Hisardžik, selo kod Prijepolja

И тако Вас ентузијазам и новинарска реч заслађена "ситом" поведу у село у којем, осим погледа и "ћестена" скоро да нема ништа, па једва да и људи има. Додуше, то што има, заиста је срдачно. Али ће домаћин да пошаље дете на бунар по воду, а исти је далеко 15 минута хода, па ће Вам бити непријатно. Али нису за то криви ни људи ни новинар, а најмање село или ћестен, већ локални ђилкоши који себе називају одборницима, како они из старе гарде, тако и ови нови, успешни "привредници" због којих се не може проћи ни главном "џадом" а камоли нормално доћи до Хисарџика. И тако, ако се случајно попењете на Хисарџик и пустите поглед на Милешеву, можда и Вама "дође хуморно" то колико се природа потрудила да помогне и колико су се људи помучили да то занемаре. Само манастир ћути и трпи.

Lep tekst o lepom selu lepog imena.A mi u Srbiji nismo ni svesni koliko se igramo sa prirodom.

Sjajan tekst!

Hvala na pedivnom tekstu.
Mogu dodati da je kanjon reke Milesevke prelep, priroda netaknuta, za ljude sklone avanturi tu je i Savina pecina, onda tuneli u kojima se snimao film 'lepa sela...'. Ljudi su gostoprimljivi i otvoreni. Zao mi je sto je hotelska ponuda losa. No, jednog ce dana i ovaj dragulj biti otkriven (ustvati Vi ga otkrivate)

Posto su moji korijeni iz Hisardzika,pobudili su moja osjecanja iako se ne sjecam svog djetinjstva.Sjetio sam se pojedinih prica roditelja o kestenu,siti,pekmezu,hladnoj Milasevci,lijepoj dzamiji, velelijepnom manastiru "Milesevo",gradu Jerini.Tekst mi se sviđa al bih volio jos opsirnije o mom lijepom Hisardziku !

Eh, kako me zelja minu da odem tamo! Sve to fali kad si daleko, a kao sto rece, dok si tu i sve ti na dohvat ruke, smijesno zvuci ako kome strancu "zagrebe" tonove 'budala' ili 'jerbasma'! Tek sad upoznajem Indiru i divim joj se... "Aferim"! :)

moje selo,tu kod dzamije su mi ukopani rahmetli babo i djedo.Nazalost danas skoro niko nepravi situ a jer basme,takise odavno vise neradjaju a misane su se davno same od sebe srusile jer nema vise sta da se susi.ZASTO?

Otići u Hisardžik, a ne nastaviti put dalje stazom kroz kanjonom Mileševke, prava je grehota. To je staza borbe čojveka i prirode!

Imaju nekolike mishane u Hisardziku,a mladi ljudi obnavljaju svoja gazdinstva uradjeni su putevi kako novi tako obnovljeni postojeci zahvaljujuci malini koja se ovde gaji.Jedino da lokalna vlast bude blagonaklona i pomogne da se zapoceti vodovod privede kraju pa da ljudi odahnu od problema koji imaju bez vode koja je potrebna u gajenju malina.Nisu to neka velika sredstva a ziteljima bi puno znacilo.Uradjen je projekat vodovoda kao i 1/4 osnovnih radova.Lijepo selo blago nama koji u njemu zivimo,bujrum svim ljudima dobre volje bice tu i gurabija,hurmazdika,halve,trhane,sutlijasa,oskrusa,jecmenki i puno lijepe rijeci domacima...

И тако Вас ентузијазам и новинарска реч заслађена "ситом" поведу у село у којем, осим погледа и "ћестена" скоро да нема ништа, па једва да и људи има. Додуше, то што има, заиста је срдачно. Али ће домаћин да пошаље дете на бунар по воду, а исти је далеко 15 минута хода, па ће Вам бити непријатно. Али нису за то криви ни људи ни новинар, а најмање село или ћестен, већ локални ђилкоши који себе називају одборницима, како они из старе гарде, тако и ови нови, успешни "привредници" због којих се не може проћи ни главном "џадом" а камоли нормално доћи до Хисарџика. И тако, ако се случајно попењете на Хисарџик и пустите поглед на Милешеву, можда и Вама "дође хуморно" то колико се природа потрудила да помогне и колико су се људи помучили да то занемаре. Само манастир ћути и трпи.

moje selo,tu kod dzamije su mi ukopani rahmetli babo i djedo.Nazalost danas skoro niko nepravi situ a jer basme,takise odavno vise neradjaju a misane su se davno same od sebe srusile jer nema vise sta da se susi.ZASTO?

Sjajan tekst!

Hvala na pedivnom tekstu.
Mogu dodati da je kanjon reke Milesevke prelep, priroda netaknuta, za ljude sklone avanturi tu je i Savina pecina, onda tuneli u kojima se snimao film 'lepa sela...'. Ljudi su gostoprimljivi i otvoreni. Zao mi je sto je hotelska ponuda losa. No, jednog ce dana i ovaj dragulj biti otkriven (ustvati Vi ga otkrivate)

Lep tekst o lepom selu lepog imena.A mi u Srbiji nismo ni svesni koliko se igramo sa prirodom.

Eh, kako me zelja minu da odem tamo! Sve to fali kad si daleko, a kao sto rece, dok si tu i sve ti na dohvat ruke, smijesno zvuci ako kome strancu "zagrebe" tonove 'budala' ili 'jerbasma'! Tek sad upoznajem Indiru i divim joj se... "Aferim"! :)

Posto su moji korijeni iz Hisardzika,pobudili su moja osjecanja iako se ne sjecam svog djetinjstva.Sjetio sam se pojedinih prica roditelja o kestenu,siti,pekmezu,hladnoj Milasevci,lijepoj dzamiji, velelijepnom manastiru "Milesevo",gradu Jerini.Tekst mi se sviđa al bih volio jos opsirnije o mom lijepom Hisardziku !

Otići u Hisardžik, a ne nastaviti put dalje stazom kroz kanjonom Mileševke, prava je grehota. To je staza borbe čojveka i prirode!

Imaju nekolike mishane u Hisardziku,a mladi ljudi obnavljaju svoja gazdinstva uradjeni su putevi kako novi tako obnovljeni postojeci zahvaljujuci malini koja se ovde gaji.Jedino da lokalna vlast bude blagonaklona i pomogne da se zapoceti vodovod privede kraju pa da ljudi odahnu od problema koji imaju bez vode koja je potrebna u gajenju malina.Nisu to neka velika sredstva a ziteljima bi puno znacilo.Uradjen je projekat vodovoda kao i 1/4 osnovnih radova.Lijepo selo blago nama koji u njemu zivimo,bujrum svim ljudima dobre volje bice tu i gurabija,hurmazdika,halve,trhane,sutlijasa,oskrusa,jecmenki i puno lijepe rijeci domacima...