Azorska ostrva, devet čudotvoraca

To su, između ostalog, Azorska ostrva smeštena, svih devet „komada“, koliko ih ima, usred Atlantskog okeana. Ekskluzivna su to staništa - i zbog nesvakidašnje divote, a delom i zbog izvikanosti - ali ekskluzivnost vuče sobom i cene koje su razlog da mi odavde ređe putujemo na popularne Azore. Doduše, grupa naših parlamentaraca već duže vreme se sprema da otputuje u posetu Portugalu (ako već nije otputovala), čijoj zemlji pripadaju ovi atlantski biseri, no veliko je pitanje da li će ih neko od domaćih odvesti čak u taj - nazvaše ga - evropski raj.

- Nisu sva ostrva jednako velika ili mala, broj devet označava izvesnu gradaciju, no sva su beskrajno lepa i egzotična - kaže naš domaćin Augusto. - Sva imaju čarobne plaže sa, doslovno, pozlaćenim peskom (razume se, govorimo o izgledu, nemojte slučajno kopati po njemu!), a istovremeno sva nude beskrajne šetnje koje vode u zaborav. Ne, nema tamo uobičajenih staza, tamo podlogu za šetanje čini cveće kakvo sigurno niste videli. I kakvo je ne samo čarobno lepo, nego i vrlo mekano i udobno, tako da na svakom delu cvetne staze, uz sam njen ivičnjak, možete na kratko ili dugo da prilegnete i malo odspavate ili odsanjate!

Po priči koja neće zaobići ni jedno posetilačko uho, turističko, naravno, pošto su domaćini presiti legendi o dešavanjima na njihovim ostrvima, u mašti ćete sagledati, baš tu gde ste legli, mladu devojku toliko duboko utonulu u san, da izgleda kao životom napuštena. I onda, iznenada - sada moramo pomalo da se podsetimo na Andersenovu „Trnovu Ružicu“ - nailazi ON, na belom konju dobro naviklom da jezdi cvetnim stazama. Pošto konji ne ljube ustima, odnosno njuškom, jezik zagonetne životinje dotakao je obraz usnule devojke i gle čuda: začas je pored nje, probuđene i sveže, ležao momak lepši od svih božanstava ovog i onog sveta i blistava budućnost širom im je otvorila vrata.

Augusto tvrdi da se u svakoj izletničkoj grupi nađe po neki curetak od 12 do 50 (!) godina, koji koristi cvetni ivičnjak da, kao bajagi u šali, prilegne malo. A bilo je tu i dosetki: jednoj je prišao prijatelj iz iste grupe (istina, u ljudskom liku), jezikom joj dotakao obraz, podigao je i... dalje su pošli jedan uz drugog.

Posle nekoliko dana predusretljivom i maštovitom azorskom vodiču stigla je vest da je „onaj par bogom nagrađenih turista“ zajedno krenuo u svoj novi život!

- Još jedno obaveštenje - veli nam Augusto na rastanku. - Priče o uspavanim lepoticama i belim konjima mogu se desiti ama baš na svakom mestu devet azorskih ostrva. Po lepoti i sreći koju donose ljudima, svi su jednaki!