Route 66 - pokretni kokain klub

“Večeras imamo dve vrste kokaina – običan za 100 bolivijanosa za gram, i jaku varijantu za 150 bolivijanosa za gram.” Mesto gde se nalazimo je glavni grad Bolivije, La Paz – kelner je upravo primio našu porudžbinu od dve rum coca-cole, i sada nam, kao što i svi koji sede u ovom klubu znaju, nudi glavno jelo. Flaširana voda je na račun kuće.

Kelner se vraća i na sredinu našeg stola spušta praznu crnu kutiju za CD. Pored kutije za CD stavio je dve slamke i dva mala crna paketića. A on savršeno zna šta radi. “Prošle nedelje su došli neki Australijanci i ostali ovde četiri dana. U nekoliko navrata su odspavali po par sati, a izlazili su odavde samo da bi otišli do bankomata,” kaže Roberto koji u poslednjih šest meseci radi u Route 66 (na različitim lokacijama).

Route 66 je ilegalan klub u kojem se otvoreno služi kokain

La Paz, Bolivija, nalazi se na 3.900 metara nadmorske visine – visine na kojoj vam posle 20 stepenika srce lupa kao bubanj: istovremeno, La Paz je i dom najproslavljenijeg kluba u čitavoj Južnoj Americi: Route 66, prvog kokainskog kluba na svetu. Zavalio sam se u stolicu i počeo da posmatram ljude oko sebe – stolovi su puni mladih bekpekera od kojih mnogi pauziraju godinu između gimnazije i fakulteta pa tako putuju, drugi čekaju da im natrči neki posao, a treći jednostavno dangube pobegavši iz severne hemisfere da bi doživeli provod Južne Amerike, koji, izgleda za mnoge, uključuje kokain.

“S obzirom da je reč o klubu koji radi do jutra i služi kokain, komšije vrlo brzo počinju da se bune. I zbog toga Route 66 stalno mora da menja lokaciju. Ponekad, kad imaju sreće, ostanu na jednom mestu i dva-tri meseca, ali u proseku ne više od dve nedelje. Route 66 je pokretni praznik,” kaže urednik jednog bolivijskog medija koji nije želeo da bude imenovan. “Danas je u jednoj zoni, a sutra samo osvane u nekom drugom delu grada. Ovaj klub je naravno najpopularnij među bekpekerima, ali svakako nije jedini u kojem se služi kokain. Ali zbog činjenice da Route 66 tako često menja lokaciju, postoji totalna konfuzija oko toga koliko zaista u ovom gradu ima kokainskih klubova.”

Novi trend 'kokainskog turizma' je rezultat kombinacije notorno korumpiranih državnih službenika u Boliviji, haotičnog La Paza u kojem glavni moto glasi “sve se može”, i primera koji naciji daje predsednik Evo Morales, i sam uzgajivač koke. (Koka je list, a kokain je procesuirani i rafinisani prah koji se dobija od listova koke.) Morales se već dugo svesrdno zalaže za prava uzgajivača koke, a američku agenciju za borbu protiv narkotika DEA je izbacio iz zemlje. Iako ponavlja da će stati na put proizvodnji koke, stiče se utisak da radi upravo suprotno. Početkom jula je na istoku Bolivije otkrivena najveća do sada fabrika za proizvodnju kokaina. Fabrika je proizvodila do 100 kg kokaina dnevno, a laboratoriju su držali Kolumbijci, što je bio poslednji u seriji dokaza da je Bolivija danas zemlja sa najsofisticiranijim kokainskim laboratorijama. Ova fabrika je četvrta koja je u Boliviji otkrivena tokom 2009.

Ni u jednoj zemlji Južne Amerike proizvodnja kokaina se ne razvija tolikom brzinom kao u Boliviji. Izveštaji UN pokazuju da je proizvodnja kokaina 2008. u Kolumbiji pala za 28%, dok je u Boliviji porasla za skoro 10%. “Postoji sve veći interes da se koka rafiniše u samoj Boliviji, a ne da se kao ranije šalje u Kolumbiju na purifikaciju”, nedavno je rekao Oskar Ninja, bolivijski inspektor u jedinici za narkotike. Zaustaviti kokainski turizam u Boliviji bilo bi isto toliko teško kao sprečavanje Amerikanaca da piju za tokom prohibicije.

U glavnoj prostoriji kokainskog kluba Route 66 atmosfera je mega opuštena, dok se disko kugla lagano okreće i baca crvene i zelene zrake svetlosti. Na svakom stolu su upaljene sveće i flaša obične vode, a u uglu su nagomilane društvene igre kao što su šah i bekgemon.

Ljudi neprekidno mingluju od stola do stola, na sve strane neke priče – najnovije avanture iz Ekvadora, najbolji bus do Perua... “Svi znaju za ovo mesto,” kaže Jonas, bekpeker koji je stigao dva dana ranije. Route 66 je definitivno najbizarniji klub u Boliviji, i postaje nezaobilazna stanica za hiljade turista koji svake godine prođu kroz ovaj grad i srećno kušaju lokalni kokain – nadaleko čuven, kako zbog cene (15 €/gr), tako i zbog odličnog kvaliteta.

U klubu vlada opuštena atmosfera i čini se da niko ne strahuje da će upasti policija. (“Vlasnik je potplatio prave ljude”, kaže nam jedan kelner.) I svi su zadovoljni zbog cene. “U Londonu je gram 50 funti, a sve što dobijem su utrnula usta i trčanje do WC-a svaka dva minuta”, objašnjava nam bekpekerka iz Britanije, zadovoljno zavaljena u fotelji.

Kokain je vrlo adiktivan, destruktivan, i lako je preterivati u njemu. Pre više decenija je zabranjen u cilju zaštite javnog zdravlja, ali danas, nakon 40 godina eksperimentalne prohibicije, malo toga se čini da bi se zaštitili životi miliona onih koji ušmrču sve što im se stavi na sto. Vlade širom sveta korumpirane su milijardama lakog profita, a La Paz kao da je mutirao u prvu liniju fronta izgubljenog rata protiv droga.