Lepše lice Montenegra

Ponuda je sada znatno bolja nego pre, domaćini su se potrudili da gostima ponude što više. Doduše, sve je manje mogućnosti za pristalice takozvanog „sindikalnog“ ili „paradajz-turizma“, a pristojan odmor na crnogorskom primorju neće biti jeftiniji od onog na ostalim mediteranskim destinacijama kojima gravitira srpski turista

Neko ko deset godina nije bio na crnogorskom primorju brzo uočava brojne promene.

One opasne tenzije između Slobine vojske i Milove policije iz 2000. godine kao da nikada nije bilo, politička podela na pristalice „suživota“ sa Srbijom i zagovornike samostalnosti Crne Gore, barem za turiste, danas je potpuno nevidljiva. Umesto krševa sa registracijama iz nekadašnje SR Jugoslavije, priobalnim drumovima dominiraju savremena vozila sa tablicama mnogobrojnih zemalja, čuje se čavrljanje na raznim jezicima.

Ipak, nema sumnje, srpski turisti su i dalje najbrojniji. To je jasno svakome ko je ove sezone bio barem na nekoj od plaža od Igala do Ade Bojane. Dakle, ona teza da je u Srbiji drastično opalo interesovanje za crnogorsko primorje, koja se već nekoliko godina provlači kroz pojedine domaće medije, nije tačna. Zapravo, greška je u računici: broj turističkih aranžmana koje prodaju agencije znatno je veći za neke druge destinacije nego za Crnu Goru, ali zato što naši godišnjeodmorci tamo najčešće odlaze u sopstvenom aranžmanu.

Ono što crnogorskoj obali daje pravi turistički šmek, a čega nije bilo pre 10 ili 15 godina jesu gosti iz mnogobrojnih zemalja. Na plažama se mešaju turisti iz svih bivših jugoslovenskih republika, osim nas iz Srbije, brojni su oni iz Bosne, Makedonije, a susreću se i Slovenci, čak i Hrvati, iako oni imaju pozamašnu obalu. Veliki broj Italijana proveo je „feragosto“ u Crnoj Gori, tamo su stigli Nemci, Austrijanci, Francuzi, ali i Rusi, Ukrajinci, Albanci (sa Kosova i iz Albanije), Česi, Slovaci, Bugari…

Sa jedne strane, zvanična statistika kaže da je poseta ove sezone za nekoliko procenata bolja nego lane, dok sa druge neki od vlasnika soba i apartmana za izdavanje tvrde da će učinak biti najgori za nekoliko proteklih godina. Istina je verovatno negde na sredini: globalna ekonomska kriza je mnoge odvratila od ideje o letovanju, zbog čega sigurno trpi i crnogorski turizam. Ali, treba reći i to da vlasnici kuća koje su udaljenije od plaža teže nalaze mušterije, jer je ponuda smeštaja uz samu obalu sve veća. Stare slabosti

Crnogorski turizam je godinama patio od nekoliko velikih slabosti. Putevi su bili loši, restrikcije vode, pa čak i struje, karakterisale su letnju sezonu. Mnogi su se žalili na neljubaznost, odnosno gotovo poslovičnu nezainteresovanost domaćina za potrebe turista, čistoća nije bila na visokom nivou. U plitkim vodama pored plaža „carovali“ su skuteri i gliseri, noću je san razbijala preglasna muzika iz diskoteka i kafića. Bile su to odrednice koje nisu preporučivale crnogorsko primorje. A kako je danas?

Putevi su i dalje „zahtevni“ za vozače, ali su u znatno boljem stanju nego pre desetak godina. Tada su bila korišćena uglavnom dva pravca, od Podgorice preko Cetinja do Budve i od Podgorice do Petrovca. Danas postoji više alternativa. Turisti koji iz Srbije idu u Herceg Novi mogu da koriste prošle godine završeni put Trebinje – Meljine. Sređen je i put koji od Nikšića preko Grahova vodi do Boke Kotorske (do obale stiže u blizini Risna). Tunel „Sozina“ kod Sutomora znatno skraćuje put sa kontinenta prema južnom Jadranu.

Jedan od problema koji je najviše nervirao turiste u prethodnoj deceniji bile su česte nestašice pijaće vode. Ove sezone u Herceg Novom, koji je ranije najčešće ostajao bez nje, restrikcija nije bilo. To je omogućio dogovor sa susednim Dubrovnikom, koji koristi isti sistem za vodosnabdevanje vodom iz Trebišnjice, inače izgrađen još za vreme postojanja zajedničke države. Većih problema sa dotokom pijaće vode nije bilo ni u drugim mestima na primorju.

Kada je reč o komunalnom redu, takođe je evidentan pomak. Mladići sa povišenim adrenalinom skuterima i gliserima ne prelaze tako često kao nekada preko bova koje označavaju granicu za bezbedno plivanje. Iako uvek može bolje, treba reći da se plaže čiste svake večeri. Sasvim je uobičajno uz magistralne puteve videti radnike koji sakupljaju otpad. Domaćini kažu da je sada bolja situacija i po pitanju buke koja noću dolazi iz diskoteka i kafića, mada se i ove sezone moglo naići na divljanje decibela. Ponuda

Ponuda smeštaja je značajno proširena, naročito kada je reč o hotelima visoke kategorije i apartmanima kakvih na crnogorskom primorju ranije skoro da i nije bilo. Ipak, u takozvanom privatnom smeštaju, u ponudi i dalje dominiraju sobe sa upotrebom zajedničkog kupatila, eventualno i kuhinje. Ovaj deo jadranske obale je veliko gradilište, uz puteve su načičkani veliki bilbordi sa kojih se na prodaju nude kuće, stanovi, apartmani, i to najčešće na ruskom jeziku, pošto su prethodnih godina Rusi bili najbolji kupci nekretnina.

Kad je reč o vanpansionskoj potrošnji, izbor je konkurentan ostalim destinacijama na Mediteranu. Postoje lokali za svačiji ukus i džep, od mesta na kojima se sprema brza hrana, do taverni sa odličnim menijem i fantastičnim pogledom. Kao i na drugim mediteranskim destinacijama, Crnogorci sada donose osveženje gostima zavaljenim u ligeštulima na plaži. Cene su šarene, u restoranima na dobrim lokacijama one su prilično visoke, ali za kafu ili sok, picu ili riblji specijalitet na većini mesta neće vam naplatiti više nego u Beogradu.

Oni koji su se smestili u apartmanima imaju veliki izbor u pogledu kupovine namirnica. U priobalnim mestima radi nekoliko trgovinskih lanaca, među njima je i srpski „Maksi“. U objektima tih lanaca dominiraju proizvodi iz Srbije, pa kada kolicima krenete između rafova skoro da nema razlike da li ste u Budvi ili u Beogradu. I cene su prilično slične onima u srpskim trgovinama, mada se uvek pronađe nešto što je malo skuplje, a nešto opet jeftinije.

Domaćini su ponudili i brojne mogućnosti za izlete i razonodu. Jadranskom magistralom krstari flota savremenih minibuseva koji prevoze turiste. Organizuju se izleti i u unutrašnjost, do Ostroga, Skadarskog jezera, Cetinja, Žabljaka. Brodići prevoze do plaža do kojih nema kopnenih puteva ili su jako loši. Iz Herceg Novog ili Budve moguće je krenuti na celodnevna krstarenja. Na plažama nude svakojaka čudesa, na primer može se leteti padobranom ili jezditi na gumenom kauču zakačenom za gliser, iznajmiti skuter… Utisci

Kada se posle povratka kući „presaberete“ shvatićete da letovanje u Crnoj Gori nije gori izbor od odlaska u Grčku, Tursku, Egipat ili u Hrvatsku. Ponuda je sada znatno bolja nego pre, domaćini su se potrudili da gostima ponude što više. Doduše, sve je manje mogućnosti za pristalice takozvanog „sindikalnog“ ili „paradajz-turizma“, a pristojan odmor na crnogorskom primorju neće biti jeftiniji od onog na ostalim mediteranskim destinacijama kojima gravitira srpski turista.

Crnogorci će naplatiti sve što mogu, na primer ulazak kolima na plaže ili parkiranje u gradovima. Domaćin će od vam uzeti i novac za boravišnu taksu, a da pri tome niste sigurni hoće li prijaviti opštinarima vaš boravak. Ali, istovremeno nenametljivo će vam ponuditi uslugu, bez ljutnje ili zajedljivosti ako je odbijete (u nekim slučajevima će reći da „našima“ naplaćuju manje nego strancima). Ako se u obzir uzme i to da se u Crnoj Gori priča istim jezikom, iako on zvanično više nije srpski, odmor na tamošnjem primorju definitivno ima adute sa kojima konkuriše ostalim destinacijama na Mediteranu.

Luštica

Očarani lepotama Bokokotorskog zaliva ili Budvanske rivijere, većina turista ne obraća pažnju na poluostrvo Luštica koje Boku deli od otvorenog mora. Iako tamo nema većih naselja, niti smeštajnih kapaciteta, na Luštici su neke od najlepših plaža crnogorskog primorja. Put pored kupališta Jaz vodi do Trstenog, male ali fantastične plaže. Posle nje su Ploče, još jedna lepa plaža. Bigova je zanimljivo mestašce u središnjem delo poluostrva, severnije od njega su plaže Plavi horizonti, Oblatno, Žanjice.

Žabljak

Pored primorja, glavna uzdanica crnogorskog turizma su Žabljak i Durmitor. Malo planinsko mesto podno gorostasne planine veliko je gradilište, na sve strane se podižu zgrade sa apartmanima namenjenim prodaji ili iznajmljivanju. Iako putevi koji vode do Žabljaka nisu naročito kvalitetni, tamo je ovog leta bilo moguće videti turiste iz svih krajeva Evrope koji su se sa primorja popeli do Žabljaka. Najveća atrakcija svakako je Crno jezero, dva kilometra udaljeno od ovog grada. Vredi videti i impresivni most na Đurđevića Tari.