Tokio

''...zahvaljujući lepom običaju u Tokiju da prolaznicima na svakom koraku na raspolaganju stoje besplatni kišobrani - ispred gotovo svake prodavnice ili restorana nalaze se korpe sa kišobranima koje možete uzeti i potom ostaviti na sličnom mestu u sasvim drugom delu grada...''

To nisu besplatni kisobrani vec kisobrani ljudi koji kupuju nesto u prodavnicama ili obeduju u restoranima. Japanci ih ostavljaju napolju, u tim korpama da ne bi kapali po radnjama/restoranima.

Bas lepa prica, ovo za kisobrane je zaista komicno ako ste ih drpali sve vreme...

kisobrani nisu besplatni i na izvolte vec ih ljudi ostavljaju kad udju u radnje i ocekuju da ih nadju kad izadju dje su ih i ostavili. dobre su sanse da ste digli neciji kisobran ako ste postupili po takvom ubjedjenju i da ste zutog ostavili da se snalazi kako zna kad je zavrsio posjetu restoranu ili cemu vec. ostatak teksta je fino napisan i pun (tacnih) informacija

Nikad nisam bio u Japanu, ali sam zato obisao pola Evrope. Gde god da putujem, nastojim posetiti istorijske znamenitosti i stare ulice. Novotarije me bas i ne privlace. Jedina novotarija sto me je impresionirala je novi Potsdamer Platz u Berlinu. Na sve ostalo samo uz put bacim pogled dok ne dodjem do nekog muzeja, galerije, palate. Novotarije su svuda iste od Vankuvera preko Cape Town-a do Tokia. Pogledajte samo kako jadno i skromno izgleda Tokijski Toranj okruzen svim tim neboderima. Potpuna suprotnost Ajfelovoj Kuli.

Zivim u Tokiju. Kao dopuna ovom clanku da navedem da zapravo Tokio i jeste i nije skup grad, zavisno od toga sta zelite sa svojim parama. U Tokiju je papreno skupa firmirana Evropska garderoba ili prevoz. Hleb i mleko su najskuplji na svetu. Ali, ako volite plodove mora i tradicionalnu Japansku hranu mozete u samoposlugama naci fantastican pripremljen obrok za 300-400 dinara. Vrlo cete mnogo platiti ako zelite da kupite konzervu piva i da napravite sendvic (sunka i hleb). To se ne kupuje u Tokiju. Umesto toga, cete kupiti u samoposluzi pohovane przene ostrige za 300 dinara ili przeni losos ili susi koji cete platiti duplo jeftinije nego u Njujorku. Umesto piva uzecete neko bezalkoholno pice koje ce vas kostati kao u Beogradu, npr. flasirani japanski caj. Eletronika je mozda najjeftinija na svetu. To se kupuje u Akihabari. Muzeji nisu skupi. Za turiste to nije bitno, ali ovde su polovni automobili najjeftiniji na svetu, automobili stariji od 10 godina se mogu naci preko oglasa i dzabe! Imate 100 jena radnje u kojima sve kosta 100 jena (oko 0,7 evra).
Sto se tice cene dolaska, najjeftinije karte nudi Aeroflot i cena je 898 evra sa ukljucenim svim taksama.

Vrlo lep clanak, kao i onaj o Kjotu (ili Kjotou?). Ipak, za razliku od Kjota (ili Kjotoa?), koji bih posetio, ovaj futuristicki megalopolis me uopste ne privlaci. Volim gradove s dusom.

Odlazak u tu zemlju za mene predstavlja jednu od najvecih zivotnih zelja. Zamolila bih autorku teksta da ukoliko joj nije problem napise koliko je ovaj put kostao i koliko dana je provela u Japanu ? U svakom slucaju hvala.

Da li znate nekoga ko je duze boravio u Japanu, ili koristio MEXT stipendiju? Ja se pripremam, pa bi mi dobrodosla iskustva, utisci, saveti...

Zanimljiv članak, sa dosta informacija. Slažem se sa Lukom za kišobrane uz dodatak da ti "stalci" za kišobrane često imaju ključeve, te da možete da se osigurate da vam neki turista neće greškom uzeti kišobran. Dodao bih i to da veoma loše govore engleski, ako ga uopšte i govore. Od dvadesetak ljudi koje sam ja želeo da pitam za neko mesto, jedva je dvoje uspelo da me razume i objasni, kako tako, kuda da krenem.

Zaista jako lepo o Tokiju u slici i reci - kao da sam ponovo bio tamo!

-Privatno za LELU koja hoce da studira u Japanu /moj sin je tamo diplomirao arhitekturu-gradjevinarstvo na Waseda univerzitetu/za informacije najbolje da se obratite Odeljenju za japanski jezik na Univerzitetu u Beogradu i ataseu za kulturne veze u Japanskoj ambasadi. Receno uopste, najbolje je otici sa znanjem japanskog jezika, ili da tamo savladate jezik u dovoljnoj meri da se mozete upisati u izuzetno ostroj konkurenciji, osim ako ne zelite na Tokijski Sophia univerzitet gde sve ide na engleskom. Skolarina i troskovi zivota su visoki, cak i za one sa stipendijom. Rezim studija - japanski strog, nema ponavljanja godine. Potrebna velika upornost i trud, ali se isplati - sa diplomom japanskog univerziteta nema nezaposlenih...

AH Tokio, jeste strahovito skup ali moze da se i zaradi dobro!
Za Ivanu, kartu mozes da nadjes 550-600$, povratnu preko Budimpeste,a tamo postoje takozvane guest house
gdje mozes da iznajmis sobu po solidnoj cijeni. Osim toga na Roppongi, ulica gdje se uglavnom krecu stranci, tj ljudi iz svakog ugla planete, mozes dobiti informacije sta i kako, a velika je vjerovatnoca i da naletis na nekog ex jug.
Tokio zaista vrijedi vidjeti,za mene nezaboravno!

Lep chlanak. Autorki svaki pozdrav. Arigato Gozaimas.

E pa Luka i Kosta, lepu ste mi grizu savesti nabacili! Ali mislim da ipak nisam nikog unesrecila.. U pravu ste da u mnogim muzejima i restoranima postoje drzaci za odlaganje kisobrana sa kljucevima (kao i Mori-tower-u, gde sam i ja zakljucala "svoj"), ali na mnogim drugim mestima, ispred prodavnica, stoji na desetine kisobrana i kad pada kisa, i kad je suncano.. Konkretno, ispred ove prodavnice u Akasaki je bilo vise kisobrana nego kupaca i prodavaca zajedno.. Ipak, dali ste mi lepu temu za razmisljanje :))
Ivana, ne mogu da ti puno pomognem, jer sam u Japan dosla iz Pekinga, tako da sam imala prilicno neuobicajenu kartu (kruzno putovanje), drugim recima, nesto skuplju nego sto bi se mogla naci za direktan let. Ginzini saveti ce ti tu biti od vece pomoci..
Hvala svima!

Za Ivanu: javi se na gromuljica@hotmail.com, zivim u Japanu vec neko vreme, verovatno mogu bar nekako da pomognem.

Pozdrav iz Japana!
Vrlo lep clanak koji me je podsetio na prvi moj dolazak u Japan i odusevljenje koje sam dozivela.
Zaista je lepo da ima sve vise nasih ljudi kojima se pruza prilika da dodju, vide i osete barem i mali deo onoga sto Japan pruza.

Zaista lep clanak koji me u znatnoj meri podsetio na moj boravak u Tokiu 1991. godine. Razmisljam da ponovo idem tamo. Za Igora poruka da put u Japan (ako je to uopste merljivo) vredi bar kao obilazak tri zemlje Evrope. Novatarije su iste, ali ljudi nisu.

U pravu je majstor s pocetka, jerbo je Kjoto ubedljivo naj, najljepsi u Japan! Uz staru dobru Naru, mada je i Nahoja lepa. Tokio kano i svaki glavni grad, da se beogradjani ne uvrede. I do Nagana sam dobacio, jedino mi je zao Osake ( propustio ). No, obavezno videti dva najstarija hrama- Nidzo-dzo ( Kjoto ) i Zenko-dji ( Nagano ). BTW, Ivanin clanak = 5! Poljubac snima iz NJuce!
Vas Mumin

Lep clanak. Podsetio me na nekoliko boravaka u Tokiju pre par godina. Ono sto mogu da preporucim nekome ko se nadje u Tokiu je da obavezno poseti hram Asakusa koji je zaista velicanstven. Tokom prvog boravka u Tokiu pre pet godina bio sam sa kolegom koji je Nemac i koji je bio sokiran kad je video mnogobrojne svastike (kukaste krstove) oko hrama neznajuci da je to budisticki simbol. Srecom imali smo u pratnji studente Japance koji su se ponudili da nas provedu kroz hram i okolinu (za dzabe samo da bi vezbali engleski -> bez cilja da nam nesto prodaju sto je standardna varka u Pekingu sto sam se uverio godinu dana kasnije). Sledece sto bih preporucio je riblja pijaca (morate jako rano da ustanete) gde mozete da vidite pravu aukciju u trgovini ribom. I na kraju za sve ljubitelje hi tech novotarija: Akihabara ili elektronski grad sa najnovijim hi tech uredjajima i naravno neverovanto sarenilo svetlecih reklama. Posetio sam jos mnogo stosta u Tokiu, ali dovoljno od mene ovoliko u ovom komentaru.
Cini mi se da autorka nije napomenula, a meni je bar interesantno: Tokyo Tower je 13m visi od Ajfelovog tornja. Tek da se zna Japanci sve naprave bolje od originala :-). Uzgred, po meni je podzemna i nadzemna zeleznica u Tokiu jedna od najbolje organizovanih koje sam do sada video.
P.S.
To vec svi znaju da je Piksi veoma popularan u Japanu. Ja sam to i licno zeleo da proverim s kolegama Japancima koji su naravno s odusevljenjem pricali o njemu.

Nisam bio u Tokiju ali se nadam da cu nekad imati prilike. Ova fora sa kisobranima je fantasticna. Bas sam pitao dve kolege (jedan je Japanac a drugi je Kanadjanin koji je vise puta bio u Tokiju) i nijedan nije cuo za besplatan "kisobran servis"... Izgleda da je taj "servis" organizovan od samih turista, sto objasnjava i zasto kisobrani stoje u tim drzacima i po suncu i po kisi - zato sto nema ko da ih uzme posto su njihovi pokisli vlasnici opeljeseni ko zna kad i u ko zna kom delu grada.

Na mene su ostavile utisak radnje tj restorani starog tipa sa 4-5 stolova i muzem i zenom koji su i konobari i kuvari. Jelovnik je sav u kandjiju tako da su stranci u muci. Obicno ima 4-5 jela tog dana ali ona su sveza i tradicionalano pripremljena. Inace osim ovih lepih stvari, ima i losih kao sto je nedostatak neznosti (poljubaca na ulici) ali zato pornografija (i to ona sado-mazo) vlada. Ljudi to citaju ladno u metrou. A primetan je i rasizam (ili nacionalizam) i nipodastavanje kineza, koreanaca i ostalih zutih a obozavanje belih. Ginza je sva u panoima belih manekenki. Mene je uplasila njihva kultura i moram priznati da posle moje posete mi je jasno kako su pocinjena sva zlodela u kini i indoneziji tokom 2 svetskog rata. Da napomenem da vecina njih jos nije prebolela poraz i nikad nisu prihvatili cinjenicu da su japanci cinili zlocine. Cak i mladi japanci koji zive na zapadu su u tom fazonu.

Zar se Tokio ne piše bez J!?

Trebalo je da ponesete majcu sa Piksijevim likom. Da vidite kakvu bi reakciju i kakav docek dobili.

Dobar clanak. Hvala autorki na naporu da nam priblizi ovaj neverovatan deo sveta.

Svidja mi se prelaz od "Planiranog Turiste" do "Adhoc Iskustva". Japan je isuvise komlikovan da bi se iskusio “planski”. Iz licnog iskustva – omiljeni pristup da se dozivi nova sredina je da procitam sto vise mogu o jednoj oblasti i onda se "izgubim" u istoj.
Znaci i table u delovima gde se krecem su uglavnom bi-lingvalni (TYO, Kyoto, Kamakura, Nikko etc). Ljudi uglavnom ne govore engleski ali su izuzetno ljubazni i predusretljivi. Vise puta sam doziveo da zaustavim nekoga na ulici - da bi me osoba bukvalno odvela 5 blokova do mesta koje trazim. Japanci su opsednuti hranom. Ne bi se reklo jer su vecinom zdravo mrsavi. Hrana je fenomenalna. Naravno sirova riba, kajmak od soje (Yuba – dobra u Kyotu) I raznorazne druge “poslastice” (koje su tipicne za odredjene prefekture) I nisu bas za nas ukus. Sa druge strane ko voli sushi – nema boljeg mesta na planeti. Smisljen je u Tokiju. Pet ujutro (taman posto se obicno budim u tri posle ponoci prvih par dana po dolasku) je najbolje vremena da se poseti Riblja Pijaca u delu koji se zove Tsukiji. Sushi u ranu zoru u jednoj od malih radnji u samoj pijaci – to je Edo koji ja volim da pamtim (do sledece nedelje…). Kao ljudi cak i “Salary Man” sa kojima saradjujem su uglavnom u kontrastu sa uvrezenim percepcijama o Japanu i Japancima. Iskulirani, veseli, posteni, strasni I ponekad za mene nepredvidivi. I kao sto Austin Powers ima spisak stvari koje treba da napravi pre da umre, mislim da svako ko voli da putuje treba da odvoji mesec dana u zivotu i iskusi Japan.

ima li neko zainteresovan da ide na u tokyo na sp u kosarci krajem avgusta? ja sam odlucio da idem, pa da ne lutam gradom usamljen 10 dana.

Ako vam treba pomoc u Tokiju, pogotovu sto se tice studiranja, kontaktirajte Djuru (djuro.tokyo@hotmail.com) ili Ivana (ivanmarinkovic@hotmail.com)

Sto se tice kisobrana, na dosta mesta mogu slobodno da se uzmu za zabe, ali ne treba preterivati i uzimati skupocene nego one bele i providne koji se prodaju za par stotina jena.

Pre odlaska u Tokijo obavezno pregledajte: http://metropolis.japantoday.com/vg/index.asp

Posle 14 godina sigurne vladavine, Tokio je ove godine izgubio titulu najskupljeg grada na svetu. Sada je to Oslo, a Tokio je tek drugi. Pa vi vidite kad cete da idete. http://travel.guardian.co.uk/news/story/0,,1699417,00.html

U Kjoto idem tek prekosutra pa ne mogu da ga poredim sa Tokiom, ali mi je Tokio kad ga npr, uporedim sa mojim Novim Sadom skoro pa druga planeta, sa prevoznim sredstvima, saobracajnicama, gradjevinama, ljudima, bastama i svemu ostalom sto je meni kao orginal detetu slobine srbije bilo potpuno fascinantno.
Radnje od 100 jena su vise nego dobra preporuka, na Akihabari bas i nisam nasao jeftinu elektroniku ali sam se nauzivao na fotelji za masazu na zadnjem spratu Laox-a kao valjda nikad.
Ljudi su malo uplaseni od ljudi slovenskih gabarita ali su izuzetno predusretljivi.
Na Shibuji ima solidan bar sa pivom od 200 jena, svi stranci znaju gde je i atmosfera je fenomenalna...

Stvarno su sjajni!!!!!!!!

Vrlo lep clanak, kao i onaj o Kjotu (ili Kjotou?). Ipak, za razliku od Kjota (ili Kjotoa?), koji bih posetio, ovaj futuristicki megalopolis me uopste ne privlaci. Volim gradove s dusom.

Zar se Tokio ne piše bez J!?

Nikad nisam bio u Japanu, ali sam zato obisao pola Evrope. Gde god da putujem, nastojim posetiti istorijske znamenitosti i stare ulice. Novotarije me bas i ne privlace. Jedina novotarija sto me je impresionirala je novi Potsdamer Platz u Berlinu. Na sve ostalo samo uz put bacim pogled dok ne dodjem do nekog muzeja, galerije, palate. Novotarije su svuda iste od Vankuvera preko Cape Town-a do Tokia. Pogledajte samo kako jadno i skromno izgleda Tokijski Toranj okruzen svim tim neboderima. Potpuna suprotnost Ajfelovoj Kuli.

Zivim u Tokiju. Kao dopuna ovom clanku da navedem da zapravo Tokio i jeste i nije skup grad, zavisno od toga sta zelite sa svojim parama. U Tokiju je papreno skupa firmirana Evropska garderoba ili prevoz. Hleb i mleko su najskuplji na svetu. Ali, ako volite plodove mora i tradicionalnu Japansku hranu mozete u samoposlugama naci fantastican pripremljen obrok za 300-400 dinara. Vrlo cete mnogo platiti ako zelite da kupite konzervu piva i da napravite sendvic (sunka i hleb). To se ne kupuje u Tokiju. Umesto toga, cete kupiti u samoposluzi pohovane przene ostrige za 300 dinara ili przeni losos ili susi koji cete platiti duplo jeftinije nego u Njujorku. Umesto piva uzecete neko bezalkoholno pice koje ce vas kostati kao u Beogradu, npr. flasirani japanski caj. Eletronika je mozda najjeftinija na svetu. To se kupuje u Akihabari. Muzeji nisu skupi. Za turiste to nije bitno, ali ovde su polovni automobili najjeftiniji na svetu, automobili stariji od 10 godina se mogu naci preko oglasa i dzabe! Imate 100 jena radnje u kojima sve kosta 100 jena (oko 0,7 evra).
Sto se tice cene dolaska, najjeftinije karte nudi Aeroflot i cena je 898 evra sa ukljucenim svim taksama.

Odlazak u tu zemlju za mene predstavlja jednu od najvecih zivotnih zelja. Zamolila bih autorku teksta da ukoliko joj nije problem napise koliko je ovaj put kostao i koliko dana je provela u Japanu ? U svakom slucaju hvala.

kisobrani nisu besplatni i na izvolte vec ih ljudi ostavljaju kad udju u radnje i ocekuju da ih nadju kad izadju dje su ih i ostavili. dobre su sanse da ste digli neciji kisobran ako ste postupili po takvom ubjedjenju i da ste zutog ostavili da se snalazi kako zna kad je zavrsio posjetu restoranu ili cemu vec. ostatak teksta je fino napisan i pun (tacnih) informacija

Da li znate nekoga ko je duze boravio u Japanu, ili koristio MEXT stipendiju? Ja se pripremam, pa bi mi dobrodosla iskustva, utisci, saveti...

Zanimljiv članak, sa dosta informacija. Slažem se sa Lukom za kišobrane uz dodatak da ti "stalci" za kišobrane često imaju ključeve, te da možete da se osigurate da vam neki turista neće greškom uzeti kišobran. Dodao bih i to da veoma loše govore engleski, ako ga uopšte i govore. Od dvadesetak ljudi koje sam ja želeo da pitam za neko mesto, jedva je dvoje uspelo da me razume i objasni, kako tako, kuda da krenem.

Zaista jako lepo o Tokiju u slici i reci - kao da sam ponovo bio tamo!

-Privatno za LELU koja hoce da studira u Japanu /moj sin je tamo diplomirao arhitekturu-gradjevinarstvo na Waseda univerzitetu/za informacije najbolje da se obratite Odeljenju za japanski jezik na Univerzitetu u Beogradu i ataseu za kulturne veze u Japanskoj ambasadi. Receno uopste, najbolje je otici sa znanjem japanskog jezika, ili da tamo savladate jezik u dovoljnoj meri da se mozete upisati u izuzetno ostroj konkurenciji, osim ako ne zelite na Tokijski Sophia univerzitet gde sve ide na engleskom. Skolarina i troskovi zivota su visoki, cak i za one sa stipendijom. Rezim studija - japanski strog, nema ponavljanja godine. Potrebna velika upornost i trud, ali se isplati - sa diplomom japanskog univerziteta nema nezaposlenih...

AH Tokio, jeste strahovito skup ali moze da se i zaradi dobro!
Za Ivanu, kartu mozes da nadjes 550-600$, povratnu preko Budimpeste,a tamo postoje takozvane guest house
gdje mozes da iznajmis sobu po solidnoj cijeni. Osim toga na Roppongi, ulica gdje se uglavnom krecu stranci, tj ljudi iz svakog ugla planete, mozes dobiti informacije sta i kako, a velika je vjerovatnoca i da naletis na nekog ex jug.
Tokio zaista vrijedi vidjeti,za mene nezaboravno!

Trebalo je da ponesete majcu sa Piksijevim likom. Da vidite kakvu bi reakciju i kakav docek dobili.

Bas lepa prica, ovo za kisobrane je zaista komicno ako ste ih drpali sve vreme...

Lep chlanak. Autorki svaki pozdrav. Arigato Gozaimas.

E pa Luka i Kosta, lepu ste mi grizu savesti nabacili! Ali mislim da ipak nisam nikog unesrecila.. U pravu ste da u mnogim muzejima i restoranima postoje drzaci za odlaganje kisobrana sa kljucevima (kao i Mori-tower-u, gde sam i ja zakljucala "svoj"), ali na mnogim drugim mestima, ispred prodavnica, stoji na desetine kisobrana i kad pada kisa, i kad je suncano.. Konkretno, ispred ove prodavnice u Akasaki je bilo vise kisobrana nego kupaca i prodavaca zajedno.. Ipak, dali ste mi lepu temu za razmisljanje :))
Ivana, ne mogu da ti puno pomognem, jer sam u Japan dosla iz Pekinga, tako da sam imala prilicno neuobicajenu kartu (kruzno putovanje), drugim recima, nesto skuplju nego sto bi se mogla naci za direktan let. Ginzini saveti ce ti tu biti od vece pomoci..
Hvala svima!

Za Ivanu: javi se na gromuljica@hotmail.com, zivim u Japanu vec neko vreme, verovatno mogu bar nekako da pomognem.

Pozdrav iz Japana!
Vrlo lep clanak koji me je podsetio na prvi moj dolazak u Japan i odusevljenje koje sam dozivela.
Zaista je lepo da ima sve vise nasih ljudi kojima se pruza prilika da dodju, vide i osete barem i mali deo onoga sto Japan pruza.

Zaista lep clanak koji me u znatnoj meri podsetio na moj boravak u Tokiu 1991. godine. Razmisljam da ponovo idem tamo. Za Igora poruka da put u Japan (ako je to uopste merljivo) vredi bar kao obilazak tri zemlje Evrope. Novatarije su iste, ali ljudi nisu.

U pravu je majstor s pocetka, jerbo je Kjoto ubedljivo naj, najljepsi u Japan! Uz staru dobru Naru, mada je i Nahoja lepa. Tokio kano i svaki glavni grad, da se beogradjani ne uvrede. I do Nagana sam dobacio, jedino mi je zao Osake ( propustio ). No, obavezno videti dva najstarija hrama- Nidzo-dzo ( Kjoto ) i Zenko-dji ( Nagano ). BTW, Ivanin clanak = 5! Poljubac snima iz NJuce!
Vas Mumin

Lep clanak. Podsetio me na nekoliko boravaka u Tokiju pre par godina. Ono sto mogu da preporucim nekome ko se nadje u Tokiu je da obavezno poseti hram Asakusa koji je zaista velicanstven. Tokom prvog boravka u Tokiu pre pet godina bio sam sa kolegom koji je Nemac i koji je bio sokiran kad je video mnogobrojne svastike (kukaste krstove) oko hrama neznajuci da je to budisticki simbol. Srecom imali smo u pratnji studente Japance koji su se ponudili da nas provedu kroz hram i okolinu (za dzabe samo da bi vezbali engleski -> bez cilja da nam nesto prodaju sto je standardna varka u Pekingu sto sam se uverio godinu dana kasnije). Sledece sto bih preporucio je riblja pijaca (morate jako rano da ustanete) gde mozete da vidite pravu aukciju u trgovini ribom. I na kraju za sve ljubitelje hi tech novotarija: Akihabara ili elektronski grad sa najnovijim hi tech uredjajima i naravno neverovanto sarenilo svetlecih reklama. Posetio sam jos mnogo stosta u Tokiu, ali dovoljno od mene ovoliko u ovom komentaru.
Cini mi se da autorka nije napomenula, a meni je bar interesantno: Tokyo Tower je 13m visi od Ajfelovog tornja. Tek da se zna Japanci sve naprave bolje od originala :-). Uzgred, po meni je podzemna i nadzemna zeleznica u Tokiu jedna od najbolje organizovanih koje sam do sada video.
P.S.
To vec svi znaju da je Piksi veoma popularan u Japanu. Ja sam to i licno zeleo da proverim s kolegama Japancima koji su naravno s odusevljenjem pricali o njemu.

Dobar clanak. Hvala autorki na naporu da nam priblizi ovaj neverovatan deo sveta.

Svidja mi se prelaz od "Planiranog Turiste" do "Adhoc Iskustva". Japan je isuvise komlikovan da bi se iskusio “planski”. Iz licnog iskustva – omiljeni pristup da se dozivi nova sredina je da procitam sto vise mogu o jednoj oblasti i onda se "izgubim" u istoj.
Znaci i table u delovima gde se krecem su uglavnom bi-lingvalni (TYO, Kyoto, Kamakura, Nikko etc). Ljudi uglavnom ne govore engleski ali su izuzetno ljubazni i predusretljivi. Vise puta sam doziveo da zaustavim nekoga na ulici - da bi me osoba bukvalno odvela 5 blokova do mesta koje trazim. Japanci su opsednuti hranom. Ne bi se reklo jer su vecinom zdravo mrsavi. Hrana je fenomenalna. Naravno sirova riba, kajmak od soje (Yuba – dobra u Kyotu) I raznorazne druge “poslastice” (koje su tipicne za odredjene prefekture) I nisu bas za nas ukus. Sa druge strane ko voli sushi – nema boljeg mesta na planeti. Smisljen je u Tokiju. Pet ujutro (taman posto se obicno budim u tri posle ponoci prvih par dana po dolasku) je najbolje vremena da se poseti Riblja Pijaca u delu koji se zove Tsukiji. Sushi u ranu zoru u jednoj od malih radnji u samoj pijaci – to je Edo koji ja volim da pamtim (do sledece nedelje…). Kao ljudi cak i “Salary Man” sa kojima saradjujem su uglavnom u kontrastu sa uvrezenim percepcijama o Japanu i Japancima. Iskulirani, veseli, posteni, strasni I ponekad za mene nepredvidivi. I kao sto Austin Powers ima spisak stvari koje treba da napravi pre da umre, mislim da svako ko voli da putuje treba da odvoji mesec dana u zivotu i iskusi Japan.

ima li neko zainteresovan da ide na u tokyo na sp u kosarci krajem avgusta? ja sam odlucio da idem, pa da ne lutam gradom usamljen 10 dana.

Ako vam treba pomoc u Tokiju, pogotovu sto se tice studiranja, kontaktirajte Djuru (djuro.tokyo@hotmail.com) ili Ivana (ivanmarinkovic@hotmail.com)

Sto se tice kisobrana, na dosta mesta mogu slobodno da se uzmu za zabe, ali ne treba preterivati i uzimati skupocene nego one bele i providne koji se prodaju za par stotina jena.

Pre odlaska u Tokijo obavezno pregledajte: http://metropolis.japantoday.com/vg/index.asp

Posle 14 godina sigurne vladavine, Tokio je ove godine izgubio titulu najskupljeg grada na svetu. Sada je to Oslo, a Tokio je tek drugi. Pa vi vidite kad cete da idete. http://travel.guardian.co.uk/news/story/0,,1699417,00.html

Nisam bio u Tokiju ali se nadam da cu nekad imati prilike. Ova fora sa kisobranima je fantasticna. Bas sam pitao dve kolege (jedan je Japanac a drugi je Kanadjanin koji je vise puta bio u Tokiju) i nijedan nije cuo za besplatan "kisobran servis"... Izgleda da je taj "servis" organizovan od samih turista, sto objasnjava i zasto kisobrani stoje u tim drzacima i po suncu i po kisi - zato sto nema ko da ih uzme posto su njihovi pokisli vlasnici opeljeseni ko zna kad i u ko zna kom delu grada.

Na mene su ostavile utisak radnje tj restorani starog tipa sa 4-5 stolova i muzem i zenom koji su i konobari i kuvari. Jelovnik je sav u kandjiju tako da su stranci u muci. Obicno ima 4-5 jela tog dana ali ona su sveza i tradicionalano pripremljena. Inace osim ovih lepih stvari, ima i losih kao sto je nedostatak neznosti (poljubaca na ulici) ali zato pornografija (i to ona sado-mazo) vlada. Ljudi to citaju ladno u metrou. A primetan je i rasizam (ili nacionalizam) i nipodastavanje kineza, koreanaca i ostalih zutih a obozavanje belih. Ginza je sva u panoima belih manekenki. Mene je uplasila njihva kultura i moram priznati da posle moje posete mi je jasno kako su pocinjena sva zlodela u kini i indoneziji tokom 2 svetskog rata. Da napomenem da vecina njih jos nije prebolela poraz i nikad nisu prihvatili cinjenicu da su japanci cinili zlocine. Cak i mladi japanci koji zive na zapadu su u tom fazonu.

U Kjoto idem tek prekosutra pa ne mogu da ga poredim sa Tokiom, ali mi je Tokio kad ga npr, uporedim sa mojim Novim Sadom skoro pa druga planeta, sa prevoznim sredstvima, saobracajnicama, gradjevinama, ljudima, bastama i svemu ostalom sto je meni kao orginal detetu slobine srbije bilo potpuno fascinantno.
Radnje od 100 jena su vise nego dobra preporuka, na Akihabari bas i nisam nasao jeftinu elektroniku ali sam se nauzivao na fotelji za masazu na zadnjem spratu Laox-a kao valjda nikad.
Ljudi su malo uplaseni od ljudi slovenskih gabarita ali su izuzetno predusretljivi.
Na Shibuji ima solidan bar sa pivom od 200 jena, svi stranci znaju gde je i atmosfera je fenomenalna...

Stvarno su sjajni!!!!!!!!

''...zahvaljujući lepom običaju u Tokiju da prolaznicima na svakom koraku na raspolaganju stoje besplatni kišobrani - ispred gotovo svake prodavnice ili restorana nalaze se korpe sa kišobranima koje možete uzeti i potom ostaviti na sličnom mestu u sasvim drugom delu grada...''

To nisu besplatni kisobrani vec kisobrani ljudi koji kupuju nesto u prodavnicama ili obeduju u restoranima. Japanci ih ostavljaju napolju, u tim korpama da ne bi kapali po radnjama/restoranima.