Kako funkcionišu mačja čula

Vid

Mačji vid jedno je od čuda prirode. Mačje oči, za razliku od ljudskih, prilagođene su mraku: nekoliko posebnih svojstava omogućava im da dobro vide – ili dovoljno dobro da mogu da love – i pri najslabijem svetlu. Mrežnjača mačjeg oka ima daleko veću koncentraciju 'štapića' nego 'čunjića'.

Štapići su čelije za vid, tzv. fotoreceptori, koje dobro reaguaju na slabom svetlu; čunjići su ćelije koje najbolje funkcionišu na jakom svetlu. Na tom najosnovnijem nivou mačke zbog velikog broja štapića dobro vide noću. Svitanje i suton njihovo je primarno vreme za lov, pa moraju imati bolji vid od svojih rivala i plena. Najveća koncentracija štapića nalazi se na vodoravnom potezu preko središta mačje rožnjače, što mački pomaže u otkrivanju iznenadnih pokreta sa strane – poput miša koji je jurnuo prema skrovištu.

Uz pretpostavku da je sve ostalo isto, noćni vid mačaka šest je puta precizniji od ljudskog. Druga strana medalje je ta da mačke ne raspoznaju boje onako dobro kao životinje koje su aktivne tokom dana jer je razlikovanje boja funkcija ćelija vida u obliku čunjića (premda nije istina, kao što se često govori, da su mačke slepe za boje). Međutim, osim oštrog noćnog vida, hipersenzitivna mrežnjača mačjeg oka ima još jednu osobinu.

Mačke imaju i sloj reflektivnih ćelija koje se zovu tapetum lucidum i nalaze se iza mrežnjače. One reflektuju ulazno svetlo kroz štapiće i na taj način mrežnjača postaje dvostruko osetljiva. Poput ljudskog, i mačje oko reaguje na promene u količini svetla širenjem ili sužavanjem zenice. Ljudska zenica uvek je okrugla, a njenu raširenost kontroliše jedan jedini mišić. Mačje zenice kontroliše daleko svestraniji dvostruki mišić. U uslovima s puno svetla zenicu može suziti na veličinu majušne pukotine – otuda i karakterističan vertikalni 'prorez' mačjeg oka – dok u tami zenicu može toliko raširiti da ona gotovo ispuni očnu jabučicu i tako joj omogući da što je moguće više raspoloživog svetla dopre do mrežnjače.

Izvrstan sluh

Kad bi u potpunosti morale da se pouzdaju samo u svoj vid, mačke bi i dalje bile izvrsni lovci. Međutim one u svom arsenalu imaju još podjednako korisnih oružja. Mačji je sluh izrazito dobro razvijen, razvijeniji je čak i od psećeg.

Mačka čuje frekvencije i do 65.000 Hz. To je za oktavu i po više od onog što može otkriti ljudsko uho i otprilike odgovara visokotonskom skvičanju malog glodara. Osim toga, mačka može da rotira uši za 180 stepeni. Poput satelitskih tanjira njene uši traže tačnu lokaciju na kojoj je zvuk nastao. Mačke mogu čuti zvukove četiri ili pet puta udaljenije od onog koje mogu da čuju ljudi.

Foto: dan / freedigitalphotos.net