Ova kao i narednih par godina regionalna putovanja će biti u fokusu

Svakako kako će ova vanredna situacija ostaviti razne posledice na ponašanje turista, kao i na način na koji će se turistički sektor promeniti. Jedno je sigurno, više će se putovati unutar Evrope, a auto i voz će biti dominantna sredstva za prevoz, dok će avio promet znatno pasti. Više će biti vikend putovanja, a izbegavaće se veliki centri. Tražiće se aktivni odmor u ruralnom i kontinentalnom prostoru. Svest o organskoj i ekološkoj hrani će znatno porasti, kao i potražnja za njom. Digitalizacija će odigrati ključnu ulogu, kao i mobilno plaćanje.

S druge strane, turizam je ovaj put direktno i duboko pogođen, te iako se inače brzo oporavi, ovaj put o početku oporavka možemo pričati tek kada se pronađe lek. Od tog trenutka čeka nas 3-5 godina oporavka, kako bi se globalna putovanja vratila na iste brojke kao do sada.

Takođe, kako se popuštaju mere u celoj Evropi, tako se i budi ekonomija, te će sve države podsticati i komunicirati upravo domaću potrošnju, kako bi građani kupovali i putovali lokalno. Logično, imperativ je što pre pokrenuti lokalnu ekonomiju. Optimistične procene govore kako se ove godine očekuje 25-30% prošlogodišnjeg prometa.