U Holandiji već postoji 25 velikih tunela, a većina njih ide ispod vodenih tokova. Međutim, u poslednje vreme sve više se probijaju tuneli čija je jedina svrha da sakriju puteve.
Inženjer Stephan Lezwijn koji radi u Centru za podzemnu građevinu objašnjava zbog čega su tuneli odjednom postali toliko popularni.
"Privreda je još uvek u porastu, a samim time raste i standard, što automatski vodi povećanju mobilnosti i širenju infrastrukture. Nekad su građani bili prinuđeni da trpe da im put prolazi tik pored bašte, ali danas su stvari drugačije, tako da saobraćaj sve više odlazi pod zemlju. Čak i u šumovitim delovima i mestima gde nema infrastrukture, ljudima putevi sve više smetaju." Predivni park Novi tunel Hubertus u Hagu je odličan primer – dug je 1.600 metara, a iznad njega je divan park koji je tokom prokopavanja tunela ostao netaknut. Tunel prolazi i ispod privatnih kuća i zgrada sa poslovnim prostorom u kojima se saobraćajne gužve ispod zemlje uopšte ne osećaju.
Tuneli na prvi pogled deluju kao skup način da se zaštiti životna sredina, ali to nije sasvim tačno. Izgradnja novih puteva uzrokuje povećanje broja automobila, a kod tunelskih otvora zagađenje je ogromno. Lezwijn smatra da je potrebno pronađi još efikasnija rešenja:
“Neophodne su dodatne mere, kao što je, na primer, izgradnja dimnjaka i filtera. Ali najvažnije je da se tunelski otvori prilikom projektovanja plasiraju na pravo mesto, što će reći što dalje od stambenih kuća."
Betonske kutije Većina tunela ispod površine ravne zemlje su u stvari duge betonske kutije prekrivene slojem zemlje. Uskoro se očekuje otvaranje nekoliko novih, a najduži takav tunel na svetu imaće 3.5 kilometra – biće to autoput koji će povezivati novi holandski grad Almere sa amsterdamskim aerodromom Schiphol.
Ova ruta izglasana je nakon što je zbog žestokih protesta propala prva opcija da tunel ide ispod prirodnog rezervata jezera Naarden. Na kraju je odlučeno da autoput ima čitavih osam traka, tako da ostaje pod znakom pitanja u kojoj meri će priroda zaista biti zaštićena. Ipak, dobra strana je što jezero i prirodni rezervat neće biti pogođeni saobraćajem.
Trošak Izgradnja tunela ispod ravne zemlje je vrlo, vrlo skupa – nekoliko puta skuplja od izgradnje površinskog puta. Važan faktor su i bezbednosne mere:
“Glavne mere zaštite se svode na obezbeđivanje ljudima da pobegnu u slučaju nesreće, i to uz pomoć sistema za uzbunjivanje i vrata za spasavanje. Iza svakih vrata je prostor koji je otporan na vatru i dovoljno dug da ljudi u njemu mogu bezbedni da sačekaju pomoć. U većini tunela postoje hodnici kojima se može u slučaju nužde izaći na površinu.”
Ipak, postoji jedna stvar koja se ne može rešiti bezbednosnim merama, a to je osećaj nelagode prilikom ulaska u tunel. Ali na to ćemo jednostavno morati da se naviknemo: “Autoputevi će sve više ići ispod zemlje, to je jednostavno neminovno.”
Prevod: Uroš Veličković
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 13
Pogledaj komentare