Tel Aviv: vek jednog grada

Sedite u malom, prepunom restoranu u centru nepoznatog grada u koji ste stigli tek koji sat ranije, uzbuđeni ste i puni očekivanja. Smestili ste se na brzinu u ogroman hotel čiji su hodnici ukrašeni velikim fotografijama lokalnih pevačkih heroina (u čijim se biografijama uvek nalazi podatak ’pevala trupama tokom tog i tog rata’), koji minut kasnije panično istrčali na mračne ulice grada u nadi da ćete pronaći bilo šta za jelo. Srećom, vidite da ima dosta ljudi na ulicama, da su gotovo svi kafići i restorani još uvek otvoreni. Na prvi pogled ništa neobično u toj slici ako je u pitanju vikend, oko deset uveče. Ali ne, sreda je, dva noću i momentalno shvatite zašto Tel Aviv nazivaju „gradom koji nikad ne spava“. Ljudi na ulicama, skromni restorani koji rade punom parom, tinejdžeri koji „vise“ s pivskim flašama u rukama. Možda je praznik? Ipak ne.

Ali, Tel Aviv ima puno pravo da čitavu ovu godinu slavi kao veliki praznik. Sto je godina od nastanka Tel Aviva, iliti „brega proleća“, kako su ga nazvali prvi naseljenici birajući najzgodnije ime među mnogobrojnim predlozima. Osnivanje samog grada usko je povezano sa Jafom, obližnjim lučkim gradom, danas delom Tel Aviva, čija je istorija dokumentovana tragovima koji sežu četiri hiljade godina unatrag. Jevreji, uglavnom ostrašćeni pripadnici cionističkog poretka, koji su pristigli u Svetu zemlju nekoliko godina ranije, odlučili su da se iz tada pretežno arapske Jafe presele na obližnje peščane dine i tamo sagrade svoju četvrt.

I tako je sve počelo.

Danas je Tel Aviv jedan od najvažnijih mediteranskih centara, uzbudljiv, moderan grad nadaleko poznat po svom opuštenom životnom stilu, zabavi i za region posebnom čudu — toleranciji.

„Malo Iran, malo Kalifornija“, jedna je od definicija koja vam padne na pamet kada Tel Aviv prvi put vidite po danu. S jedne strane nepregledna peščana plaža, biciklisti, surferi, moderni hoteli, fancy restorani u kojima možete da se častite divnim sveže isceđenim sokovima od grejpfruta ili pak mezeom sastavljenim od najboljih humusa i tahanija koje ste probali u životu. Samo koju ulicu dalje prošetaćete širokim bulevarima koje krase „fucnute“ zgrade s prodavnicama brze hrane i dragstorima koje obavezno drže iseljenici iz bivšeg Sovjetskog Saveza; možete i da razgledate radnje sa kičastim venčanicama ili neobičnim kabalističkim instrumentarijumom u izlozima. Prošetaćete obavezno i čuvenim „belim gradom“, najvećim arhitektonskim modernističkim kompleksom na svetu (oko 3.000 zgrada), koji su od sredine tridesetih pa do početka pedesetih sagradili prebezi iz nacističke Nemačke po ukidanju institucija koje su promovisale modernistički pristup arhitekturi i dizajnu, poput slavnog Bauhausa.

Zanimljivo, ali upravo susret starog i novog jeste ono što najviše osvaja u gradu koji ima tek sto godina. Dok kupujete u trendy buticima ili ispijate čašu odličnog (i preskupog!) vina u nekom od malih barova kvarta Neve Tzedek, osećate se kao da ste u nekom mediteranskom seocetu, sve dok vam pogled ne padne na ogromni neboder od preko 40 spratova koji se gotovo preteći nadvisio nad njim. Pored sinagoge naći ćete suši bar, pored seks-šopa staromodnu krojačku radnju. Ono što u ostatku Izraela izaziva podelu, ovde predstavlja jedinstvo u šarenilu. Nepun sat vožnje koji deli Tel Aviv od Jerusalima jeste suština svega. Čak se i klima potpuno razlikuje. Iz prohladnog, senkama i tišinom obojenog Jerusalima, stižete u suncem okupan Tel Aviv, gde mladi, lepi ljudi voze rolere uz plažu, ispijaju velike čaše raznobojnih koktela i uživaju u buci najnovijih dance hitova. Naravno, neko će vam reći da je sve to ipak samo privid. Da je Izrael u stanju konstantnog rata od svog osnivanja. I da taj, iz Tel Aviva ponekad slabo vidljiv rat ipak ostavlja tragove. Svakodnevno. I zaista, ako upitate simpatičnu konobaricu, možda ćete saznati da za deset dana ide na dvogodišnje služenje vojnog roka. Možda će vam neko pomenuti i neki od užasnih atentata koji su sve donedavno bili svakodnevica čak i u ovom gradu.

Ali, Tel Aviv ide dalje. Uz buku diskoteka, preplanule surfere, ruske emigrante, gej parade, bleštave lokale, bučne bazare, ambiciozne arhitektonske projekte...

Popnite se na tvrđavu Jafe i pogledajte ka gradu. Samo vek ranije tu nije bilo ničega do peščanih dina. Čudo? Ne. Tel Aviv.