Tokio, kadar iz Blade Runnera

Moram da se pridružim ovoj priči o Tokiju u kome sam tokom 2007 godine proveo dva meseca u čistom turizmu tj. dva meseca sam proveo uglavnom se zabavljajući na ulicama ovog megapolisa. Prvi boravak desio se za novu 2007. godinu koju sam dočekao na tokijskim ulicama, a drugi boravak avgust i septembar. Prvi savet za svakoga ko planira da putuje u Tokio je da ne okleva i da se ne plaši predrasuda o skupoći. Zahvaljujući snažnom evru trenutno je Tokio za prosečnog posetioca iz Evrope jako jeftin. Možete se voziti ceo dan metroom i ručati dva puta u restoranu za 20-25 evra. Mislim da je to nemoguće u bilo kom velikom gradu. Doduše, govorim o japanskoj hrani, ali kada ste već tamo šteta je da jedete nešto drugo. Izbor je više nego veliki, a meni je Ramen tj. vrsta supe-čorbem sa rezancima, povrćem i mesom favorit broj 1. Čak su i fast food restorani relativno jeftini. U vreme dok sam bio tamo cheesburger u Mcdonaldsu je kostao 100 jena ili 50 dinara. Daleko jeftinije nego u Beogradu. Železnica i metro su posebna priča, a najjeftinija karta koju ćete najviše i kupovati košta 65 dinara. Železnica je daleko najbolji način kretanja po Tokiju i od stanice Shinagawa do Yokohame se stiže za 17 minuta, a istu relaciju smo kolima prešli za nešto više od dva i po sata. Mislim da je samo autor teksta malo pogrešio voz u dolasku sa Narite jer postoje ekspres vozovi sa kojima ste u centru Tokija za svega 60 minuta. Karta do centra je oko 20 evra, a samo putarina za automobil na relaciji Tokio – Narita je 50 evra u jednom pravcu. Sve na železnici je veoma logično i jako dobro objašnjeno, pa nećete imati nikakvih problema sa snalaženjem. Može samo da Vam se desi da recimo na Tokio stanicu stignete vozom koji staje na osmom nivou ispod zemlje i da vam trebaa 25min da izađete na površinu. Jednostavno je nemoguće bilo šta izdvojiti. Svaki deo grada je posebna priča i šteta je bilo šta propustiti. Ipak za nešto starije tu je Ropongi sa noćnim klubovima u kojima za japanski ukus ima previše evropskog uticaja. Za mlađe je aktuelna Shibuya i posebno Harađuku tj deo grada sa veoma ekstravagantno obučenim mladim ljudima. Našao sam tekst o uticaju četvrti Harađuku na svetsku modu u kome piše da bukvalno svetski kreatori posećuju ulice u tom delu Tokija u potrazi za inspiracijom. Meni je veoma zanimljiv niz restorana koji se nalazi ispod pruge od Ginze ka prvoj sledećoj stanici ka jugu, ali sam joj zaboravio ime. Od atrakcija grada treba posetiti aukciju ribe koja se dešava oko 5h ujutru nakon čega sva riba završi u stomacima gladnih stanovnika. Još jedna informacija u vezi hrane. Sve što se ne pojede u toku dana u restoranima i supermarketima se baca!!!! Možete biti potpuno sigurni u kvalitet i svežinu jela bez obzira na cenu. Stvar koju nikako ne treba propustiti su saloni zabave koji su ogromni i ima ih na svakom koraku. Neverovatna količina 3D i virtual reality simulacija. Šteta je propustiti i rolerkostere kojih ima na više lokacija po zabavnim parkovima oko Tokija, a ima ih i u samom centru kod hale Tokio dom. Neki od njih koje sam video deluju više nego zastrašujuće. Tokio je specifičan i po tome što ima dva Diznilenda. Jedan je klasičan, a drugi je ima podnaslov Disney water resort tj. malo je više vezan za vodu. Nov je i potpuno spektakularan. Prošlog leta su vršili proširenja i dogradnju novih atrakcija, pa ko zna šta su sada napravili. Najlepše u Tokiju je što se potpuno bezbedni, opušteni jer krađe praktično nema. Dešavalo mi se da posle celog dana šopinga gomilu kesa ostavim u nekom uglu u salonu zabave i da se vratim po njih tek za nekoliko sati. Ne propustite ni Akihabaru tj. deo grada u kome se prodaje tehnika, a moj savet je da odete po mraku jer daleko spektakularnije izgleda kada su uključena brojna neonska svetla. Negde sam našao pet saveta šta da ne radite u Japanu, ali se sada sećam samo dva: nemojte da stavljate soja sos u pirinač, nemojte nikako da pričate telefonom na ulici, a naročito u vozu. Ostala tri sam zaboravio, ali sam ih upražnjavao kao i prethodna dva :). I poslednje, Japanke su jako ružne po našim merilima i ako ste sanjali o njima slobodno ih zaboravite. Ako nekome trebaju dodatne informacije može da mi se obrati na mail.

Blago tebi što si bio tamo. To je moj davnašnji san da jednog dana odem do Japana bar na dve nedelje da obiđem "i selo i grad" ;)

Strashno, ovo pre lici na nocnu moru nego na san.

Divan tekst, ja sam ovaj grad dozivela na priblizno isti nacin. San koji zelis da nikad ne prestane. Hvala JICA koja mi je to omogucila.

atmosfera prenesena u potpunosti.
Tokio - divan san!

odlican text.

Strashno, ovo pre lici na nocnu moru nego na san.

atmosfera prenesena u potpunosti.
Tokio - divan san!

odlican text.

Blago tebi što si bio tamo. To je moj davnašnji san da jednog dana odem do Japana bar na dve nedelje da obiđem "i selo i grad" ;)

Divan tekst, ja sam ovaj grad dozivela na priblizno isti nacin. San koji zelis da nikad ne prestane. Hvala JICA koja mi je to omogucila.

Moram da se pridružim ovoj priči o Tokiju u kome sam tokom 2007 godine proveo dva meseca u čistom turizmu tj. dva meseca sam proveo uglavnom se zabavljajući na ulicama ovog megapolisa. Prvi boravak desio se za novu 2007. godinu koju sam dočekao na tokijskim ulicama, a drugi boravak avgust i septembar. Prvi savet za svakoga ko planira da putuje u Tokio je da ne okleva i da se ne plaši predrasuda o skupoći. Zahvaljujući snažnom evru trenutno je Tokio za prosečnog posetioca iz Evrope jako jeftin. Možete se voziti ceo dan metroom i ručati dva puta u restoranu za 20-25 evra. Mislim da je to nemoguće u bilo kom velikom gradu. Doduše, govorim o japanskoj hrani, ali kada ste već tamo šteta je da jedete nešto drugo. Izbor je više nego veliki, a meni je Ramen tj. vrsta supe-čorbem sa rezancima, povrćem i mesom favorit broj 1. Čak su i fast food restorani relativno jeftini. U vreme dok sam bio tamo cheesburger u Mcdonaldsu je kostao 100 jena ili 50 dinara. Daleko jeftinije nego u Beogradu. Železnica i metro su posebna priča, a najjeftinija karta koju ćete najviše i kupovati košta 65 dinara. Železnica je daleko najbolji način kretanja po Tokiju i od stanice Shinagawa do Yokohame se stiže za 17 minuta, a istu relaciju smo kolima prešli za nešto više od dva i po sata. Mislim da je samo autor teksta malo pogrešio voz u dolasku sa Narite jer postoje ekspres vozovi sa kojima ste u centru Tokija za svega 60 minuta. Karta do centra je oko 20 evra, a samo putarina za automobil na relaciji Tokio – Narita je 50 evra u jednom pravcu. Sve na železnici je veoma logično i jako dobro objašnjeno, pa nećete imati nikakvih problema sa snalaženjem. Može samo da Vam se desi da recimo na Tokio stanicu stignete vozom koji staje na osmom nivou ispod zemlje i da vam trebaa 25min da izađete na površinu. Jednostavno je nemoguće bilo šta izdvojiti. Svaki deo grada je posebna priča i šteta je bilo šta propustiti. Ipak za nešto starije tu je Ropongi sa noćnim klubovima u kojima za japanski ukus ima previše evropskog uticaja. Za mlađe je aktuelna Shibuya i posebno Harađuku tj deo grada sa veoma ekstravagantno obučenim mladim ljudima. Našao sam tekst o uticaju četvrti Harađuku na svetsku modu u kome piše da bukvalno svetski kreatori posećuju ulice u tom delu Tokija u potrazi za inspiracijom. Meni je veoma zanimljiv niz restorana koji se nalazi ispod pruge od Ginze ka prvoj sledećoj stanici ka jugu, ali sam joj zaboravio ime. Od atrakcija grada treba posetiti aukciju ribe koja se dešava oko 5h ujutru nakon čega sva riba završi u stomacima gladnih stanovnika. Još jedna informacija u vezi hrane. Sve što se ne pojede u toku dana u restoranima i supermarketima se baca!!!! Možete biti potpuno sigurni u kvalitet i svežinu jela bez obzira na cenu. Stvar koju nikako ne treba propustiti su saloni zabave koji su ogromni i ima ih na svakom koraku. Neverovatna količina 3D i virtual reality simulacija. Šteta je propustiti i rolerkostere kojih ima na više lokacija po zabavnim parkovima oko Tokija, a ima ih i u samom centru kod hale Tokio dom. Neki od njih koje sam video deluju više nego zastrašujuće. Tokio je specifičan i po tome što ima dva Diznilenda. Jedan je klasičan, a drugi je ima podnaslov Disney water resort tj. malo je više vezan za vodu. Nov je i potpuno spektakularan. Prošlog leta su vršili proširenja i dogradnju novih atrakcija, pa ko zna šta su sada napravili. Najlepše u Tokiju je što se potpuno bezbedni, opušteni jer krađe praktično nema. Dešavalo mi se da posle celog dana šopinga gomilu kesa ostavim u nekom uglu u salonu zabave i da se vratim po njih tek za nekoliko sati. Ne propustite ni Akihabaru tj. deo grada u kome se prodaje tehnika, a moj savet je da odete po mraku jer daleko spektakularnije izgleda kada su uključena brojna neonska svetla. Negde sam našao pet saveta šta da ne radite u Japanu, ali se sada sećam samo dva: nemojte da stavljate soja sos u pirinač, nemojte nikako da pričate telefonom na ulici, a naročito u vozu. Ostala tri sam zaboravio, ali sam ih upražnjavao kao i prethodna dva :). I poslednje, Japanke su jako ružne po našim merilima i ako ste sanjali o njima slobodno ih zaboravite. Ako nekome trebaju dodatne informacije može da mi se obrati na mail.