Kjoto

Trebalo je prije puta nabaviti tjednu kartu za JR (Japan Railways)u Japanskom turistickom uredu negdje u Europi.(npr u Becu - salju postom).Karta kosta oko 250 eura i vrijedi za sve JR vlakove, neograncen broj voznji, ukljucujuci i shinkansen(osim najbrzega "Nazumi" koji ne staje nigdje izmedju pocetne i zavrsne stanice, za njega treba doplatiti).Toliko stoji jedna karta od Tokya do Osake u jednom smjeru tako da se isplati uzeti takvu kartu i tjedan dana putovati po Japanu za stvarno ne previse para. Ja sam sa zenom u jednom danu otputovao iz Tokiya do Hiroshime (850 Km u jednom smjeru - 4 sata i 30 minuta voznje)krenuo sam ujutro uko 7 sati,pogledao memorijalni atomski centar sa muzejom i vratio se natrag u Tokio navecer oko 11 sati, bez trunke umora od puta, kojega smo prevalili.U tjedan dana prevalili sa vlakovima uzduz Japana smo par tisuca km i vidjeli puno toga. Stoga za one koji planiraju na tako daleki put savjetujem da si nabave tu kartu sa kojom mogu i rezervirati sjedala u svim vlakovima.Sretno svima koji se odvaze na daleki put i snalazanje po Japanu jer rjetki su oni koji govore neki strani jezik, a ako i govore... boze pomozi... Pozdrav ToM

Zaista prelep putopis jer mi je pomogao da se osetim kao da sam na trenutak otputovala u Japan i podelila u potpunosti sa autorom njen dozivljaj ove nadasve neverovatne zemlje....

Vrlo simpatican clanak, dobar uvod u zemlju koja je toliko drugacija i o kojoj tako malo znamo. Cula sam o prelepim crvenim jesenima u Japanu, a volela bih i da ih dozivim.

Prelepa priča i iskustvo.

Neverovatno je da sam juce bash pricala sa mojom drugaricom iz Japana, Yoko, o bivsoj prestonici Kjoto.
Poceli smo pricu spomenuvshi film "Memoari jedne gejshe". Zelela sam da saznam neshto vise o njima.
Gejse jos uvek postoje u Japanu,obucene su u isti skupoceni kimono imaju belo napuderisano lice i crvene usne neobicnog oblika. Rekla mi je da gejshe nisu 'prodavacice ljubavi'. One se jos kao male odvedu u kucu gde se od malih nogu treniraju. Sem pesme i igre, koje moraju znati jer su zabavljacice, onaj ko unajmi gejsu moze da prica sa njom o cemu god hoce, politici, sportu, nauci. Tako da one moraju biti odlicno informisane o svemu sta se deshava oko njih, nacitane i obrazovane. Priushtiti gejsu je jedan od najvecih luksuza, uglavnom poslovni partneri to rade na racun svoje firme kada zele da ostave najbolji utisak na svog partnera. Kimono specijalno rucno radjen, pravljen za gejsu i razlicit od obicnih japanskih kimona, moze da kosta i nekoliko desetina hiljada dolara. Gejsa kao stara tradicija Japana sada se moze sresti samo u Kjotu, predstavnici tradicije i kulture, pa ko voli i ima gomilu para neka pozuri u Kjoto i iznajmi sebi jednu.

tvrdnja da je abortus predominantan oblik kontracepcije u Japanu je netacna. Ako trazite tamnu stranu japanske kulture, pokusajte njihove porno/fetish sajtove. Kyoto je veoma lep, ali je vecina drugih gradova veoma ruzna zbog loseg urbanistickog planiranja, ruznih stabenih zgrada i megalomanskih javnih projekata.

Divan putopis o ovoj dalekoj zemlji. Da li autor moze da nam nesto vise kaze o cenama smestaja jer sam vrlo zainteresovana da odem u Kjoto, ali i da obidjem i neke druge gradove.Volela bih da Tom preporuci sta da obavezno ne propustim u toj zemlji.

Lep tekst. Neverovatno ali vratio sam se iz Japana pre 5 dana. Zivim u Italiji i isao sam u Kyoto i Tokyo zbog posla. Divan narod uz par paradoksa. Bez obzira na svu tehnologiju kojom raspolazu nijedan lift nema foto senzore tako da ako ne izadjete brzinom munje moze veoma lako da vam se desi(kao sto se meni cesto desavalo) da vas vrata prikljeste. Ko obozava zdravu hranu i susi tamo moze da uziva. Meni je ipak posle 12 dana sa japancima gde smo jeli stalno japansku hranu, italijanska kuhinja itekako prijala.

@Ljerka
Bice mi drago da vam pomognem koliko god mogu, savetom ili preporukom, jer zaista mislim da je Kjoto fantasticna destinacija i da, ukoliko vam se ikada ukaze prilika, niposto ne bi trebalo da je propustite. Sto se smestaja u ovom gradu tice, medjutim, bojim se da vam ne mogu dati konkretan predlog jer sam bila smestena u Goethe institutu, u njihovim sobama za goste instituta. Prijatelji sa kojima sam putovala su bili smesteni u Royal Hotel & Spa, u centru grada i rekli su mi da su sobe bile uzasno male i, nasuprot pompeznom nazivu hotela i veoma lepom lobiju, prilicno oronule. Pritom, cena je bila oko 200 dolara (za jednokrevetnu sobu).. Ali nije sve tako crno :).. Na primer, u Tokiju sam bila smestena u hotelu Asia Center of Japan, koji se nalazi u veoma prestiznom delu grada, ususkan izmedju drugih zgrada (tj. veoma tih), soba pristojne velicine, besprekorne cistoce, sa predusretljivim osobljem, internetom.. Cena je bila oko 50 dolara, sto je za Japan stvarno povoljno.. Mislim da je odnos cena - ponuda hotela u ovom slucaju odlican.. Sajt hotela je http://www.asiacenter.or.jp/, pa pogledajte ...

Sigurna sam da i u Kjotou postoje slicni hoteli, sa nama dostiznim cenama.. Najbolje bi bilo da potrazite takav smestaj na internetu..
Ako vam zatreba jos neki savet, slobodno mi pisite na ineimarevic@yahoo.com.. Pozdrav!

Pozdrav iz Kjota. Veoma mi se dopao tekst, posebno što sam imao prilike da ga i lično doživim.

Za sve one koje interesuje Japan, obavezno, ali obavezno posetite i proučite prezentaciju www.japan-guide.com gde će te naći sve potrebne informacije o dolasku i boravku u Japanu, obilasku, hotelima, prevozu i sl.

Bitna napomena je da je Japan za naše uslove veoma skup, gradski prevoz je oko 220 jena (1.5e) a često jedan autobus nije dovoljan da stignete gde ste pošli. Postoje i vozovi i metro, čija je cena od 160 pa naviše. Za one koji ostaju duže bicikl je odlično rešenje (Kjoto) pošto se može kupiti već od 2000 jena (polovan), ali pazite da vam ga ne odnese pauk (iskusio lično) :) Inače, jedan EUR je 138 JPY.

Bio sam u Kjotu 30 dana i bozanstven je grad.
Hrana i prevoz je super. Ja molim zenu da idemo tamo na godisnji odmor za vreme svetskog prvestva u kosarci u augustu mjesecu 2006 godine a ona nece da ide tamo. Ahh Amerikanke.

Hvala na divno podsećanje jer sam 1982 srećom video i tada livreisane taksiste i vozače autobusa, besprekornu čistoću i nasmejane čistače.Kjoto "mmmm" možda je još i lepši. Nažalost tada sam mislio da je šnicla vrh, pa sam sedam dana bio na Mek-u.Hvala Ti što si me vratila sparni avgust 82.

Zaista prelep putopis jer mi je pomogao da se osetim kao da sam na trenutak otputovala u Japan i podelila u potpunosti sa autorom njen dozivljaj ove nadasve neverovatne zemlje....

Vrlo simpatican clanak, dobar uvod u zemlju koja je toliko drugacija i o kojoj tako malo znamo. Cula sam o prelepim crvenim jesenima u Japanu, a volela bih i da ih dozivim.

Prelepa priča i iskustvo.

Neverovatno je da sam juce bash pricala sa mojom drugaricom iz Japana, Yoko, o bivsoj prestonici Kjoto.
Poceli smo pricu spomenuvshi film "Memoari jedne gejshe". Zelela sam da saznam neshto vise o njima.
Gejse jos uvek postoje u Japanu,obucene su u isti skupoceni kimono imaju belo napuderisano lice i crvene usne neobicnog oblika. Rekla mi je da gejshe nisu 'prodavacice ljubavi'. One se jos kao male odvedu u kucu gde se od malih nogu treniraju. Sem pesme i igre, koje moraju znati jer su zabavljacice, onaj ko unajmi gejsu moze da prica sa njom o cemu god hoce, politici, sportu, nauci. Tako da one moraju biti odlicno informisane o svemu sta se deshava oko njih, nacitane i obrazovane. Priushtiti gejsu je jedan od najvecih luksuza, uglavnom poslovni partneri to rade na racun svoje firme kada zele da ostave najbolji utisak na svog partnera. Kimono specijalno rucno radjen, pravljen za gejsu i razlicit od obicnih japanskih kimona, moze da kosta i nekoliko desetina hiljada dolara. Gejsa kao stara tradicija Japana sada se moze sresti samo u Kjotu, predstavnici tradicije i kulture, pa ko voli i ima gomilu para neka pozuri u Kjoto i iznajmi sebi jednu.

tvrdnja da je abortus predominantan oblik kontracepcije u Japanu je netacna. Ako trazite tamnu stranu japanske kulture, pokusajte njihove porno/fetish sajtove. Kyoto je veoma lep, ali je vecina drugih gradova veoma ruzna zbog loseg urbanistickog planiranja, ruznih stabenih zgrada i megalomanskih javnih projekata.

Trebalo je prije puta nabaviti tjednu kartu za JR (Japan Railways)u Japanskom turistickom uredu negdje u Europi.(npr u Becu - salju postom).Karta kosta oko 250 eura i vrijedi za sve JR vlakove, neograncen broj voznji, ukljucujuci i shinkansen(osim najbrzega "Nazumi" koji ne staje nigdje izmedju pocetne i zavrsne stanice, za njega treba doplatiti).Toliko stoji jedna karta od Tokya do Osake u jednom smjeru tako da se isplati uzeti takvu kartu i tjedan dana putovati po Japanu za stvarno ne previse para. Ja sam sa zenom u jednom danu otputovao iz Tokiya do Hiroshime (850 Km u jednom smjeru - 4 sata i 30 minuta voznje)krenuo sam ujutro uko 7 sati,pogledao memorijalni atomski centar sa muzejom i vratio se natrag u Tokio navecer oko 11 sati, bez trunke umora od puta, kojega smo prevalili.U tjedan dana prevalili sa vlakovima uzduz Japana smo par tisuca km i vidjeli puno toga. Stoga za one koji planiraju na tako daleki put savjetujem da si nabave tu kartu sa kojom mogu i rezervirati sjedala u svim vlakovima.Sretno svima koji se odvaze na daleki put i snalazanje po Japanu jer rjetki su oni koji govore neki strani jezik, a ako i govore... boze pomozi... Pozdrav ToM

Divan putopis o ovoj dalekoj zemlji. Da li autor moze da nam nesto vise kaze o cenama smestaja jer sam vrlo zainteresovana da odem u Kjoto, ali i da obidjem i neke druge gradove.Volela bih da Tom preporuci sta da obavezno ne propustim u toj zemlji.

Lep tekst. Neverovatno ali vratio sam se iz Japana pre 5 dana. Zivim u Italiji i isao sam u Kyoto i Tokyo zbog posla. Divan narod uz par paradoksa. Bez obzira na svu tehnologiju kojom raspolazu nijedan lift nema foto senzore tako da ako ne izadjete brzinom munje moze veoma lako da vam se desi(kao sto se meni cesto desavalo) da vas vrata prikljeste. Ko obozava zdravu hranu i susi tamo moze da uziva. Meni je ipak posle 12 dana sa japancima gde smo jeli stalno japansku hranu, italijanska kuhinja itekako prijala.

@Ljerka
Bice mi drago da vam pomognem koliko god mogu, savetom ili preporukom, jer zaista mislim da je Kjoto fantasticna destinacija i da, ukoliko vam se ikada ukaze prilika, niposto ne bi trebalo da je propustite. Sto se smestaja u ovom gradu tice, medjutim, bojim se da vam ne mogu dati konkretan predlog jer sam bila smestena u Goethe institutu, u njihovim sobama za goste instituta. Prijatelji sa kojima sam putovala su bili smesteni u Royal Hotel & Spa, u centru grada i rekli su mi da su sobe bile uzasno male i, nasuprot pompeznom nazivu hotela i veoma lepom lobiju, prilicno oronule. Pritom, cena je bila oko 200 dolara (za jednokrevetnu sobu).. Ali nije sve tako crno :).. Na primer, u Tokiju sam bila smestena u hotelu Asia Center of Japan, koji se nalazi u veoma prestiznom delu grada, ususkan izmedju drugih zgrada (tj. veoma tih), soba pristojne velicine, besprekorne cistoce, sa predusretljivim osobljem, internetom.. Cena je bila oko 50 dolara, sto je za Japan stvarno povoljno.. Mislim da je odnos cena - ponuda hotela u ovom slucaju odlican.. Sajt hotela je http://www.asiacenter.or.jp/, pa pogledajte ...

Sigurna sam da i u Kjotou postoje slicni hoteli, sa nama dostiznim cenama.. Najbolje bi bilo da potrazite takav smestaj na internetu..
Ako vam zatreba jos neki savet, slobodno mi pisite na ineimarevic@yahoo.com.. Pozdrav!

Pozdrav iz Kjota. Veoma mi se dopao tekst, posebno što sam imao prilike da ga i lično doživim.

Za sve one koje interesuje Japan, obavezno, ali obavezno posetite i proučite prezentaciju www.japan-guide.com gde će te naći sve potrebne informacije o dolasku i boravku u Japanu, obilasku, hotelima, prevozu i sl.

Bitna napomena je da je Japan za naše uslove veoma skup, gradski prevoz je oko 220 jena (1.5e) a često jedan autobus nije dovoljan da stignete gde ste pošli. Postoje i vozovi i metro, čija je cena od 160 pa naviše. Za one koji ostaju duže bicikl je odlično rešenje (Kjoto) pošto se može kupiti već od 2000 jena (polovan), ali pazite da vam ga ne odnese pauk (iskusio lično) :) Inače, jedan EUR je 138 JPY.

Bio sam u Kjotu 30 dana i bozanstven je grad.
Hrana i prevoz je super. Ja molim zenu da idemo tamo na godisnji odmor za vreme svetskog prvestva u kosarci u augustu mjesecu 2006 godine a ona nece da ide tamo. Ahh Amerikanke.

Hvala na divno podsećanje jer sam 1982 srećom video i tada livreisane taksiste i vozače autobusa, besprekornu čistoću i nasmejane čistače.Kjoto "mmmm" možda je još i lepši. Nažalost tada sam mislio da je šnicla vrh, pa sam sedam dana bio na Mek-u.Hvala Ti što si me vratila sparni avgust 82.