Alžir: urbana oaza Sahare

Alžir, druga po veličini zemlja u Africi, smeštena je na severnom delu kontinenta gde se graniči sa Sredozemnim morem. Taj deo je najviše naseljen, s obzirom da ostatak zemlje čini pustinja Sahara.

Nekada je Alžir, kada je reč o turizmu, bio u istoj ravni sa Marokom. Međutim, građanski ratovi doveli su do toga da samo uporni turisti ne posustaju i još uvek posećuju ovu zemlju.

Alžirske oaze pobijaju evropske stereotipne slike mestašaca sa palmama okruženim peščanim dinama, s obzirom da u ovom slučaju oaze predstavljaju velike gradove sa uređenim baštama urminih palmi, džamijama, prodavnicama i turističkim atrakcijama.

Glavni i istoimeni grad Alžira smešten je na samoj obali Mediterana, pa se u poslednje vreme zbog takvog položaja sve više širi prema jugu. Ime grada izvedeno je od arapske reči al-jazā’ir što u prevodu znači ostrva. Nazivaju ga i El-Bahdja (beli grad) zbog dominantnih belih fasada.

Grad je u sendviču između Sredozemnog mora sa jedne, i strmih, šumom obraslih brda sa druge strane. Moderno parče grada smešteno je uz obalu, dok se stari deo penje uz strma brda i vodi do Kasbah (citadela) distrikta. U oči pada sijaset džamija, kao i sumanuti lavirinti i lanci uzastopno poređanih kuća.

Photo: Gruban / Flickr

Bogata istorija Alžira vidljiva je na arhitekturi: turske palate, džamije, francuske kolonijalne kuće, moderni bulevari.

Bab el-Oued za mnoge je najomiljeniji deo grada; smešten je južno od centra i obiluje zanatskim radnjama i pijacama. Suveniri su uglavnom ručni radovi zanatlija koji najviše izrađuju tepihe, grnčariju, srebrni nakit i proizvode od kamilje kože.

Notre Dame d'Afrique je bazilika sa kraja 19.veka. S obzirom da je smeštena na brdu na oko 120 m visine, žičara je jedino prevozno sredstvo koje vodi do nje. Simbolična i religijska važnost ove bazilike može se videti iz redova ispisanih na apsidi: Notre Dame d'Afrique priez pour nous et pour les Musulmans.

Maquam E' chahid je spomenik podignut kao sećanje na alžirski rat za nezavisnost. Izgrađen je u obliku tri uspravna palmina lista, a na vrhu svakog urađena je statua vojnika.

U gradu se najčešće sreću mladi koji zuje po plažama ispijajući espresso ili čaj, u kojima gomila šećera ubija svaki ukus. Dosta je i muškaraca koji vise oko pijace, okreću se za ženama i dobacuju na maternjem jeziku.

I u prodavnicama rade isključivo muškarci, počev od piljarnica, preko prodavnica mesa do radnji sa donjim vešom. Radnje su otvorene od 8 ujutru, pa se onda od 12 do 3 popodne zatvaraju. To je vreme za molitvu, ručak i dremku. Uveče rade do 7.

Žene su obavijene krpama, kako bi se prekrio svaki ženski atribut. Klone se turista i zaziru od foto-aparata.

Photo: BigBadi / Flickr

Kuhinja Alžira

Maslinovo ulje koristi se u neograničenim količinama. Na paklenom jugu zemlje uglavnom se daje prednost hladnim jelima i bogatim salatama. Meso se najčešće prži ili griluje i često umesto escajga koriste sopstvene prste.

Pirinač, krompir, kus-kus i hleb čine osnovu gotovo svakog jela. Maagouda su sočni krompir-kolačići. Krompir se peče uz ogromnu količinu maslinovog ulja sve dok ne dobije braonkastu boju i čips formu. Dosta je zastupljena i chorba, supa u koju trpaju sve i svašta i koja je prilično teška za one koji nisu navikli na takvu mešavinu.

Islamska vera staje na put ispijanju alkohola, pa je zato prezaslađeni penušavi čaj od mente piće No.1. Vino i pivo ne možete naći u svakoj radnji ili restoranu.

Teško ćete naići na restorane sa tradicionalnom alžirskom kuhinjom. Zbog manjka turista, takvih mesta gotovo da uopšte nema. Jedan od retkih je Maison de Couscous gde možete izabrati ili gozbu za normalnim stolom, ili u atraktivnoj alžirskoj kuhinjskoj sali sa niskim stolovima i klupicama. Sala je uređena u pravom alžirskom stilu, potpuno prekrivena šarenim tepisima i raznoraznim lokalnim suvenirima. Nakon jela, samo muškarci mogu zatražiti da im se donese chicha (nargila).

Plaže su sasvim OK. Tirkizno more, vedro nebo, bez gužvi. Na putu do plaža padaju u oči automobili parkirani u žbunju ili ispod drveta. Nalaze se jedni od drugih na razdaljini od oko 10 metara, a u svakom po jedan par. Devojkama je strogo zabranjeno da javno izlaze sa momcima, pa ovo koriste kao jedinu šansu.

Noćni život je jako siromašan, toliko da ga gotovo i nema. Klabing je uglavnom namenjen muškarcima, a prisustvo žene u iole atraktivnoj odeći smatra se promiskuitetnim aktom. Da bi se izbegla neprijatnost, bolje je obilaziti diskoteke i barove u okviru hotela.

Alžirska ekonomija propatila je nakon rata, pa je saobraćaj i obilaženje gradova prilična muka. Taxi i busevi su uvek dostupni i prilično jeftini, a i voz je bezbedna opcija.

Tamanrasset je poslednja naseljena oaza na jugu Alžira. Južno od nje gotovo da prestaje civilizacija i počinje divlja paklena pustinja. Oaza je poznata po interesantnoj pijaci koja je oličje bogatstva i sjaja tuareških autentičnih proizvoda. Srebrni nakit, vešto izrađeni noževi, začini, modro-plava odeća… Tasilli du Hogar je jedan od najživopisnijih delova Sahare sa tuareškim nomadima koji u karavanima prenose tovar na kamilama dok se probijaju kroz vrelu golu pustinju.