Vozovi Evrope: kompletan vodič (2)

Kolosek – 1435 milimetara: uz veliki utrošak vremena i radne snage, Španija polako pretvara svoju nacionalnu železnicu, i Iberijski kolosek menja za ovaj koji je pre skoro dva veka postavio George Stephenson i koji je i dalje globalni standard. Španija čak ima i neke ultra brze vozove koji kolosek menjaju u pokretu.

Najbolje mesto gde se vidi glupost nestandardizacije je kod Latour-de-Carol, vetrovitog mesta u francuskim Pirinejima, gde putnici iz Tuluza stižu vozom sa standardnim kolosekom, a primorani su da siđu sa tog voza i sednu, ili u španski voz (čiji su točkovi 229 mm širi), ili u Petit Train Jaune (381 mm širi). Potonji servis vozi linijom koja predstavlja inženjersko čudo i spušta se sa visokih Pirineja u Villefranche u blizini Mediterana.

Ultra brzi vozovi – Iako Orijent ekspresa više nema, većina evropskih vozova danas su bolji i brži. Put od Korka do Dablina s novim prugama traje samo dva sata i 30 minuta. U Rusiji, novi ekspresni voz između Moskve i Sankt Peterburga ide još brže, tako da put između dva najveća grada u zemlji traje tri sata i 45 minuta. Britanija takođe dobija prvi originalni domaći ultra brzi železnički servis. Voz sa londonske stanice St Pancras do Kenta juri 225 km/h. Najbrža pruga u Evropi trenutno je linija Pariz - Strazbur, na kojoj voz dostiže 320 km/h.

InterRail – Kada je ovaj projekat prvi put pokrenut pre 37 godina, generacije studenata su neuporedivo lakše obilazile Evropu. Karta je na početku koštala tadašnje 32 britanske funte i važila je mesec dana. Studenti su mogli da putuju po zapadnoj Evropi, Mediteranu, Baltiku, sve do Gvozdene zavese. Prosečnom vlasniku InterRail karte trebalo je ne više od pet minuta shvati da u kupeima evropskih vozova može da spava, i tako uštedi na prenoćištu.

Vremenom cena se promenila i sada za putnike mlađe od 25 godina karta za mesec dana košta 400 €, za starije od 25 godina je 600 €, a za prvu klasu čak 820 €. Osim toga, vrednost same karte je pala, jer nekada nije bilo doplata za rezervaciju, dok se danas rezervacija plaća za većinu brzih vozova, a ponegde, kao u Grčkoj, može da košta i preko 30 €. Činjenica da rezervaciju treba kupiti unapred takođe umanjuje fleksibilnost koja je nekada bila ključna karakteristika InterRaila. Jeftin i efikasan način da se prevale velike distance u Evropi danas je bukiranje low cost letova, i to prilično unapred.

Ipak, za 2010. se očekuje nekoliko pozitivinih pomaka za InterRail: uvodi se karta za “seniore”, kao i kraća opcija koja će važiti 15 dana. Pored toga postoji čitav dijapazon jeftinijih karata za kraća putovanja, ili za samo određen broj zemalja unutar Evrope.

Juan-les-Pins – Možda najatraktivnija stanica na klasičnom putu duž Azurne obale, od Mentona na granici sa Italijom, do mirisnog provansalskog grada Grasse. Između ova dva mesta voz staje na 26 stanica, uključujući podzemnu stanicu u Monaku, simpatičnu Nice Ville u Nici, i ultra-modernu u Antibu. Ceo put ćete platiti samo 11.70 €, ili možete upotrebiti svoj InterRail pas.

Kijev – Koja je najprometnija stanica u Evropi? Londonska Waterloo, ali samo ako računate i putnike podzemne metro linije; po toj definiciji, pariska Gare du Nord je na drugom mestu. Ali najprihvatljiviji kandidat za Raskršće Evrope je Kijev. Neverovatno za grad od tri miliona stanovnika, ceo železnički saobraćaj skoncentrisan je u glavnoj stanici, smeštenoj u spektakularnoj staljinističkoj strukturi. Ovde može te sesti u direktan voz za čitav niz pravaca – Krim, Sankt Peterburg, ili Berlin. A ako uživate u železničkim superlativima, svratite u metro stanicu Arsenalna koja je na sto metara dubine najdublja na svetu.

Länder-Tickets – Deutsche Bahn je jedan od najuspešnijih železničkih operatera u Evropi, i ima odlične ponude. Pet odraslih i neograničen broj dece i unuka može putovati od 9 ujutro do 3 popodne (vikendom, od ponoći do 3 ujutro sledećeg dana) na svim vozovima osim ekspresnih za samo 28 €. Ostali delovi Nemačke imaju svoje sopstvene Länder-Tickets, po sličnim cenama. Ta karta pokriva i lokalni transport poput autobusa i tramvaja.

Maglev – Dva glavna faktora ograničenja brzine su otpor vazduha i trenje između točkova i šina. Potonji otpor može se eliminisati ako se obezbedi vešanje voza iznad šina uz pomoć elektromagnetizma. To je sistem koji koristi najbrži voz na svetu, između šangajskog aerodroma Pudong i centra Šangaja, a najveća brzina koju postiže je 430 km/h.

Evropa ima manje sreće sa Maglevom: jedina funkcionalna verzija koja je povezivala Međunarodnu stanicu Birmingem sa aerodromom, otvorena pre 25 godina, pokazala se nepouzdanom i zatvorena je 1995. Predlog da se izgradi linija Magleva između Berlina i Hamburga još uvek je aktuelan.

Prevod: Uroš Veličković

Vozovi Evrope: kompletan vodič (3)